Sekutići

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Sekutići
Semiluk mandibula.png
Stalni zubi desne polovine donjeg dentalnog luka, pogled odozgo
Presjek ljudske lobanje.png
Stalni zubi, pogled sa desne strane
Latinski dentes incisivi

U stalnoj denticiji postoji osam sekutića, po četiri u svakom dentalnom luku. To su prvi i drugi zub od medijalne linije (srednje linije lica) u sva četiri kvadranta i sa očnjacima čine grupu tzv. prednjih zuba (lat. dentes anteriores s. intercanini). Klasi sekutića pripadaju:

Ovi zubi obično imaju jedan koren sa mezijalnim i palatinalnim nagibom, spljošten u meziodistalnom pravcu. Gornji sekutići imaju veće krune u odnosu na njihove oponente i gornji centralni sekutić ima najveću krunu, a veličina zatim progresivno opada do donjeg centralnog sekutića (koji je ujedno i najmanji zub ljudske denticije). Svi imaju pravilan znak ugla i luka, sa izuzetkom prvog donjeg sekutića.

Vestibularne i oralne površine ovih zuba imaju oblik trapeza sa bazom u predelu sečivnog grebena, a bočne strane (mezijalna i distalna) oblik trougla sa bazom u vratnom delu.

Kod većine ljudi sa prirodnim zubikom u položaju maksimalne interkuspacije (odnos dentalnih lukova koji se karakteriše najvećim mogućim brojem okluzalnih kontakata) sečivne ivice gornjih prednjih zuba preklapaju sečivne ivice donjih prednjih zuba. Ovakav odnos se naziva normalan preklop. Razmak između sečivnih ivica zuba po vertikali naziva se vertikalni preklop i iznosi oko 2,5mm, a kod prednjih zuba javlja se i blag horizontalni preklop.

Kod osoba sa eugnatim odnosom vilica (I skeletna klasa) osovine gornjih i donjih sekutića zaklapaju međusobni ugao od 130-135º.

Atributi klase[uredi - уреди | uredi izvor]

Postoji pet karakterističnih obeležja po kojima se klasa sekutića razlikuje od ostalih klasa zuba.

  • incizalna ivica im je ravna i razlikuje se od okluzalnih površina bočnih zuba, gde je prisutna jedna ili više kvržica.
  • na sečivnom grebenu novoizniklih sekutića nalate se tzv. kumulusi (ovalne ekstenzije gleđi) i obično ih ima tri. Oni se vremenom gube, kada sekutići uspostave aktivnu okluziju, međutim mogu i da se zadrže u slučaju nefunkcionalne okluzije. Kumulusi su razdvojeni plitkim brazdama i ponekad su iregularni po obliku, broju, izraženosti i sl.
  • položaj i nagib marginalnih grebenova se bitno razlikuje u odnosu na bočne zube. Kod klase sekutića oni čine mezijalnu i distalnu granicu lingvalne, a kod bočnih zuba okluzalne površine. Takođe, marginalni grebenovi bočnih zuba su postavljeni pod pravim uglom u odnosu na uzdužnu osovinu zuba, a kod sekutića oni su gotovo paralelni sa osom zuba.
  • na oralnoj površini sekutića nalazi se jedna prostrana lingvalna jama, za razliku od očnjaka koji ima dve jame ili bočnih zuba koji imaju više jamica na griznoj površini.
  • cingulum je prisutan samo kod prednjih zuba. To je konveksni (ispupčeni) deo oralne površine zuba u srednjoj i vratnoj trećini i bolje je izražen kod očnjaka.

Funkcija[uredi - уреди | uredi izvor]

Sekutići, kao klasa imaju tri glavne funkcije: mastikacija, fonetika i estetika. Oni predstavljaju „sečivo“ denticije, odnosno učestvuju u procesu sečenja i rezanja hrane na prikladne komade, pogodne za dalju obradu (žvakanje) na griznim površinama premolara i molara. Pri tome gornji sekutići funkcionišu kao fiksno, a donji kao pokretno sečivo denticije. Oni učestvuju i u izgovoru nekih suglasnika: labiodentalnih (f, v), dentalnih (t, d) i lingvodentalnih (s, c, z). Takođe, svojim oblikom, bojom, proporcijama i rasporedom oni utiču na izgled (lepotu) osmeha.

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Željko Martinović: Osnovi dentalne morfologije, II izdanje („Službeni glasnik“ Beograd, 2000.) ISBN 86-7549-175-1;
  • Olga Janković, Verica Vunjak: Morfologija zuba, VII izdanje („Zavod za udžbenike i nastavna sredstva“ Beograd, 2001.) ISBN 86-17-08912-1;
  • Darinka Stanišić-Sinobad : Osnovi gnatologije, I izdanje („BMG“ Beograd, 2001.) ISBN 86-7330-139-4, COBISS-ID 94080780;