Рожанци
| Рожанци | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Град | Београд |
| Општина | Барајево |
| Становништво | |
| Становништво (2011) |  467
|
| Положај | |
| Координате | 44°29′05″N 20°22′25″E / 44.484666°N 20.3735°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
  Рожанци Рожанци (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 011 |
| Регистарска ознака | BG |
Координате: 44° 29′ 05" СГШ, 20° 22′ 25" ИГД
Рожанци је насеље у општини Барајево у Граду Београду. Према попису из 2002. било је 467 становника.
Историја[uredi | uredi kod]
Судећи по ископинама које се налазиле у атару овога села, као и по старом гробљу које зову „маџарским“, Рожанци су старије насеље. Прве писане помене о њему имамо из почетка 18.века. На карти из доба аусриске владавине (1718.-1739.г) ово је село забележено под именом Roschanize. У арачким списковима из првих десетина 19.века, у Станковићевој кнежини се помиње село Рожанци, које је 1818.г. имало 27, а 1822.г. 30 кућа. Године 1846. Рожанци су припадали посавском срезу и тада је село имало 43 куће.
Најстарије су породице у селу: Јевтићи, Милошевићи, Радојчићи (са разним презименима) Николићи (Ниџићи) Танасијевићи (Поповићи), Гајићи (Марјановићи) и Илићи. Остале су породице млађи досељеници: Томићи, Павловићи, Пауновићи, Ивковићи, Петровићи и Милошевићи, који су у Рожанице дошли из села у околини Смедерева. (подаци крајем 1921. године).[1][2]
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Рожанци живи 418 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,4 година (42,8 код мушкараца и 42,0 код жена). У насељу има 171 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,06.
Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[4] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 513 | 98,08% | ||
| Црногорци | 2 | 0,38% | ||
| Мађари | 2 | 0,38% | ||
| Југословени | 2 | 0,38% | ||
| Македонци | 1 | 0,19% | ||
| непознато | 3 | 0,57% | ||
| м | ж | |||
| ? | 8 | 5 | ||
| 80+ | 14 | 8 | ||
| 75-79 | 14 | 16 | ||
| 70-74 | 13 | 14 | ||
| 65-69 | 19 | 19 | ||
| 60-64 | 14 | 11 | ||
| 55-59 | 8 | 11 | ||
| 50-54 | 19 | 19 | ||
| 45-49 | 29 | 16 | ||
| 40-44 | 11 | 19 | ||
| 35-39 | 18 | 16 | ||
| 30-34 | 12 | 16 | ||
| 25-29 | 11 | 12 | ||
| 20-24 | 15 | 20 | ||
| 15-19 | 17 | 13 | ||
| 10-14 | 21 | 17 | ||
| 5-9 | 13 | 16 | ||
| 0-4 | 11 | 8 | ||
| просек | 42.8 | 42.0 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 222 | 59 | 139 | 19 | 5 | - |
| Женски | 215 | 37 | 133 | 40 | 5 | - |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 149 | 77 | - | 14 | 26 | 5 | 3 | 5 | 2 | 14 |
| Женски | 91 | 47 | - | - | 14 | - | 1 | 11 | 1 | 1 |
| Оба | 240 | 124 | - | 14 | 40 | 5 | 4 | 16 | 3 | 15 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | - | 1 | 1 | 1 | - | - | - | - | |
| Женски | 2 | 1 | 1 | 4 | 7 | 1 | - | - | - | |
| Оба | 2 | 1 | 2 | 5 | 8 | 1 | - | - | - |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26 (др. Б. М. Дробњаковић. Космај) и из „Летописа“ општине Рожанци, Бр.37.
- ↑ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Коришћена Литература[uredi | uredi kod]
- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
- „Летопис“: Подунавска места и обичаји M. Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
- Напомена
У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.