Religijski komunizam

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije

Religiozni komunizam - verski komunizam je oblik komunizma fokusiran na principa religije. Termin se obično odnosi na niz egalitarističkih i utopijskih verskih zajednica koje se dobrovoljno odriču privatnog vlasništva, tako da su dobiti društva raspoređeni u skladu sa potrebama svakog pojedinca i njegovog rada, respektivno u skladu sa njihovom sposobnošću. Termin „religijski komunizam“ se takođe koristi da objasni ideju pojedinaca i verskih grupa koje se zalažu za usvajanje komunističke političke ideje u većem obimu, često pristupanje komunističkom pokretu sekularista predstavlja njihov napor da slome kapitalizam.

Upotreba reči komunizma u religijskom kontekstu prethodi korišćenje reči kao termin da opiše viši sekularni oblik komunizma kako se zalagao Fransoa Babof u 18. veku i Karl Marks u 19. veku. Zbog anti-religiozne prirode marksizma, mnogi religiozni ljudi na političkoj desnici, odbacuje korišćenje termina komunizma da se odnosi na verska komunalna društva i preferira termin komunalizam umesto komunizam.

Primeri religijskog komunizma[uredi - уреди | uredi izvor]

Termin religijski komunizam je umetnut u društveni poredak koji je napravljen od strane verskih vođa hrišćanstva, teoizma, hinduizma i budizma itd. Iako islam ne prati redosled, neki stručnjaci su otkrili veliki broj drugih paralelnih odnosa između komunizma sa Šerijatskim pravom.[1][2][3] Tu je i debata koja komunistički sistem rukovodi principima sličnim priči iz Novog zaveta i u Evanđelju koji govori život ranih hrišćana u ranoj Crkvenoj zajednici. Po nekim hrišćanskim zajednicama u to vreme je takođe raspoređen tip njihove zajednice na principima sličnim modernom socijalističkom društvu.

Razne druge hrišćanske zajednice su se organizovale i zajedno živele s sličnim principima od tada. Zbog generalno male veličine ovih zajednica, malo se zna o onima za koje se veruje da su postojale više od pre nekoliko vekova. Postoji nekoliko primera iz nedavne istorije, međutim, uključujući i puritance u Koloniji Plimut, šejkeri, Društvo harmonije, Huteriti, neke grupe unutar verskog društva prijatelja (kvekera), i Sjedinjenih Reda.

Pokret Kopači u Engleskoj u 1649. godini se takođe može koristiti kao primer religijskog-verskog komunizma. Pokret je posebno podržavao vlasništva nad zemljištem (komunalnog uporišta).

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Stowasser 1987, str. 329.
  2. Moazzam 1984, str. 157.
  3. Wherry 1896, str. 66.

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]