Razlomak

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Disambig.svg
Za drugu upotrebu, pogledajte članak Broj (višeznačna odrednica).
Slika koja pokazuje kako je jedna četvrtina kolača oduzeta.

Razlomak (od latinske reči -{Fractus}- što znači slomljeno, razlomljeno) je odnos jednog celog broja (brojioca) prema drugom (imeniocu) koji nije u njemu sadržan kao sačinitelj.[1]

  • Razlomak — broj 2 je brojilac, a 3 imenilac. „Pravi“ razlomak ima brojilac manji od imenioca: , inače je „nepravi“ npr. ; decimalni razlomci imaju kao imenitelj broj 10, 100, 1000... (zavisno od broja decimalnih mesta): 0,5 bi bilo .
  • Razlomak se sastoji iz tri dela: brojilac (1), imenilac (4) i razlomačka crta.(/)

Pravi razlomak je onaj kome je brojilac manji od imenioca. Nepravi razlomak je onaj kome je brojilac veći od imenioca, a prividan razlomak je onaj kome je brojilac deljiv imeniocem. Svaki nepravi razlomak može se napisati u obliku mešovitog broja, odnosno pomoću prirodnog broja i razlomka. To radimo tako što: na primer, imamo razlomak - njega ćemo napisati u obliku meštovitog broja: 25 delimo brojem 4. Broj 4 se u 25 sastoji 6 puta (4*6=24) i ostaje nam ostatak 1. Broj 6 označava 6 celih, a ostatak jedan koliko uzimamo. Ovaj mešovit broj izgledao bi ovako: 6 .

Vidite još[uredi - уреди | uredi izvor]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. H. Wu, The Mis-Education of Mathematics Teachers, Notices of the American Mathematical Society, Volume 58, Issue 03 (March 2011), page 374

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]