Saobraćaj u Rusiji

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Železnička stanica u Vladivostoku, krajnja tačka Transsibirske železnice, najduže na svetu
Karta glavnih železnica Rusije

Ruska Federacija je najveća zemlja na svetu, a njen evropski deo čini oko 40% površine Evrope. Azijski deo je veći mnogo veći od evropskog dela. Stoga se ova ogromna zemlja proteže kroz niz oblasti, od kojih su neke prometno veoma važne u svetskim okvirima. Međutim, zbog oštre klima, retke naseljenosti i velike zatvorenosti Rusije u prošlosti mnoge mogućnosti za razvoj saobraćaja nisu bile iskorišćene. I pored toga mnogi podaci u vezi sa saobraćajem u Rusiji su nesvakidašnji. Sa stabilizacijom zemlje proteklih godina započet je brz i nagli razvoj na svim poljima, a polje saobraćaja je jedno od najvažnijih u daljoj obnovi zemlje zbog velikih razdaljina kao bitnih činilaca budućeg razvoja.

Rusija ima razvijen drumski, železnički, vazdušni i vodni saobraćaj. Najveći saobraćajni čvor je glavni grad, Moskva, ali zbog prostranstva države i postojanja jakih oblasnih središta, važni saobraćani čvorovi su i Sankt Peterburg, Novosibirsk, Jekaterinburg, Nižnji Novgorod, Kazanj, Rostov na Donu, Vladivostok.

Železnički saobraćaj[uredi - уреди | uredi izvor]

Savremeni ruski voz

Pogledati: državno preduzeće za železnicu - Ruske Železnice

Po podacima iz 2003. godine ukupna dužina železničke mreže u domenu javnog saobraćaja u Rusiji je 87.157 km, od čega je 40.300 km elektrifikovano. Ovo se odnosi na pruge širokog koloseka (1520 mm), osobene za zemlje bivšeg SSSRa. Pored toga u zemlji postoji i oko 30.000 km industrijskih pruga. U zemlji postoji i 957 km pruga uskog koloseka (1067 mm) na Sahalinu. Najvažnija železnička čvorišta su prestonice: današnja Moskva i nekadašnja (Sankt Peterburg), koje poseduju po nekoliko velikih i monumentalnih železničkih stanica. Železnička meža trenutno u intenzivnoj obnovi, a postoje planovi za osavremenjavanje najstarije železničknje linije u zemlji, Moskva - Sankt Peterburg, kako bi se na njoj kretali vozovi velikih brzina. Zbog loših drumskih puteva žleznica je veoma čest vid prevoza i postoji niz veoma dugih linija. Neke od njih su:

Gradska železnica je prisutna u velikom broju ruskih gradova. Metro sistem obično postoji u milionskim gradovima. Moskovski metro poznat je širom sveta po svojim monumentalno uređenim stanicama iz vremena Staljina, ali i kao jedan od najvećih (12 linija) i najuposlenijih metro sistema na svetu. I Sankt Peterburg poseduje veoma veliku metro mrežu sa trenutno 4 linije. Metro poseduju Novosibirsk, Kazanj, Samara, Nižnji Novgorod, Jekaterinburg, a u nekim gradovima on je trenutno u izgradnji. Tramvajske linije posuduje niz gradova sa više od 100 hiljada stanovnika.

Železnička veza sa susednim zemljama:

Zemlje Evrope:

Preko Kalinjingradske Rusije:

Zemlje Azije:

Drumski saobraćaj[uredi - уреди | uredi izvor]

Ukupna dužina puteva u Rusiji u 1995. godini je 948.000 km, od čega je sa čvrstom podlogom 336.000 km (pri čemu se pod ovim podrazumevaju i putevi tipa makadama). Od ukupne dužine 416.000 km je u okviru indistrijskih područja i poljoprivrednih gazdinstava, pa nije pod nadležnošću državnih preduzeća sa ovu oblast. Zvanično postojeći savremeni autoputevi ne postoje, ali u Rusiji postoji velika dužina sličnih magistralnih puteva sa 4 ili 3 trake na prilazima velikim gradovima (naročito u slučaju Moskve). Slično, tome postoje savremen obilaznice oko velikih gradova, tzv. "putni prsteni", a neki poput skoro izgrađenog savremenog autoputnog prstena oko Sankt Peterburga predstavljaju prava graditeljska remek-dela. Takođe, postoje nagoveštaji da će se uskoro početi graditi prve autoputne deonice novih puteva ili prilagođavati već postojeće deonice starih magistrala.

Državni magistralni putevi se uglavnom poklapaju sa svetskim saobraćajnim koridorima i nose dvoznačnu oznaku "M+broj". Putevi nižeg ranga danas su u dosta lošem stanju i ispod savremenih standarda su, ali se intenzivno grade i obnavljaju.

Središte Sankt Peterburga sa lučkim kranovima u pozadini

Državni magistralni putevi su:

Vodeni saobraćaj[uredi - уреди | uredi izvor]

"Majka svih ruskih reka", Volga, kod Nižnjeg Novgoroda

Rusija je primorska zemlja sa izlazom na mnogo mora, ali je su ta mora najčešće nepristupačna (većim delom godine zaleđena severna mora) ili zatvorena od strane drugih država (nrp. Crno more ili Baltičko more). Zbog toga država veliki broj pomorskih luka, ali je svetski značajnih luka malo iz navedenih razloga. To su:

Unutrašnji vodni saobraćaj Rusije je veoma razvijen, jer postoje izvanredni uslovi za to - ravničarski predeo, veliki broj velikih i dugih reka, okrenutost zemlje na unutrašnjem vodnom saobraćaju, gde se živi najveći deo stanovnika. Dužina puteva (plovnih reka i kanala) je čak 101.000 km. Iako okosnicu čine samo ruske reke, poput Volge, Dona, Kame, Oke, Severne Dvine, na državnu mrežu naslanjaju i plovni putevi više okolnih zemalja (Letonija, Belorusija, Ukrajina, Kazahstan). 95.900 km plovnih puteva opslužuje rečna flota, a na 60.400 km postoji signalizacija za noćnu plovidbu (1994. g.). Ovim putevima prevezeno je 136,6 miliona tona robe i 22,8 miliona putnika od strane 53 plovna preduzeća 2004. godine.

Veštački prokopani kanali igraju veoma važnu ulogu u unutrašnjem vodnom saobraćaju Rusije budući da spajaju sva prometno bitnija mora i reke i omogućavaju plovidbu između različitih delova zemlje bez izlaska iz teritorijalnih voda. Takoeđ, ona znatno skraćuju neke prirodne plovne razdaljine. Oko 17.000 km je dužina kanala u državi i oni su ulglavnom prokopani u evropskom delu zemlje. Najvažniji kanali u zemlji su:

Prevoz po jezerima je takođe intenzivan, a najznačajniji je na Kaspijskom jezeru, gde je međunarodnog karaktera, a koje je povezano i sa svetskim morima veštačkim putem (Volga, kanal Volga-Don, [[Don], izlaz na Azovsko more]). Najvažnije luke na njemu su Astrahanj i Mahačkala. Pore toga na svim ruskim rekam su česte brane i veštačka jezera, koja omogućiju lakšu i bezbedniju plovidbu. Poznat je niz ogromnih veštačkih jezera na Volgi.

Trgovačka folta Rusije broji 695 brodova.

Gasovodi i naftovodi[uredi - уреди | uredi izvor]

Gasovod: nepoznato

Naftovod: nepoznato

Vazdušni transport[uredi - уреди | uredi izvor]

Novi terminal Aerodroma Soči

Budući da je Rusija ogromna i retko naseljena zemlja sa mnogo izolovanih gradova i oblasti, vazdušni saobraćaj ima veliki značaj nego u drugim zemljama. Neki gradovi na krajnjem severu i dalekom istoku države zavise isključivo od ove vrste saobraćaja. Tome treba i to da je Rusija jedna od najvažnijih zemalja u kosmičkom istraživačkom programu i da ruska država upravlja sa par aktivnih kosmodroma (najpoznatiji Bajkonur). Takođe, Rusija ima razvijenu industriju vezanu za vazduhoplovni saobraćaj na svim poljima.

U Rusiji postoji veliki broj aviopreduzeća, od kojih je najpoznatije i najveće državno preduzeće Aeroflot, jedno od najvažnijih na celom svetu. Najveći broj aviopreduzeća su oblasnog tipa - obično svaka ruska državna jedinica (oblast, savezna republika) ima svoje aviopreduzeće, koje najčešće održava aviolinije između oblasnih većih gradova sa Moskvom, Sankt Peterburgom ili nekim drugim milionskim gradom u državi.

U zemlji postoji čak 2743 zvanično upisanih aerodroma 2002. godine, od čega 630 sa čvrstom podlogom (pogledati: Aerodromi u Rusiji). Čak 137 aerodroma je uvršteno na listu međunarodnih aerodroma sa IATA kodom (IATA Airport Code). Najpoznatiji od njih su:

Moskva je najvažnije vazduhoplovno čvorište u Rusiji i jedno od najvećih u svetu sa tri velika aerodroma (Šeremetjevo, Vnukovo, Domodedovo) i još nekoliko manjih. Većina drugih značajnih aerodroma su tipični aerodromi uz velike gradove. Izuzetak je Aerodrom u Sočiju, čiji promet se najviše oslanja na letnji turizam. Turistički opterećeniji je i sanktpetersburški aerodrom Pulkovo.