Prijeđi na sadržaj

Samael

Izvor: Wikipedija
Gustave Doré, Jakov se rve sa anđelom Samaelom (1855)

Samael (heb. סמאל‎), arkanđeo u talmudskoj tradiciji; Židovi ga smatraju knezom demona. Predstavlja demona bure, a i samo mu ime označava pustinjski vihor. Optužitelj je, zavodnik i uništavač. Dovodi se u vezu sa Sotonom.[1] Uzevši lik zmije, on je bio taj koji je doveo Evu u iskušenje u Rajskom vrtu, a s prvom Adamovom ženom Lilit začeo je velik broj demona. Isto tako, pokušao je odvratiti Abrahama od žrtvovanja Izaka, a Saru je obavijestio o žrtvovanju zbog čega je ona umrla od bola.[2]

Prema gnostičkom spisu Stvarnost vladara, Samael, „bog slepih" hebrejske biblije i njegovi „vladari tame", a ne pravi Bog, stvaraju Adamovo telo, „stavljaju ga u vrt Edenski, da ga radi i da ga čuva", a zatim ga uspavljuju i od njegovog rebra prave mu ženskog partnera.[3] Isti vladari zabranjuju Adamu da jede voće s Drveta znanja, da mu ono ne otvori oči za istinu, jer su bili ljubomorni i želeli da njime vladaju. Kada su im se Adam i Eva, kojima je pomogla zmija podučavateljica, usprotivili, vladari su prokleli ženu i zmiju, i isterali Adama i Evu iz raja. Štaviše, bacili su čovečanstvo u veliku zabunu i život ispunjen argatovanjem, dirinčenjem, kako ljudi zauzeti svetskim poslovima, ne bi imali prilike da se posvete svetom duhu.[3]

Bilješke

[uredi | uredi kod]
  1. Knight, Thomas H., str. 109.
  2. Knight, Thomas H., str. 109.
  3. 3,0 3,1 Elejn Pejgels - Poreklo Satane (scribd)

Literatura

[uredi | uredi kod]