Retencija mokraće

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Retencija mokraće
Klasifikacija i spoljašnji resursi

CT mokraćne bešike: enormno uvećana bešika izazvana zastojem mokraće
ICD-10 R33.
ICD-9 788.2
DiseasesDB 13582
MeSH D016055

Retencija mokraće ili urinarna retencija jedan je od funcionalnih poremećaja mokraćnog sistema koji se karakteriše nemogućnošću pražnjenja bešike ili mokrenja uz punu mokraćnu bešiku, pri očuvanoj funkciji bubrega. Može da nastane iznenada, kao akutni poremećaj, koji ako se ne leči može da poprimi hronični karakter. Ponekad se mokraćna bešika može toliko prepuniti da i pored potpune opstrukcije izlaza, dolazi do paradoksalnog curenja (lat. ischuria paradoxa) ili „prelivanja“ mokraće koju bolesnik ne može da kontroliše. Paradoksalno curenje mokraće neiskusan dijagnostičar poneka može zameniti sa inkontinencijom (kod koje, za razliku od retencije, mokraća stalno curi, a bešika je prazna).[1]

Epidemiologija[uredi - уреди | uredi izvor]

Morbiditet

Učestalost retencija mokraće, izavanih promenom u donjem delu mokraćnog sistema, kreće se oko 15 slučajeva na 1.000 osoba.

Akutna retencija mokraće relativno je redak funkcionalni poremećaj, sa kumulativnom incidencom od 2% kod osoba muškog pola do pete godina starosti, izazvana benignim uvećanjem prostate.[2]

Hidronefroza zbog urođenih anomalija relativno je čest poremećaj. Prenatalno, kod 1 slučaja na 100 fetusa ultrazvukom se dijagnostikuje hidronefroza - kao posledica, urođene anomalija mokraćnog trakta koja je u 8,3% slučajeva izazvane opstrukcijom mokraćovoda.[3]

Starost

Kod starijih muškaraca, retencija mokraće je relativno česta pojava zbog uvećanja prostate:

  • U starosnoj dobi od 45-49 godina, retencija mokraće javlja se u proseku u 3 slučaja na 1.000 stanovnika i nastavlja da raste sa starošću.
  • U starosnoj dobi od 75-79. godina, retencija mokraće javlja se u proseku u 38 slučajeva na 1.000 stanovnika.[4]
Polne razlike

Kod muškaraca, opstrukcija mokraćnog trakta najčešće je posledica benignog uvećanja prostate ili suženja uretre.

Kod žena, ona može da nastane kao posledica tumora karlice (posebno ginekoloških), prolapsa karličnih struktura, ili tokom trudnoće.

Urođene prepreke u uretri češće su kod dečaka, posebno one na zadnjem uretralnom sfinkteru.

Etiologija[uredi - уреди | uredi izvor]

Retencija mokraće jedno je čestih urgentnih stanja, a glavni razlozi za njen nastanak su:

  • benigna hiperplazija prostate (BHP)
  • karcinom prostate (ređe)
  • stenoza vrata mokraćne bešike, koja može nastati kao posledica uretralne stenoze
  • skleroze vrata mokraćne bešike
  • kalkuloze bešike i kalkuloza uretre
  • kongenitalne anomalija uretre (valvule, divertikulum)
  • stenoze spoljašnjeg meatus uretre
  • teške stenozantne fimoza
  • karcinoma uretre,
  • karcinoma penisa
  • trauma uretre i male karlice
  • nakon operativnog zahvata (posle uroloških ili abdominalnih operativnih zahvata)
  • nakon trauma ili operacija kičmenog stuba
  • dijabetesna ketoacidoza
  • nakon terapeutskih zračenja

Retencija mokraće prema uzroku[uredi - уреди | uredi izvor]

Retencija mokraće, prema uzorku koji ih je izazvao mogu se podeliti na:

Mehaničke (opstruktivne)

Uzrok ove retencije je najzastupljeniji u praksi i čine ih najveći broj napred navedenih uzroka.

Dinamičke (funkcionalne).

Dinamički uzroci retencije predstavljaju, lezije centara za mokrenje (oštećenja kore mozga, kičmene moždine, gangliona simpatikusa i parasimpatikusa - tzv.„neurogena bešika“).

Klinička slika[uredi - уреди | uredi izvor]

Akutna retencije mokraće

Simptomi akutne retencije mokraće karakterišu se;

  • Snažnim nagonom na mokrenje, pri čemu mokraća ne izlazi iz mokraćovoda, ili se izlučuje u neznatnoj količini.
  • Povremenim osećajem bola u donjem delu trbuha. Bol postaje jači kad se bolesnik kreće, ili se izlaže nekom fizičkom naporu, u pokušaj da izazove mokrenje.
  • Pojava nespecifičnih simptoma, u zavisnosti od pola i uzrasta, čije manifestacija zavise o uzroka koji su izazvao ovo stanja.
  • Pojava vaginalnog sekreta kod žena ili sekreta iz uretre kod muškaraca.
  • Mučnina, povraćanje, glavobolja.
  • Nagli porast krvnog pritiska.
  • Porast telesne temperature.
  • Vizuelno u donjem delu trbuha uočava se protruzije prednjeg trbušnog zida, izazvana punom bešikom.
  • Tokom palpacije pacijent se žali na bolnu osetnjivost u donjem delu trbuha.

Često bolesnici koji pate od akutne retencije mokraće, navode da su pre pojave smetnji, vrlo sporo i otežano mokrili, male količine mokraće.

Hronična retencije mokraće

Kod nekih bolesti, retencije mokraće u muškaraca i žena može dovesti do razvoja dugotrajnog poremećaja u mokrenju, što zahteva višegodišnju primenu katetera. Takvo stanje često prelazi vremenom u hronično i ometa normalan život bolesniku. Kao posledica može se razviti stagnacija mokraće u mokraćnom sistemu, česte infekcije mokraćnih puteva i drugi brojni prateći poremećaji u normalnom funkcionisanju bubrega.

Ako ovo stanje traje duže vreme, kod bolesnika može nastati hronično i izraženo istezanje mišićnog zida mokraćne bešike i njenih sfinktera, sa pratećom atonijom bešike.

Dijagnoza[uredi - уреди | uredi izvor]

Dijagnoza retencije mokraće ustanovljava se jednostavno na osnovu anamneze, fizičkog pregleda i ultrasonografije.

CT snimak: prepunjene mokraćne bešike
Anamneza

Bolesnik u anamnezi navodi da je mokrenje naglo prestalo i daje podatak o dužini trajanja retencije.

Fizički pregled

Bolesnik oseća bolove u predelu mokraćne bešike, koja je osetljiva na istezanje i palpaciju. Kako se bešika prepunjava, sve lakše se prepoznaje okrugla tumefakcija u suprapubičnom regionu, koja predstavlja tzv. lat. globus vesicalis.

Ukoliko se perkutuje trbuh ovakvog pacijenta, iznad mokraćne bešike dobija se potmulost, a ako se radi o ileusu iznad paretičnih creva zvuk je timpaničnost, što je od diferencijalno dijagnostičkog značaja.

Retencija se može dokazati i rektalnim tušeom, koji može pomoći i u otkrivanju razloga opstrukcije (npr. benigno uvećanje prostate), ali se kod težih retencija ne dobijaju pravi utisci o prostati pri digitorektalnim pregledu.

Ultrasonografija

Ultrazvučni pregled veoma brzo i lako razrešava sve sumnje u ovaj poremećaj.

Terapija[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Akutna retencija mokraće zahteva plasiranje urinarnog katetera.
  • Savetuje se smanjen unos tečnosti, izbegavanje kofeina, alkoholnih pića i jako začinjene hrane.
  • Medikamentna terapija podrazumeva upotrebu alfa blokatora i inhibitora 5-alfa reduktaze.[5]
  • Hirurško lečenje daje dobre rezultate jer se sve više nude manje invazivne opcije u poređenju sa standardnom transuretralnom resekcijom prostate (TURP), kao što je transuretralna mikrotalasna termoterapija,[6] ili različiti oblici primene lasera.[7]

Komplikacije[uredi - уреди | uredi izvor]

Urinarna kasa osobe sa post opstruktivnom diurezom

Komplikacije nastale retencijom mokraće od strane mokraćnog sistema karakterišu se:

  • infekcijom (cistitis, pijelonefritis, formiranje apscesa i sepsa)
  • ekstravazacija mokraće
  • otvaranje mokračnih fistula
  • bubrežne insuficijencije ili potpuni otkaz funkcija bubrega
  • disfunkcija mokraćne bešike
  • prisutvo hroničnog bola


Prognoza[uredi - уреди | uredi izvor]

Prognoza zavisi od uzroka, lokacije, težine i dužine trajanja opstrukcije. Loši prognostički faktori su oni:

  • koji duže traju
  • dovode do težih oblika opstrukcije
  • izazivaju prateće infekcije

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Kim ED et al; Urinary Tract Obstruction, Medscape, Dec 2011
  2. Fitzpatrick JM; The natural history of benign prostatic hyperplasia. BJU Int. 2006 Apr;97 Suppl 2:3-6; discussion 21-2.
  3. McAleer IM, Kaplan GW, LoSasso BE; Congenital urinary tract anomalies in pediatric renal trauma patients. J Urol. 2002 Oct;168(4 Pt 2):1808-10; discussion 1810.
  4. Naderi N, Mochtar CA, de la Rosette JJ; Real life practice in the management of benign prostatic hyperplasia. Curr Opin Urol. 2004 Jan;14(1):41-4.
  5. Chapple CR; A Comparison of Varying alpha-Blockers and Other Pharmacotherapy Options for Lower Urinary Tract Symptoms. Rev Urol. 2005;7 Suppl 4:S22-30.
  6. Electrocautery cutting balloon treatment for pelviureteric junction obstruction, NICE Interventional Procedure Guideline (December 2009)
  7. Naspro R, Salonia A, Colombo R, et al; Update of the minimally invasive therapies for benign prostatic hyperplasia. Curr Opin Urol. 2005 Jan;15(1):49-53.

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Wright PJ, English PJ, Hungin AP, et al; Managing acute renal colic across the primary-secondary care interface: a pathway of care based on evidence and consensus. BMJ. 2002 Dec 14;325(7377):1408-12.
  • Endopyelotomy for pelviureteric junction obstruction, NICE Interventional Procedure Guideline (December 2009)
  • Razdan S, Silberstein IK, Bagley DH; Ureteroscopic endoureterotomy. BJU Int. 2005 Mar;95 Suppl 2:94-101.
  • Warnatz K, Keskin AG, Uhl M, et al; Immunosuppressive treatment of chronic periaortitis: a retrospective study of 20 patients with chronic periaortitis and a review of the literature. Ann Rheum Dis. 2005 Jun;64(6):828-33.
  • Patel AK, Chapple CR; Benign prostatic hyperplasia: treatment in primary care. BMJ. 2006 Sep 9;333(7567):535-9.
  • Wu S, Johnson MP; Fetal lower urinary tract obstruction. Clin Perinatol. 2009 Jun;36(2):377-90, x.
  • Tonni G, Vito I, Ventura A, et al; Fetal lower urinary tract obstruction and its management. Arch Gynecol Obstet. 2012 Nov 9.
  • Fetal cystoscopy for diagnosis and treatment of lower urinary outflow tract obstruction, NICE Interventional Procedure Guideline (2007)
  • Fetal vesico-amniotic shunt for lower urinary tract outflow obstruction, NICE Interventional Procedure Guideline (2006)
  • Morris RK, Malin GL, Khan KS, et al; Systematic review of the effectiveness of antenatal intervention for the BJOG. 2010 Mar;117(4):382-90.
  • Urinary tract infection - children, Prodigy (April 2008)

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]


Star of life.svg Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi tema o zdravlju (medicini).