Rečenica

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije

Rečenica je skup riječi koje nam daju jednu cjelinu.Rečenicu možemo definirati i kao potpunu obavijest. U sintaksi rečenica je najveća jezična jedinica.


Podela rečenica[uredi - уреди | uredi izvor]

Po značenju ih delimo na:

  • Izjavne-obavestajne (Marija čita).
  • Upitne (zasto Marija ne čita)?
  • Uzvicne (Jao,boli me glava)!
  • Zapovedne (Marija, zatvori vrata)!
  • Zeljne (Da si živ i zdrav)!

Po obliku ih delimo na:

  • Potvrdne - (Ja pišem.)
  • Odrične - (Ja ne pišem.)

Po sastavu ih delimo na:

  • Proste - (Kiša pada).
  • Proširene (Malo pile glasno pijuče).
  • Složene



Linguistics stub.png Nedovršeni članak Rečenica koji govori o lingvistici je u začetku. Dopunite ga prema pravilima Wikipedije.