Replantacija
(hirurška procedura) | |
|---|---|
| Intervencija | |
 Replantacija delimično amputiranog prsta ruke |
Replantacija je jedna od hirurških intervencija koja se izvodi sa ciljem da se reintegriše kompletno amputirani deo tela npr. ud ili njegov deo, uz obavezno uspostavljanje inervacije, arterijske i venske cirkulacije. Ukoliko tokom traumatske amputacije nisu povređene ili prekinute sve strukture tj. nastane inkompletna amputacija, takv povreda se naziva inkopletna ili parcijalna amputacija. Kako inkompletna traumatska amputacija dovodi do devaskularizacije tkiva distalno (nishodno) od povrede ona zahteva hirurški protokol sličan replantaciji.[1]
Glavni cilj replantacije je reperfuzija uda i minimiziranje vremena ishemije, od momenta amputacije. Operativni mikroskop i mikrovaskularna hirurška tehnika osnove su na kojima se zasniva savremena replantacija i revaskularizacija. Kod replantacija primenjuju se sledeći operativni zahvati: osteosinteza, anastomoza, rekonstrukcija vaskularnih elemenata, rekonstrukcija živaca, tetiva ili mišića i kožnog pokrivača.
Kontraindikacije za replantaciju mogu biti apsolutne i relavne. U apsolutne kontraindikacije spadaju; amputacija sa politraumom, opsežna povreda i hronične bolesti. U praksi, to znači da jedina apsolutna kontraindikacija za replantaciju postoji onda kada bolesnikovo opšte stanje, bilo da je povezano sa ranijom bolešću ili pridruženim povredama, onemogućuje dugotrajnu hiruršku proceduru.
Relativne kontraindikacije su: amputacija jednog prsta, bolesnik iznad 50 godina, avulzijske povrede, duga topla ishemija (npr više od 12 sa za prste ili 6 - 8 časova za nadlakticu i podlakcu), jaka kontaminacija, ranija povreda sa lošim funkcionalnim ishodom.
Mada je replantacija izuzetno skupa metoda jer zahteva produženu hospitalizaciju i složenu postoperativnu terapiju, ukupni troškovi mogu bi značajno niži od protetisanja npr. jako skupom mioelektričnom protezom, koja se mora periodično menjati itd. Dobro obučen lekara i izuzetno motivisan bolesnik čine intervenciju uspešnijom, kako u estetskom tako i funkcionalnom smislu.
Istorijat[uredi | uredi kod]
Do šezdesetih godina 20. veka traumatske amputacije teško povređenih delova tela i reamputacije kod kompletno amputiranih bile su hirurške metod izbora. Razvojem savremen medicinske opreme i sve brojnijih inovacijama u oblasti mikrohirurgije, nastaje nova era u zbrinjavanju traumatskih amputacija, replantacija udova i drugih delova tela.
A sve je počelo dodeljivanjem Nobelovu nagrade za medicinu 1912. godine dr Karelu za rad u oblasti vaskularnih anastomoza na životinjama.
Prvu uspešnu revaskularizacijuju gornjeg ekstremiteta kod ljudi uradio je Klinert 1958. i istu je publikovao 1963. godine u stručnom časopisu.
Prvu uspešnu replantaciju uradio je dr Ronald Malt 1962. godine kada je replantirao gornji ekstremitet nakon nadlakatne amputacije kod 12-godišnjeg dečaka nastradalog u saobraćajnom udesu.
Kineski lekar dr Čen 1963. uspešno je replantira šaku na nivou ručnog zgloba, a 1965. Komatsu i Tamai obavili su prvu uspešnu replantaciju prsta na šaci.
Uvođenjem slobodne mikrohirurške transplantacije kao metode lečenja, nastala je potpuno nova era u rekonstruktivnoj hirurgiji posttraumatskih amputacija i drugih kompleksnih ortopedskih problema. U lečenju najteže traumatizovanih udova, ali i posledica velike traume, ili opsežne hirurške ekcizije tkiva, transplantacija nekog od slobodnih mikrovaskularnih režnjeva predstavlja nekada jedino hirurško rešenje u replantaciji.[2]
Klinička odluka, indikacije i kontraindikacije za replantaciju [3][uredi | uredi kod]
Klinička odluka o tome da li treba uraditi replantacijfu zavisi o odgovorima na mnoga pitanja a osobito da li će funkcija replantiranog dela tela biti bolja od eventualne proteze. Odluka je multifaktorijalna i multidisciplinarna i često nije laka.
Klinička odluka[uredi | uredi kod]
Najvažniji parametri koji utiču na kliničku odluku o replantaciji su:
- Vreme trajanja ishemije
Najvažniji faktor koji utiče na indikaciju za replantaciju je ishemijsko vreme amputiranog dela tela. Iz praktične perspektive, dozvoljeno vreme ishemije je u obrnutom odnosu sa količinom mišićne mase u amputiranom delu tela. Kliničko iskustvo dovodi do zaključka da je gornja granica dozvoljene tople ishemije 10 do 12 časova za prste i 4-6 časa za amputirane delove sa mišićnom masom (koja brzo nekrotizira nakon ishemije, zbog velikih metaboličkih zahteva).
Uz pravilno hlađenje amputiranog dela na 2-4 °C vremenski limit može biti produžen do 24 časa za prste i 10 časova za amputirane delove sa mišićnom masom.
- Tip povrede
Mehanizam i zona povređivanja imaju veliki uticaj na krajnji funkcionalni rezultat. Zato sekotine imaju bolju prognozu za preživljavanje i funkciju nakon replantacija od nagnječenjem izazvanih povreda.
- Starost bolesnika
Kada su svi drugi parametri jednaki, veći procent preživljavanja amputiranog dela i bolji funkcionalni rezultat postiže se kod bolesnika mlađeg životnog doba.
Replantaciju bilo kojeg dela tela trebalo bi obavezno uraditi kod dece. Ukoliko amputirani deo tela preživi, može se očekivati dobra funkcija, zbog velike vitalnosti tkiva.
Apsolutne indikacije[uredi | uredi kod]
U apsolutne indikacije za uspešno lečenje traumatskih amputacija replantacijom spadaju:
- Sve amputacije kod dece,
- Amputacije palca, i više od 2 amputirana prsta,
- Amputacija podlaktice i šake na nivou ručnog zgloba.
Apsolutne kontraindikacije[uredi | uredi kod]
Apsolutne kontraindikacije,[4] koje ograničavaju lečenje replantacijom su:
- Amputacije udružene sa drugim smrtonosnim povredama (teška povreda glave, grudnog koša, abdomena)
- Hemodinamska nestabilnost bolesnika
- Ireverzibilni gubitak tkiva povređenog uda, teška nagnječenja (konkvasacija)
- Aamputacije na više nivoa,
- Samopovređivanje,
- Prisustvo hroničnih bolesti (šećerna bolest, periferna vaskularna oboljenja, srčana oboljenja).
Izvori[uredi | uredi kod]
- ↑ Williams GR, Carter DR, Frank GR, Price WE. Replanta - on of amputated extremi es. Ann Surg 1966;163:788- 94.
- ↑ Kleinert JM, Graham B. Macroreplanta on: an overvi- ew. Microsurgery 1990;11:229-33.
- ↑ Abdić, Nermin A.. „Replantacije i revaskularizacije, Aktuelni tekst”. Medical, Izdanje Br. 48. Pristupljeno 12. 3. 2016.
- ↑ Johansen K, Daines M, Howey T, Helfet D, Hansen ST Jr. (1990). Objective criteria accurately predict amputation following lower extremity trauma. J Trauma. 30 (5): 568–72; discussion 572–3.