Saobraćaj u Gruziji
.jpg)
Gruzija je evroazijska zemlja u oblasti Kavkaza, koje ima izuzetno povoljan saobraćajno-prometni položaj. Zbog toga zemlja ima izvanredne uslove za razvoj saobraćaja, ali je on slabije razvijen zbog stalne nestabilnosti područja. Najvažniji saobraćajni pravac u zemlji je put istok-zapad, od Crnog mora do Kaspijskog jezera. Veoma izražen planinski karakter zemlje takođe znatna prepreka razvoju saobraćaja, naročito na jugu iseveru zemlje, gde se pružaju veoma visoka planinska bila.
Gruzija ima razvijen drumski, železnički, vazdušni i vodeni saobraćaj. Najveći saobraćajni čvor je glavni grad, Tbilisi.
Železnički saobraćaj[uredi | uredi kod]
Pogledati: državno preduzeće za železnicu - Gruzijske Železnice
Po podacima iz 1993. godine ukupna dužina železničke mreže u domenu javnog saobraćaja u Gruziji je 1.583 km. Ovo se odnosi na pruge širokog koloseka (1520 mm), osobene za zemlje bivšeg SSSRa. Ovi podaci ne uključuju industrijske i druge pomoćne pruge.
Gradska železnica razvijena je u Tbilisiju, gde postoji i metro sistem. Tbilisi i drugi veći gradovi poseduju i tramvajski prevoz.
Železnička veza sa susednim zemljama:
Rusija - da
Turska - ne, u izgradnji
Jermenija - da
Azerbejdžan - da, moguć prelazak na standardnu širinu koloseka
Godine 2005. potpisan je sporazum između Gruzije, Turske i Azerbejdžana o izgradnji zajedničke železničke linije Kars (Turska) - Tbilisi - Baku standardne širine koloseka. Gradnja ove pruge izazvala je velike političke teškoće i ogorčenost Rusije.
Drumski saobraćaj[uredi | uredi kod]
Ukupna dužina puteva u Gruziji u 1996. godini je 20.700 km, od čega je sa čvrstom podlogom 19.354 km (najčešće u veoma lošem stanju). Pravih autoputeva nema, ali na prilazima velikim gradovima postoje bolje saobraćajnice sa 3 i 4 trake.
Najpoznatiji magistalni putevi u državi su:
- Prekokavkaski magistralni put, granica sa Rusijom (od Vladikavkaza) - Tbilisi - granica sa Jermenijom.
- Crnomorski magistralni put, granica sa Rusijom (od Sočija) - Suhumi - Poti - Batumi - granica sa Turskom.
- Magistalni put istok - zapad, Poti - Kutaisi - Gori - Tbilisi - granica sa Azerbejdžanom
Vodeni saobraćaj[uredi | uredi kod]
Gruzija je jedina primorska zemlja Zakavkazja sa dugim izlazom na Crno more. Zbog toga gruzijske luke imaju značaj i za zemlje u zaleđu (Jermenija, Azerbejdžan). Najvažnije primorske luke su Suhumi, Batumi i Poti. Sa druge strane, unutrašnjost države ispresecana je malim i plitkim rekama strmih korita, pa nema unutrašnjih plovnih puteva.
Gasovodi i naftovodi[uredi | uredi kod]
Gasovod: 370 km (1992. g.)
Naftovod: 440 km (1992. g.)
Vazdušni transport[uredi | uredi kod]
U Gruziji postoji nekoliko aviopreduzeća, od kojih je najvažnije državno preduzeće "Gruzijan Erlajns".
U zemlji postoji 28 zvanično upisanih aerodroma (2007. godine), od čega 14 sa čvrstom podlogom (pogledati: Aerodromi u Gruziji). Sa IATA kodom je ukupno 4 aerodroma:
- Međunarodni aerodrom "Tbilisi" u Tbilisiju - TBS
- Aerodrom "Batumi" u Batumiju - BUS
- Aerodrom "Dranda" u Suhumiju - SUI
- Aerodrom "Kopitnari" u Kutaisiju - KUT
Međunarodni aerodrom "Tbilisi" u Tbilisiju daleko je najprometniji aerodrom u Gruziji, dok su ostali aerodromi mali i povezani putem nekoliko linija samo sa prestonicom i gradovima u okruženju (Moskva, Kijev, Istanbul).
Saobraćaj: Azerbejdžan • Albanija • Andora • Austrija • Belgija • Belorusija • Bosna i Hercegovina • Bugarska • Vatikan • Gruzija • Grčka • Danska • Estonija • Irska • Island • Italija • Jermenija • Kazahstan • Kipar • Letonija • Litvanija • Lihtenštajn • Luksemburg • Mađarska • Malta • Moldavija • Monako • Nemačka • Norveška • Poljska • Portugalija • Makedonija • Rumunija • Rusija • San Marino • Slovačka • Slovenija • Srbija • Turska • Ujedinjeno Kraljevstvo • Ukrajina • Finska • Francuska • Holandija • Hrvatska • Crna Gora • Češka • Švajcarska • Švedska • Španija - Evropska unija
Teritorije: Akrotiri i Dekelija • Grenland • Gernzi • Gibraltar • Jan Majen • Džersi • Olandska Ostrva • Ostrvo Man • Svalbard • Farska Ostrva