Samoupravljanje

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Samoupravljanje ili samouprava koncept je koji nalaže upravljanje društva samim sobom, bez spoljašnje prinude. Ideju samouprave su prihvatile mnoge leve političke tradicije i društveni pokreti. Predlozi za uvođenje samoupravljanja su se pojavljivali mnogo puta tokom istorije socijalističkog pokreta, a zagovarali su ih na razne načine socijalisti, komunisti i anarhisti.[1]

U komunizmu se ideja samouprave zastupljena u komunizmu saveta, koji se javljao u raznim društvenim pobunama 19. i 20. veka (pariska komuna, kronštatska pobuna, itd.).

Anarhizam prihvata ideju samouprave kao bazičnu pretpostavku pokreta.

U Kraljevini Srbiji je još u 19. veku izlazio časopis pod nazivom "Samouprava", koji je izdavao Svetozar Marković.

U SFRJ je bila primenjena varijanta ovog koncepta pod nazivom radničko samoupravljanje ili socijalističko samoupravljanje, a trebalo je da predstavlja suprotnost etatističkom socijalizmu kakav se javio u SSSR.

U parlamentarnim demokratijama zapadnog tipa, je u opštoj upotrebi druga varijanta ovog koncepta koja se naziva lokalna samouprava, a podrazumeva da na nacionalnom nivou mora postojati vlada koja će upravljati društvom "odozgo", ali ipak vlast ne sme biti totalitarna, tako da drušvo putem lokalne samouprave ipak poseduje izvesnu autonomiju od centralne vlasti. U Srbiji je ovaj pojam, takođe, sve više popularan u poslednje vreme.

U Italiji je pojam samouprave (ital. autogestione) najviše korišten od strane antagonističkog, kontrakulturnog pokreta, omladinskih skvotiranih socijalnih centara.

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Steele 1992, str. 323.

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Steele, David (1992). From Marx to Mises: Post-Capitalist Society and the Challenge of Economic Calculation. Open Court Publishing Company. ISBN 978-0875484495. 

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]