Rudolf Maister

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Rudolf Maister
Nema slobodne slike
Spomenik Rudolfu Majsteru u Mariboru
Rođen/a 29. marta 1874.
Kamnik,  Austro-Ugarska, danas Slovenija
Umro/la 26. jula 1934.
Rakek,  Kraljevina Jugoslavija, danas Slovenija

Rudolf Majster (Kamnik, 29. marta 1874Rakek, 26. jula 1934) bio je oficir u vojsci Austro-Ugarske, a zatim i Kraljevine SHS, politički aktivista i pesnik, slovenačkog porekla. Svojim aktivnostima krajem i odmah posle završetka Prvog svetskog rata inicirao je, i presudno uticao, na događaje koji su odredili teritorijalni status grada Maribora.

Detinjstvo[uredi - уреди | uredi izvor]

Rođen je 29. marta 1874. kao najmlađi od tri sina[lower-alpha 1] majke Frančiške, rođene Tomšič, i oca Franca.[1][2] Porodično poreklo po majci je iz Dolenjske, a po ocu iz Štajerske.[2] Kada je imao tri godine umro mu je otac, posle čije smrti se o njemu brinuo stric Lovrenc, koji ga je i nadahnuo da se posveti vojničkom pozivu.[2] Osnovnu školu je pohađao najpre u Mengšu (1881—1883) pa u Kranju (1883—1885).[2] U Kranju je upisao nižu gimnaziju koju je pohađao od 1885. do 1890. godine, dok je peti i šesti razred gimnazije pohađao 1890—1892. u Ljubljani, gde se preselio zajedno s porodicom.[1] Majsterova majka se u starijoj dobi preselila u Rakek kod sestre Matilde.[2]

Vojno obrazovanje i služba[uredi - уреди | uredi izvor]

Vojno obrazovanje i služba pre Prvog svetskog rata[uredi - уреди | uredi izvor]

Usled nedostatka novčanih sredstava za daljnje školovanje, po savetu strica Lovrenca, po završetku šestog razreda gimnazije upisao je domobransku kadetsku školu u Beču, koju je i završio 1894. godine.[1][2] Vojni poziv mu je za samo dve godine školovanja obezbeđivao dobar životni standard, što je, u uslovima kada nije mogao da računa na materijalnu podršku strica Lovrenca u svom daljem školovanju, bio osnovni motiv za opredeljenje za vojni poziv. Po završetku kadetske škole (od 40 apolvenata je po uspehu bio na 11 mestu) u Beču, 17. avgusta 1894. sa činom kadeta imenovan je vođom čete te je kao oficirski pripravnik prvo služio u 25. domobranskoj regimenti u Ljubljani, a potom i u Celovcu.[1][2] Dana 1. oktobra 1895. dobio je čin poručnika.[2] Posle toga, školovao se u školi za pešadijske oficire u Ljubljani.[1][2]. Nastavlja sa vojnim obrazovanjem, te se 1903. doškolava u vojnoj streljačkoj školi u Bruku na Lajtahi. Dve godine posle oženio se Maricom Stergarjevom, s kojom je imao sva sina: Hrvoja i Boruta.[lower-alpha 2]

Tokom 1907. godine u Gracu završava oficirsku školu i polaganjem ispita stiče uslov za unapređenje u čin kapetana. Po kazni 1. novembra 1908. biva premešten u Pržemisl u Galiciji, u 18. domobransku regimentu. Unapređen je u kapetana 1. maja 1910. i postavljen za komandanta 7. čete. U prvom kvartalu 1912. godine je postavljen za upravnika podoficirske škole. Tokom obuke na terenu oboleva od upale plućne maramice [1] i do aprila 1913. godine se nalazi na bolovanju. Na lečenje je poslat u Dalmaciju a zatim i u okolinu Kaira u Egiptu. Po povratku sa bolovanja biva premešten u "crnu vojsku" koju praktično čine rezervisti, t.j. neprofesionalna mobilisana vojska. Majster biva imenovan za upravnika ispostave crne vojske u Celju 1. novembra 1913.

Vojna služba tokom Prvog svetskog rata[uredi - уреди | uredi izvor]

Tokom Prvog svetskog rata je bio oficir vojske Austro-Ugarske i nije direktno učestvovao u borbenim dejstvima. Iz Celja je Rudolf Majster premešten 7. decembra 1914. u 26. okružnu upravu crne vojske u Mariboru na mesto skladišnog referenta. Postavljen je za komandanta 26. okružne uprave crne vojske u Mariboru 21. juna 1916. odakle biva kazneno premešten 8. marta 1917. u 3. okružnu upravu crne vojske u Gracu. Navodni razlog za kaznenu prekomandu je prijava građana Maribora u kojoj oni navode da je Rudolf Majster viđen kako često posećuje slovenački Narodni Dom u Mariboru [2]. Majster je prvo bio samo posavetovan o mogućim posledicama svojih postupaka, od strane posebne komisije koja je povodom prijave došla iz Graca. Ipak, zbog neslaganja nemaca iz Maribora, po zapovesti generala Martinija (Martiny) Rudolf Majster je prekomandovan u Grac. Na intervenciju slovenačkog poslanika u Beču, dr. Antona Korošeca, kazna mu se oprašta, i Majster je u Gracu unapređen u čin majora i posle tri meseca od odlaska prekomandovan u Maribor u kojem je 1. jula 1917. postavljen za komandanta 26. okružne uprave crne vojske. Na ovoj poziciji ostaje do kraja oktobra 1918. godine.

Krajem septembra 1918., u poslednjim danima Prvog svetskog rata se nalazio u činu majora u 26. streljačkoj diviziji u Mariboru, gradu koji se danas nalazi u sastavu Slovenije, u neposrednoj blizini granice sa Austrijom, tada u Donjoj Štajerskoj, regionu na jugu Štajerske, pokrajine u sastavu Austrijskog dela Austrougarske monarhije .

Majsterova borba za severnu granicu[uredi - уреди | uredi izvor]

U Kasarni u Mariborskom Melju 1. novembra 1918. počinje da formira dobrovoljačke odrede sastavljene od vojnika i oficira slovenačke nacionalnosti i stavlja ih pod svoju komandu. Tim činom praktično započinje Majsterova borba za severnu granicu buduće države.

U Službenim Novinama broj 1 objavljenim 14. decembra 1918. Vlada Kraljevine SHS objavljuje da dodeljuje Rudolfu Majsteru čin generala.

Od 1921. do 1923. je bio predsednik komisije za razgraničenje sa Italijom. Prisilno je penzionisan u činu generala divizije.

Rudolf Majster i umetnost[uredi - уреди | uredi izvor]

Prve pesme objavljuje 1892. pod pseudonimom Vuk Slavič, što je verovatno posledica njegove želje da prevede svoje nemačko ime Rudolf (slavni vuk) na slovenački jezik. Kasnije objavljuje dve knjige pesama, Poezije (1904) i Kitica mojih (1929)[2].

Majster je bio ljubitelj slikanja, a posebno se bavio slikanjem pejzaža. Najpoznatija slika mu je Bled.

Smrt[uredi - уреди | uredi izvor]

Na Uncu u blizini Rakeka je Majstera doživeo moždani udar od čije posledice umire 26. jula 1934. Posmrtnim ostatacima Rudolfa Majstera se, prilikom njihovog prevoza iz Unca u Maribor, u Ljubljani i Celju poklonio veliki broj ljudi. U Mariboru mu je bio spremljen mrtvački odar u zgradi magistrata gde su se od njega oprostile hiljade građana Maribora i okoline. Sahranjen je 28. jula 1934. na pobreškom groblju u Mariboru, gde se i danas nalazi njegov grob. Pogrebna povorka je išla od Glavnog trga, preko Starog mosta, Tržaške i Pobreške ulice do pobreškog groblja.

Priznanja, odlikovanja i spomenici[uredi - уреди | uredi izvor]

Rudolf Majster je primio sledeća odlikovanja: Signum Laudis (u Austrougarskoj vojsci), Orden Belog Orla III reda sa mačevima (za učešće u Koruškoj ofanzivi 1919.), Karađorđevu zvezdu IV reda(za vojne zasluge), Orden Svetog Save I reda (za doprinos koji je ostvario u kulturi i književnosti) i Vojni krst za vojne i narodne zasluge (dodeljen od strane predsednika Čehoslovačke republike) [3] .

Pored gore navedenih odlikovanja, Majster je primio čitav niz raznih priznanja pogotovo u vreme Kraljevine SHS. Proglašen je počasnim građaninom više opština u Sloveniji. Mnogobrojne ulice u Sloveniji nose njegovo ime, a u Mariboru jedan blok zgrada se u narodu popularno zove Maistrov blok jer je navodno on dao ga se izgradi. U Kamniku je kamnička gimnazija sa srednjom ekonomskom školom nazvana "Školski Centar Rudolf Majster". Na njegovoj rodnoj kući je postavljena spomen ploča 4. septembra 1938. U Kamniku je 25. oktobra 1970. na centralnom trgu otkriven spomenik Rudolfu Majsteru, delo vajara Antona Singulina. Datum rođenja Rudolfa Majstera se u Kamniku slavi kao opštinski praznik. Železnički most, obnovljen 29. marta 2001. koji se nalazi u produžetku Maistrove ulice, na ušću Kamničke Bistrice i Nevljice, je nazvan Maistrov most. U Sloveniji postoje i mnogobrojna udruženja pod nazivom Društvo Generala Maistra.

Kontroverze[uredi - уреди | uredi izvor]

Zbog masakra poznatog pod nazivom Mariborska krvava nedelja, koji se desio 27. januara 1919 u Mariboru kada su jedinice pod Majsterovom komandom ubile između 11 i 13 građana nemačke nacionalnosti koji su zajedno sa oko 10.000 građana učestvovali u protestu na centralnom trgu u Mariboru, u Austrijskim izvorima je Majster dobio nadimak Kasapin iz Maribora. [3] Isti izvori često ističu Majsterovo mešovito nemačko-slovenačko etničko poreklo, pripisujući njegovoj majci (Frančiška rođena Tomšić), koja je bila Slovenka, dominantan uticaj na nacionalno opredeljenje Rudolfa Majstera.

Napomene[uredi - уреди | uredi izvor]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Rudolf Maister — častni občan občine Kamnik ((sl))
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 2,7 2,8 2,9 Rudolf Maister — Znamenite osebnosti — Hervardi ((sl))
  3. "Jänner 1919: Der Bluttag von Marburg a. d. Drau" (Nemački). Die Presse. http://diepresse.com/home/politik/zeitgeschichte/448662/Jaenner-1919_Der-Bluttag-von-Marburg-a-d-Drau. pristupljeno 5. januar 2011. "Er war der Sohn einer ethnisch gemischten Familie in der Steiermark, wurde von seiner slowenischen Mutter zu einem glühenden Nationalisten erzogen und ging als „Schlächter von Marburg“ in die Geschichtsbücher ein – zumindest in die deutschen." 

Vanjske veze[uredi - уреди | uredi izvor]


Greška kod citiranja: <ref> oznake postoje za grupu pod imenom "lower-alpha", ali nije pronađena pripadajuća <references group="lower-alpha"/> oznaka, ili zatvarajući </ref> nedostaje