Richard Mentor Johnson

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Ričard Mentor Džonson
Richard Mentor Johnson
Biografija
Datum rođenja 17. oktobar 1780. (1780-10-17)
Mesto rođenja Birgras (SAD)
Datum smrti 19. novembar 1850. (dob: 70)
Mesto smrti Frankfort (SAD)
Politička partija Demokratsko-republikanska stranka, Demokratska stranka
Diploma sa Transylvania University

Ričard Mentor Džonson (engl. Richard Mentor Johnson; 17. oktobar 1780 ili 1781[1] - 19. novembar 1850) je bio američki političar koji je služio kao 9. potpredsednik Sjedinjenih Država, u periodu od 1837. do 1841, za vreme mandata predsednika Martina van Bjurena. Jedini je potpredsednik Sjedinjenih Država koga je izabrao Senat, po odredbama dvanaestog amandmana. Džonson je takođe predstavljao Kentaki u Predstavničkom domu i Senatu.

Ričard Mentor Džonson je izabran u Predstavnički dom 1806. Zbližio se sa svojim „zemljakom“ iz Kentakija, Henrijem Klejem kao član „ratnih jastrebova“, frakcije koja se zalagala za rat sa Ujedinjenim Kraljevstvom 1812. godine. Na početku Rata 1812, Džonson je postavljen za pukovnika američke vojske. Sa svojim bratom, Džejmsom je služio pod Vilijamom Henrijem Harisonom Gornjoj Kanadi. Džonson je učestvovao u bici za Temzu, gde je po nekim izvorima on lično ubio indijanskog poglavicu Tekumsea, što je kasnije koristio u političkoj kampanji.

Nakon rata, Džonson se vratio u Predstavnički dom, a zatim je 1819. prešao u Senat da bi popunio mesto koje je upraznio Džon Dž. Kritenden. Kako je njegovo glasačko telo raslo, njegova međurasna veza sa robinjom mulatkinjom, Džulijom Čin, je sve više kritikovana, što je štetilo njegovim političkim ambicijama. Za razliku od drugih političara koji su bili u vezi sa svojim robinjama, Džonson nije krio svoju vezu sa Džulijom Čin, i smatrao ju je svojom zakonitom suprugom. Svojevoljno je priznao njene dve ćerke za svoje, na zaprepašćenje dela svojih glasača. Ova veza je bila važan činilac u porazu na izborima 1829. kada je izgubio mesto u Senatu, ali se već sledeće godine vratio Predstavnički dom.

1836, Džonson je bio kandidat Demokratske stranke za potpredsednika uz predsedničkog kandidata Martina van Bjurena. U predizbornoj kampanji se oslanjao na svoje ratne zasluge i na to što je ubio slavnog indijanskog poglavicu. Za izbor za potpredsednika su mu zafalili glasovi kada je delegacija Virdžinije u elektorskom koledžu odlučila da glasa mimo odluke glasača u svojoj državi, i odbije da glasa za Džonsona. Za potpredsednika je izabran od strane Senata, po odredbama dvanaestog amandmana na Ustav.

Ispostavilo se da je Džonson bio toliki teret za Demokratsku stranku na izborima 1836, da je partija odlučila da ga ne nominuje na izborima 1840. Umesto toga, van Bjuren je ušao u kampanju bez potpredsedničkog kandidata, i izgubio na izborima od Vilijama Henrija Harisona. Džonson je načinio nekoliko neuspešnih pokušaja da se vrati u politiku, i 1850. je konačno uspeo da uđe u Predstavnički dom Kentakija. Umro je 19. novembra 1850, samo dve nedelje nakon početka mandata.

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Emons i Langvorti, savremeni izvori, daju 1781, a Prat i Sobel prihvataju ovaj datum; ovo je značajno jer ovaj datum znači da je rođen u Kentakiju.

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

Dalja literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]