Serpentinit

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search

Serpentiniti su metamorfne stene koje nastaju procesom autometamorfoze peridotita. Autometamorfoza je proces metamorfoze stene ostatkom sopstvenog rastopa, čija je temperatura oko 400 °C.

Serpentiniti su stene koje se najčešće javljaju u velikim masama. Masivne su teksture, mada mogu biti i škriljave, kada ih nazivamo serpentinskim škriljcima. Ove stene su obično jako ispucale i ispresecane žicama hrizotila, azbesta i drugih sekundarnih materijala.

Izgrađeni su od serpentina, koji pokazuje mrežastu građu, ako je nastao od olivina, ili je rešetkast, kada je nastao od piroksena. Od sporednih sastojaka sadrže hromit, magnetit i talk.

Zeleni su, tamnozeleni, ili šareni.

Serpentiniti su značajni kao nosioci korisnih mineralnih sirovina. U njima se javljaju ležišta hrizotila, azbesta i magnezita.

Kao građevinski kamen ove stene su nepodesne, jer su jako ispucale. Samo jedre partije serpentinita, lepih boja, upotrebljavaju se kao dekorativni kamen.

Rad u serpentinitima je veoma težak. U rudnicima sa podzemnom eksploatacijom i tunelima serpentiniti, usled procesa serpentinizacije, povećavaju svoju zapreminu, usled čega se drobe i lome, pri čemu otežavaju eksploataciju u samom rudniku i predstavljaju veliku opasnost za rudare.

U našoj zemlji ove stene su veoma rasprostranjene. Uglavnom su jurske, ređe paleozojske starosti (u istočnoj Srbiji). Najveće mase serpentinita nalaze se na Maljenu i Zlatiboru.

Povezano[uredi - уреди | uredi izvor]

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Đorđević V., Đorđević P., Milovanović D. 1991. Osnovi petrologije. Beograd: Nauka