Saobraćaj u Portugalu

Izvor: Wikipedija
(Preusmjereno sa stranice Saobraćaj u Portugaliji)
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
Najveće graditeljsko delo Portugala - Most "Vasko da Gama"
Karta pruga Portugala

Portugalija je najzapadnija zemalja Evrope. Za Portugaliju najveći značaj ima pomorski saobraćaj, jer velikom dužinom izlazi na najprometniji okean sveta, (Atlantik). Sa druge strane, ova država se nalazi na samom kraju evropskog kopna i nema mogućnost za veći suvozemni promet. Na kraju, Portugalija, iako je deo razvijenog Zapada, ona je to odskora, pa zemlja na polju saobraćaja i saobraćajne mreže (naročito u unutrašnjosti) zaostaje za razvijenim zemljama severno od nje. Zbog toga je proteklih godina razvoj na ovom polju bio veoma intenzivan.

Portugalija ima razvijen drumski, železnički, vazdušni i vodni saobraćaj. Najveći saobraćajni čvor zemlje je glavni grad, Lisabon, povoljno smešten u središtu zemlje. Za njim ne zaostaje mnogo drugi grad po značaju u zemlji, Porto.

Železnički saobraćaj[uredi | uredi kod]

Savremeni vozovi u Portugalu

Ukupna dužina železničke mreže u Portugaliji je 2.850 km, od čega je 623 km elektrifikovano, a 426 km je u vidu dvostrukog koloseka. Portugalske pruge imaju nekoliko predviđenih širina koloseka:

  • široki kolosek (1.668 mm) - 2.576 km (sve pruge koje su elektrifikovane ili su sa dva koloseka pripadaju ovoj grupi)
  • standardni kolosek (1.435 mm) - danas ne postoje, ali su predviđene sa pruge velikih brzina ka Španiji
  • uzani kolosek (1.000 mm) - 178 km

Državno preduzeće nadležno za železnicu je Vozovi Portugalije. Ono je nadležno za sve pruge širokog koloseka, dok su za pruge uskog koloseka nadležni privatna preduzeća i mesne vlasti.

Najvažnije železničko čvorište je prestonica Lisabon, od koga idu najvažnije linije u zemlji ka većim oblasnim središtima i Španiji:

Gradska železnica je prisutna u dva najveća grada grada Portugalije. Klasičan metro sistem je prisutan u Lisabonu (pogledati: Lisabonski metro), a laki metro poseduje Porto. Oba grada poseduju i tramvajski prevoz.

Železnička veza sa susednim zemljama:

Drumski saobraćaj[uredi | uredi kod]

Autoput A8
Jedan od ulaznih autoputeva u Lisabon
Obilaznica oko Porta

Ukupna dužina puteva u Portugaliji u 1999. godini je 68.732 km, od čega je sa tvrdom podlogom 59.110 km drumskih puteva. Na savremene autoputeve i druge puteve sa 4 trake iste godine otpadalo je 1.700 km. Pošto je uprava nad autoputevima u rukama privatnih preduzeća plaća se putarina, ali je sve pod nadzorom državnih organa. Drumska mreža je razvijena, ali po gustini zaostaje za mnogim zemljama zapadne i srednje Evrope. Takođe, drumska mreža je razvijenija i bolja u zapadnoj (primorskoj) polovini zemlje.

Glavni državni putevi se nazivaju „Autostradama“ (špan. Auto-Estrada). Najvažniji putevi se uglavnom poklapaju sa Evropskim saobraćajnim koridorima i nose dvoznačnu oznaku "A+broj". Brojevi idu od 1 do 44, pri čemu značajniji putevi obično nose manje brojeve.

Najvažniji državni putevi u Portugaliji su (oznaka * - u izgradnji ili planovima):

Vodeni saobraćaj[uredi | uredi kod]

Čamac na Duru, u staroj luci Portoa
Grad Funšal na ostrvu Madera se razvio oko luke

Portugalija je primorska zemlja sa dugim izlazom na Atlantski okean, najvažniju i najprometniju vodenu površinu ne svetu. Značaj pomorskog saobraćaja u Portugaliji najbolje se vidi iz napomene, pa je zahvaljujući njemu portugalska srednjovekovna država osvojila ogromne kolonijalne posede i zahvaljujući tome postala svetska sila. Zbog toga je prirodno da Portugalija ima više značajnih luka, od kojih su neke na ostrvima. Najvažnije luke su dva najveća grada, Lisabon i Porto, koji su se razvili na mestima gde se primorje otvara ka unutrašnjosti, na ušćima reka Težo i Duro.

Značajne luke su:

Unutrašnji vodeni saobraćaj Portugalije postoji (dužina 820 km), ali je on veoma malog značaja. U pitanju su dve značajne reke Pirinejskog poluostrva, Duro i Težo. Razlog njihovog malog značaja je tome što su reke leti zbog suše obe reke jako plitke.

Gasovodi i naftovodi[uredi | uredi kod]

Vazdušni transport[uredi | uredi kod]

Aerodrom "Portela" u Lisabonu
Unutrašnjost Aerodroma u Portou

Najveći aerodromi su oni vezani za Lisabon i Porto, ali leti ostvare veliki promet i aerodromi blizu turističkih odredišta.

U Portugaliji postoji veliki broj aviopreduzeća, od kojih je najpoznatije i najveće državno preduzeće "TAP POrtugalija".

U zemlji postoji 66 zvanično upisanih aerodroma 1999. godine, od čega 40 sa čvrstom podlogom (pogledati: Aerodromi u Portugaliji). 24 aerodroma je uvršteno na listu međunarodnih aerodroma sa IATA kodom (IATA Airport Code). Najpoznatiji od njih su:

Najvažnije vazduhoplovno čvorište u Portugaliji je lisabonski [[Aerodrom Lisabon|aerodrom "Portela"], koji se nalazi u okviru grada Lisabona, što donosi dosta poteškoća i gradu i aerodromu. Zbog toga je predviđeno njegovo preseljenje na novo mesto. Aerodromi Aerodrom "Santa Katarina" na Maderi i Aerodrom Žoao Paolo II na Azorima su najvažnija veza ovih ostrva sa kopnom. Aerodromi u Algarveu, poput aerodroma kod Faroa su uglavnom opterećeni tokom letnje turističke sezone.

Saobraćaj Evropskih zemalja

 Saobraćaj: Azerbejdžan • Albanija • Andora • Austrija • Belgija • Belorusija • Bosna i Hercegovina • Bugarska • Vatikan • Gruzija • Grčka • Danska • Estonija • Irska • Island • Italija • Jermenija • Kazahstan • Kipar • Letonija • Litvanija • Lihtenštajn • Luksemburg • Mađarska • Malta • Moldavija • Monako • Nemačka • Norveška • Poljska • Portugalija • Makedonija • Rumunija • Rusija • San Marino • Slovačka • Slovenija • Srbija • Turska • Ujedinjeno Kraljevstvo • Ukrajina • Finska • Francuska • Holandija • Hrvatska • Crna Gora • Češka • Švajcarska • Švedska • Španija - Evropska unija

Teritorije: Akrotiri i Dekelija • Grenland • Gernzi • Gibraltar • Jan Majen • Džersi • Olandska Ostrva • Ostrvo Man • Svalbard • Farska Ostrva

Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Saobraćaj_u_Portugalu&oldid=40979653