Селевац

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
(Preusmjereno sa Selevac)
Селевац

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Подунавски
Општина Смедеревска Паланка
Становништво
Становништво (2011) 3864
Положај
Координате 44°29′26″N 20°52′15″E / 44.4905°N 20.870833°E / 44.4905; 20.870833
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 174 m
Селевац is located in Srbije
Селевац
Селевац
Селевац (Srbije)
Остали подаци
Поштански број 11407
Позивни број 026
Регистарска ознака SP


Координате: 44° 29′ 26" СГШ, 20° 52′ 15" ИГД

Селевац је насеље у Србији у општини Смедеревска Паланка у Подунавском округу. Према попису из 2002. било је 3864 становника (према попису из 1991. било је 4618 становника).

Историја[uredi - уреди | uredi izvor]

Селевац лежи северозападно од Паланке. Селевац је старије насеље. Помиње се у првим десетинама 18.века, а за време аусриске владавине (1718-39.г.) помиње као насељено место под именом Selliwaz. Године 1846. Селевац је имао 249 кућа, а по попису из 1921.г. имао је, са свима засеоцима, 1090 кућа са 6616 становника. Прве куће су биле код Ладне Воде, где је била црква која је изгорела 1813.г. . Ово се место данас зове Старо Село и то је основа Селевца, одакле су се раселили на данашња места по селу и по засеоцима, којих има пет: Ћиће, Гај, Луњевац, Брдњак и Бачинац.

Најстарије породица Ишићи (Радишићи) чије су куће биле најпре код Ладне Воде. Код Ладне Воде биле су и куће предака данашњих Митроваца. Њихов чукундеда Стоша, са два брата, дошао је од Косова, одакле брзо је побегао од Турака. Митровци су данас распрострањена породица и имају више презимена. Славе Митров-дан, па се због тога зову именом Митровци.

Стара су породица и Јованци, такође велика породица са разним презименима. Јовањцима се зову по слави Св. Јовану. Старином су од Косова. Од Косова су и Ђурђевци, који данас имају разна презимена а по слави се зову општим именом Ђурђевци. (подаци крајем 1921. године).[1] [2]

Демографија[uredi - уреди | uredi izvor]

У насељу Селевац живи 3192 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 43,1 година (41,7 код мушкараца и 44,4 код жена). У насељу има 1090 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,54.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 6275 [3]
1953. 6081
1961. 5773
1971. 5328
1981. 4992
1991. 4618 4307
2002. 4186 3864
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
3.776 97,72%
Роми
  
69 1,78%
Македонци
  
4 0,10%
Југословени
  
4 0,10%
Муслимани
  
3 0,07%
Мађари
  
2 0,05%
Украјинци
  
1 0,02%
Бошњаци
  
1 0,02%
непознато
  
1 0,02%


Види још[uredi - уреди | uredi izvor]

Знаменити Селевчани[uredi - уреди | uredi izvor]

Референце[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19 (др. Б. М. Дробњаковић: Смедеревско подунавље и Јасенице
  2. Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  3. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  4. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  5. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Коришћена Литература[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.


Спољашње везе[uredi - уреди | uredi izvor]