Sedma koalicija

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Sedma koalicija
Segment Napoleonovi ratovi
Sadler, Battle of Waterloo.jpg
Bitka kod Vaterloa
Datum 1815
Lokacija Francuska i Belgija
Ishod pobeda saveznika, Bečki kongres
Zaraćene strane
Flag of Prussia (1892-1918).svg Pruska
Flag of the United Kingdom.svg Velika Britanija
Flag of the Habsburg Monarchy.svg Austrijsko carstvo
Flag of Russia.svg Carska Rusija
Flag of Sweden.svg Švedska
Flag of the Netherlands.svg Holandija
drugi
Flag of France.svg Francuska
Flag of Italy.svg Italija
Napulj

Sedma koalicija je koalicija Austrije, Holandije, Pruske, Rusije, Švedske, Velike Britanije i brojnih nemačkih država.

Sedma koalicija je nastala na brzinu kad se Napoleon vratio u Francusku, a pre njegovog ulaska u Pariz. Šest dana pre nego što je Napoleon došao do Pariza, na Bečkom kongresu je 13. marta 1815. bio proglašen pobunjenikom, a 17. marta 1815. četiri velike sile Velika Britanija, Pruska, Rusija i Austrija su se međusobno obavezale da će prikupiti 150.000 vojnika da bi svrgnuli Napoleona. Napoleon nije uspeo u pokušajima da uveri nekoga od članova Sedme koalicije da odustane od koalicije. Zbog toga je smatrao da je njegova jedina šansa ako prvi napadne, pre nego što koalicija sakupi svu vojsku. Kad bi južno od Brisela uništio koalicijske snage, pre nego što dobiju pojačanja, tada bi Britance mogao da vrati na more, a Prusku izbaci iz rata.

Najveće bitke Sedme koalicije su bile:

Kod Linjija je francuska vojska pod Napoleonovim zapovedništvom naterala prusku vojsku u beg u neredu. Kod Katr Bra je istoga dana levo krilo francuske armije pod komandom maršala Neja blokiralo savezničku vojsku, koja je krenula da pomogne Prusima u bici kod Linjija. Najveća i odlučna bitka je bila bitka kod Vaterloa 18. juna 1815. Većinu toga dana malo veća francuska vojska napadala je savezničku vojsku, u kojoj su Englezi bili većina. Dolazak Prusa u kasno popodne preokrenuo je bitku, pa je omogućio odlučnu pobedu vojvode od Velingtona nad Napoleonom. Vavr je predstavljao francusku taktičku pobedu, ali ta bitka je odvukla francuske snage od mesta gde su bile potrebnije. Pruska zaštitnica se sukobila sa francuskom poterom i uspela je da veže dovoljno francuskih snaga, koje su mogle pomoći Napoleonu na Vaterlou. Napoleonovih sto dana završilo je 28. juna 1815., kada je kralj Luj XVIII ponovo došao na vlast.

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]