Razgovor:Tanasko Rajić
| Ovo je stranica za razgovor za raspravu o poboljšanjima na članku Tanasko Rajić. | |||
|---|---|---|---|
| |||
Ne postoji ni jedna junačka pesma iz tog vremena, ne postoji ni jedan autentičan i validan zapis ili dokument iz tog vremena, koji mogu da potvrde Vaše navode sa glavne stranice. Tanasko Rajić nije bio ratnik, ni topdžija, ni barjaktar, ni sekretar, kao ni član nikakvog praviteljstvujušćeg sovjeta, već samo sluga popa grčke crkve (srpska, odavno ukinuta, a tada nije ni postojala, a ova danas kozna čija je) i fanariota Leontija. Tanasko Rajić je bio samo sluga grčkog popa i Fanariota Leontija Lambratakisa (Lambrovića) koji je bio veran samo sebi, pa onda: Sultanu, dahijama (Fočić i Pazvan oglu su mu bili lični prijatelji) i svakom zlikovcu na vlasti i to do zadnje kapi Srpske i Ilirske krvi. Malo je bio veran i svojim Fanariotima koje je šutnuo čim su ga ustanici oterali preko ,ladnog Dunava kada je prišao Heteristma u osnivanju (zvanično su nastali 1814). Vuk Karadžić je zapisao da je Tanasko učestvovao u trovanju vojvode Milana Obrenovića kome je princ Bagration (jedan od komadanata Ruske Dunavske vojske), lično doneo carsku sablju, što nije odgovaralo fanariotama, odnosno heteriji. Karađorđeve mecene su iskoristile ovog fanariotskog slugu i šutnule posle uspešnog trovanja vojvode Milana. Ne postoji nikakva lična svađa. U drugi ustanak je krenuo zbog straha od osvete Miloševe i Milanovih prijatelja koju nije izbegao. Mit o Tanasku, kao i drugi mitovi (upropastili ste Vikipediju), je izmišljen u cilju stvaranja i širenja kulta crkve bolesnog uma i nihovih vladara za javnost (“opričnika”), i posle divljačkih dovođenja i podmetanja svih i potpuno beznačajnih Karađorđevića (vaša, svetski čuvena, negativna selekcija). Ovi izvori što vi navodite ne postoje, jedino ako je, ovih godina, iskorištena vaša tradicionalna i svetski priznata “Resavska škola falsifikata” i natrukovala neke nove bljuvotine (za obmanu, zatupljivanje i navođenje naroda na pogrešne odluke i radnje, po fanariotskom cilju: do zadnje kapi narodnog znoja i krvi u cilju održanja vlasti beskurpoloznih zlikovaca i zulumčara). Ako to postoji što ne objavite kako dolikuje. Da se možda ne plašite dokazivanja validnosti dokumenata jeftinijim metodama forenzike, pa onda “hiljadu puta ponovljena laž postaje istina”. Čega se vi dohvatite sve razvalite načisto.
Bolje obrišite ovu vašu sramotu i sklonite onaj spomenik. U tom kraju postoje stvarni borci i junaci iz tog vremena (Janićije Đurić, Antonije Ristić - Pljakić, Amidža, Arsenijević, Jovičić, Joksimović…), čija su dela velika i dokumentovana, kojima se ne sme rugati i koji su zaslužili počasno mesto, spomenik i sve ostalo.
ODGOVOR NA CLANAK IZNAD Napisali ste veliku neistinu. Pominjanje Rajica u narodnim pesmama koje su nastajale mnogo pre majskog prevrata i dolaska Karadjordjevica na vlast govori da mit o njemu nije stvaran radi njihove koristi. Drugi primer je spominjanje Tanaska Rajica u knjizi "Pomenik znameniti ljudi srpskoga naroda novijega doba " M.Dj.Milicevica napisanoj 1988.godine. Jos jedan primer je pominjanje istog u delima Gerasima Djordjevica. Povezujete Rajica sa dolaskom Karadjordjevica na vlast, a isti je pred kraj Prvog srpskog ustanka usao u sukob sa rodonacelnikom te dinastije, Karadjordjem i otkazao mu poslusnost, bez obzira sto mu je do tada bio blizak saradnik i kako se u samom narodu prepoznaje - barjaktar. Ako je vec bilo potrebe za laznim uzdizanjem nekog od ucesnika ustanka ,a u cilju velicanja loze Karadjordjevica, sigurno bi se za takvu prigodbu mogla pronaci i neka druga persona s obzirom da je sam Tanasko na pocetku (kao i svi) bio naklonjen Karadjordjevicima, a pojavljivanjem druge struje - Obrenovica , on menja svoj stav i prislanja se uz drugu veliku srpsku dinastiju.