Sébastien Le Prestre de Vauban

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Sebastjen le Pretr de Voban

Sebastjen le Pretr de Voban
Sebastjen le Pretr de Voban

Lični podaci
Mesto rođenja Saint-Léger-Vauban (Francuska)
Datum smrti 30. mart 1707. (73 godina)
Mesto smrti Pariz (Francuska)

Sebastjen le Pretr de Voban (fr. Sébastien Le Prestre de Vauban, Marquis de Vauban; rođen je u Saint-Léger-de-Foucheret (kasnije Saint-Léger-Vauban) 15. maja, 1633. – a umro u Parizu 30. marta 1707) je bio jedan od najvećih vojnih inženjera i čuven po svom umeću utvrđivanja i napadu na tvrđave.

Biografija[uredi - уреди | uredi izvor]

Voban je rođen 1633. kao sin jednog siromašnog nižeg plemića. Otac mu je umro kada je imao 10 godina. Odgojio ga je i vaspitao jedan sveštenik koji mu je preneo prva znanja matematike i fortifikacije koje mu je kasnije uticalo na karijeru.

Sa 17 godina stupio je u vojsku Velikog Kondea koji je u to doba stajao na čelu Fronde u borbi protiv Mazarenovog apsolutizma. Pri jurišu na Sen Meneul (1652.) Voban je preplivao Enu pod kišom neprijateljskih metaka pa ga je Konde unapredio u oficira. On je to odbio želeći da služi vojsku kao običan konjanik. Kao takav pao je 1653. u zarobljeništvo kraljevske vojske. Mazaren ga je pomilovao i primio ga u kraljevu službu pri inženjeriji to je bio i Vobanov cilj.

Utvrđivanje Francuske[uredi - уреди | uredi izvor]

Wikiquote „Tvrđave se ne podižu po pravilima i sistemima, već po zdravom ljudskom razumu i iskustvu.“
()

Neprekidni ratovi Luja XIV oko prevlasti u Evropi, uzdigli su ratovanje oko tvrđava do velikog značaja. Mnogobrojne tvrđave služile su kao osiguranje novoosvojenih teritorija. Voban je učestvovao u svim ratovima koje je Francuska vodila u periodu od 1651. do 1706. Kao inženjer bio je učestvovao u 53 opsada od kojih je 52 kapituliralo. Samo opsada Valasijena je pripala jer je prilikom nje Voban bio teško ranjen.

Njegov ogromni doprinos bio je u tome što je sagradio 33 potpuno nove trvđave i rekonstruisao više od 300 drugih. Luj XIV, priznao je da ima da se zahvali Vobanu za veliki deo uspeha u ratovima. Imenovao ga je 1667. za poručnika u Kraljevoj gardi, 1678. za generalnog inspektora tvrđava a najviše vojničko dostojanstvo 1706. kada ga je imenovao za Maršala Francuske.

Umro je u Parizu 1707. Tokom Francuske revolucije njegovi posmrtni ostaci su rasuti ali su tek 1808. po naređenju Napoleona preneti u Dom invalida u Parizu.

Vobanov uticaj van Francuske[uredi - уреди | uredi izvor]

Beogradska tvrđava

Njegovo umeće u izgradnji fortifikacija proširilo se i van granica Francuske. Tvrđave izgrađivane po njegovim principima javljale su se širom Evrope pa i u Severnoj Americi. Takođe, njegov sistem napada na tvrđave korišćen je do kraja 19. veka.

U Srbiji, tvrđava u Nišu, Beogradska tvrđava i jednim delom Petrovaradinska, takođe su građene po Vobanovim sistemima.

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Fridrih fon Kohenhausen, Veliki Vojskoviđi, Beograd 1937.
  • „Kulturno-privredni pregled Dunavske banovine“ br. 5 i 6, Novi Sad, 1939.

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]