Razgovor:Srpskohrvatski jezik/Arhiva 1

Izvor: Wikipedija
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu

(bez naslova)

SRPSKOHRVATSKIJEZIK JUE NEČIJA ILUZIJA KOJU JE NEKI KOMUNIST JUGOSLAVEN S POTPOROM DOMINACIJE SRBA OSTVARIO.TO JE BILO DOBA UNIŠTAVANJA,NAMETANJA,SRBIZIRANJA HRVATSKOG JEZIKA.TAKO I UKINITE WIKIPEDIU NA JEZIKU-ILUZIJI. — Prethodni nepotpisani komentar napisao je korisnik 83.131.129.125 (razgovor • doprinosi) 08:34, 30. maja 2006.

Slavenski su jezici ovi: ISTOČNOSLAVENSKI:ruski ZAPADNOSLAVENSKI:poljski,čehoslovački,lužičkosrpski JUŽNOSLAVENSKI:slovenski,hrvatski,bugarski — Prethodni nepotpisani komentar napisao je korisnik 195.29.117.98 (razgovor • doprinosi) 17:54, 14. juna 2006.

Opravdanost daljeg postojanja SH jezika

Poštovani, nadam se da ste na ove stranice došli sa najboljim mogućim namerama. Svako od nas je jedan od oko 22 miliona nekadašnjih stanovnika jedne države koje više nema, neki od nas su se snašli tako što su prihvatili ono što im se u tom trenutku serviralo i postali su pripadnici nekih umalo zaboravljenih naroda od kojih je Jugoslavija i nastala. Discidenti i razni ljudi koji su proterani iz te države vratili su se u nju i počeli nametati svoje stavove, vrednosti i načine života stečene van njenog tla, mnogi su ih prihvatili, ali ima onih koji i dalje nisu sigurni u njihovu ispravnost. Ja sam jedan od njih, izbeglica u sopstvenom gradu, apatrid bez otadžbine i smisla. Ne prihvatam servirano, nemam razloga za otpadništvo. Međutim, jedna velika zabluda je da se za zadržavanje željenog stanja ne treba boriti. Oni koji hoće nešto da zadrže moraju biti veći borci od onih koji to žele da pokvare; to je lekcija koju bismo svi trebali dobro da zapamtimo, jer smo bili svedoci jedne entropijske sile koja nam je razorila državu. Jedna od odbačenih vrednosti te Jugoslavije je zajednički jezik mnogih njenih naroda. Neki su bili toliko zaslepljeni mržnjom da su uspeli da zatru svaki trag nekadašnje kulture. Čak su i jezik uništili. Nadam se da će na ovim stranicama bar on ponovo oživeti. Da će uspeti bar malo da se oporavi od vandalskog razaranja. Ipak, ne treba očekivati čuda. Ovo nije jezički konzorcijum, ovo je enciklopedija. Jedna od njenih tekovina treba da bude obnova jezika, njegovo ponovno sređivanje i građenje. Ne dopustimo da nam jezik odumre poput starogrčkog, ili latinskog. Smišljajmo nove reči, ispravljajmo stare greške, spajajmo nespojivo i mirimo nepomirljivo, govorimo njime i van wikipedije, jedino će tako živeti, a sa njim i nada da će naši narodi i narodnosti ponovo moći zajedno u neku lepu budućnost. — Prethodni nepotpisani komentar napisao je korisnik Saša (razgovor • doprinosi) 23:25, 30. novembra 2006‎.

U najboljoj mogucoj namjeri molim Vas da ne izazivate nove svađe i ratove, 21-je stoljece, Hrvatski narod ima svoj samostalan i vlastiti Hrvatski jezik koji se poprilicno razlikuje od Srpskog, srodni su toliko kao Bugarski i Makedonski ili manje-više toliko. Svaki narod ima pravo na svoj vlastiti jezik bez obzira na slicnosti sa drugim jezicima, prije ili kasnije laži i krivotvorine kao i krivotvoritelji doci ce u ruke pravde, zato ostavite na miru Hrvatski narod i Hrvatski jezik. — Prethodni nepotpisani komentar napisao je korisnik 193.198.130.196 (razgovor • doprinosi) 21:22, 15. maja 2007‎.
Danas sam se pridružila Wikipediji i dok sam pregledavala stranice, naleteh na temu o jeziku.Nije mi jasno zašto potežemo pitanje jezika pa, svako neka piše na svom jeziku i ko taj jezika razume učestvovaće u razgovoru, ko ne, preći će na onaj tekst koji će mu omogućiti da kaže ono što misli. Dosta je povlačenja na svoju stranu, stanimo i razgovarajmo! — Prethodni nepotpisani komentar napisao je korisnik Zozefina (razgovor • doprinosi) 23:40, 15. maja 2007‎.
Nadam se da takav razgovor podrazumeva postojanje različitih mišljenja. Iz tog razloga molim da ne brišete prvi deo teksta, jer on predstavlja moje mišljenje i nije upereno ni protiv koga, već predstavlja jedan od načina da iskažem sebe. Ma kako to nekome zvučalo čudno ja sam ZAISTA Jugosloven. Drugačija tvrdnja bi bila delimična, ili potpuna laž koju bih uputio sebi i ostalima. Ostavite, dakle, nas Jugoslovene na miru i naš jezik i identitet! I Hrvati i Srbi i svi koji se late blaćenja i uniženja našeg prava na postojanje, preuzimaju na sebe odgovornost budućih neprilika. Delimično se identifikujem sa Jevrejima za vreme njihovog progona, kada su bili dežurni krivci za sve. Postavljam sebi sličan cilj obnove svog naroda i svoje države. Kome se to ne sviđa neka revidira svoje mišljenje i dobro razmisli da li želi konfrontaciju, ili partnerstvo. Naša ruka je uvek bila prijateljski ispružena ka svima. Ne vidim razliku između 21. i nekog drugog stoleća i ne dozvoljavam da to bude bilo kakav argument. Ukoliko želite dijalog, molim vas da on bude u cilju dolaženja do istine, a ne u cilju dokazivanja već postojećeg mišljenja, jer od toga niko neće imati nikakve koristi. — Prethodni nepotpisani komentar napisao je korisnik Saša (razgovor • doprinosi) 16:00, 29. maja 2007.

Ovako, gospodine koji se nazivaš Jugoslavenom, srpskohrvatski je nakaradna tvorevina versajsko-titovske Jugoslavije, jedna u nizu perfidnih smicalica zatiranja hrvatskog jezika u smjesi naroda i narodnosti tzv. Jugoslavije. Jugoslavija ne postoji niti će je više ikada biti, a isto tako niti nekog famoznog jugoslavenskog jezika. To je umrlo i hvala Bogu da je umrlo, nikada se ne ponovilo. Tamnica hrvatskog naroda. Vidim da ti pričaš fino ekavicom, dakle, nećemo si mazati oči. Vi imate svoj jezik, mi imamo svoj. Nemojte pokušavati više. Izgubili ste rat, ne morate još na ovakav podmukao način pokušavati izazvati neka "prisajedinjenja" i davati izjave tipa "ko nas bre zavadi". Neke stvari su prošlost, kako Jugoslavija tako i užasni "mišung" novosadskim dogovorom prislino nametnutog tzv. srpskohrvatskog jezika. — Prethodni nepotpisani komentar napisao je korisnik Mata (razgovor • doprinosi) 22:17, 26. juna 2007.

Ovde smo uglavnom anonimni, tako da se (ako smem) izvinjavam za oštru retoriku mog delimičnog istomišljenika iz sledećeg članka, to nisam pisao ja. Rođen sam gde sam već rođen i pričam/pišem kako to već radim, izvinjavam se svima kojima to nije po volji. Šta da radim, moraću izgleda dobro da se potrudim kako bi bilo onako kako nije, ako to već traže od mene. Nikada nisam učestvovao u tamničenju hrvatskog naroda i grozim se od same pomisli da je to ikada iko mogao da uradi bilo kome ko je nevin. Šteta što Hrvatska nije dočekala da joj budem prijatelj, dao bih sve od sebe da izbrišem sve što je loše na ovoj strani Dunava i Drine. Ipak Hrvatska to nije dočekala i otrgla se iz prijateljskog i dobronamernog, čak zaštitničkog zagrljaja uz upućen šamar; srce mi se cepa zbog toga. Hrvati su se svrstali na stranu neprijatelja Jugoslavije. Da li je to tako i pojedinačno ne znam, ali nisam naišao na ikoga sa te strane ko ima bilo kakvo razumevanje, uglavnom se ponašaju kao iskompleksirani idijoti. Nisu svesni da su namagarčeni koliko i mi. Pa zaboga i vi ste hrišćani i vi biste trebali da veličate pomirenje i ljubav, čak i sa neprijateljem. Nema lepšeg primera pobede hrišćanstva nego u deljenju, služenju i žrtvi svojim bližnjima koje je bilo u jezgru jugoslovenske ideje. Na stranu komunisti koji su tu ideju izobličili i ponizili, na stranu Tito, Tuđman i Milošević. Jugoslovenska ideja potiče iz Austrougarskih krajeva kao vapaj Slovenske braće. Srbija je za nju sve žrtvovla i siguran sam da bi to učinila opet, čak su njeni protivnici ubili i kralja Aleksandra, mada kako saznajem ne zato što je osnovao Jugoslaviju, nego zato što je istupio iz masonske lože, ako ne ustaše, ubili bi ga i u Beogradu (crna ruka, ili neka druga odvratna organizacija). Zbog tih žrtava i stradanja zarad pravde Srbija mi je bliža i draža, a Hrvatska daleka i mračna. Voleo bih da čujem gde je to Hrvatska zaista stradala tokom zajedničkog života, da li su takvi argumenti stvarni, ili samo plod zavisti i gordosti? Molim da se pri tome ograničimo na period od pre 1990. god, jer ono posle još uvek nemožemo da objektivno sagledamo. — Prethodni nepotpisani komentar napisao je korisnik Saša (razgovor • doprinosi) 15:12, 27. augusta 2007‎.
U ratovima i sukobima između Srba i Hrvata poginulo je i ranjeno više milijona ljudi, više milijona ih se iselilo u prekomorske zemlje zbog političke represije, bolje bi bilo da su od poćetka živeli jedni kraj drugih i sarađivali nego šta su se na silu ujedinjavali, ko su jugosloveni?, pa znaju oni sami ko su im roditelji, roditelji su im ili Srbi ili Hrvati ili Bošnjaci ili Crnogorci, pa ono šta ih je naućila majka to im je materinji jezik, bez obzira ko im je otac. — Prethodni nepotpisani komentar napisao je korisnik 212.15.173.106 (razgovor • doprinosi) 19:52, 28. juna 2009‎.

Tamnica naroda je tamnica u kojoj se taj narod zatire, a ako se možda ne varam Hrvati u broj više padaju u samostalnoj državi nego u "premrskoj" bivšoj. Također ako se ne varam svi ti Hrvati koji se tuku tko će biti veći domoljub su opljačkali narod i unazadili državu gore nego svojedobno Turski napadi. Kakav to domoljub bježi od suda svoje domovine? Kakav je to domoljub onaj koji ne priznaje mudrost izbora naroda te države? Slažem se da period 1990. pa do početka 21. stoljeća ne možemo objektivno sagledati, ali jednu stvar možemo sagledati; ekonomske činjenice. Činjenica je da Hrvatska uz svu buku oko turizma nije još dostigla prijeratne prosjeke, Hrvatska je ovisna o hirovima zapada i pleše kako Eu svira, a Srbija je postala Ruska pokrajina i vjerojatno će izgubiti važan dio svojeg teritorija, Bosna je postala tako nazadna da se može uspoređivati sa zemljama trećeg svijeta, a prije 30 godina bila je srednje razvijena pokrajina zemlje u zamahu razvoja. U svakom slučaju, nitko ne smatra Hrvatski nepostojećim, ali je on u odnosu na ovaj jezik (kojemu ime ipak je neprimjereno zbog ratnih zbivanja) različit koliko austijski njemački od njemačkog, ili koliko i američki ili australski engleski od britanskog engleskog. Nitko ne kaže da se hrvatski ne bi govorio ili koristio, stvar je da ako su ti jezici toliko različiti kako je dotična autorica uopće razumijela što piše na ovoj wikipediji, ili čisto govoreći s jezičkog aspekta na hrvatskom se imena jezika pišu malim slovom a dotična bi to trebala naučiti prije nego se pača u lingvistiku, da ne smopinjemo bisere poput: "doćiće", "naleteh" ili "preći", te naravno "učestvovaće" koji ukazuju da dotična uopće ne poznaje osnove hrvatskog jezika i razilku između oblika u ijekavici i ekavici. Nadalje Hrvatski pravopis je nedorečen i koristi najvećim dijelom pravila donešena u "premrskom" i "nametnutom", te "nehrvatskom" novosadskom pravopisu. Svaki čovjek koji se razumije u povijest i ideju Jugoslavenstva poteklu od Ljudevita Gaja, Stanka Vraza, Janka Draškovića i drugih znati će da oni su se zalagali za jednakost poput one u Španjolskoj, Francuskoj, Njemačkoj ili Ujedinjenom Kraljevstvu, jer nemojmo se zavaravati Karađorđevići nisu bili za Jugoslavenstvo nego za sebe, komunisti su bili opet dijelom za sebe, ali i dijelom za Jugoslaviju. Jedini način da naših šest zemalja i Albanija (jer Albanija je trebala biti u Jugoslaviji, ne zbog toga što su slaveni nego jer jednostavno bi to i njima i nama koristilo) opet zauzmu ravnopravan položaj sa silama poput SAD-a, Rusije ili EU-a, te da vratimo oduzete nam krajeve (poimence Korušku, Goricu i Trst). Jer par malih država ne znači ništa, jedna država sa jednim jezikom (pa imala i stotine naroda koji čuvaju sve svoje običaje poput Amerike, dok god su ujedinjeni u jednu naciju koja radi za svoj boljitak) je značajan faktor na svjeskoj sceni, jer ne zaboravimo dok je Tito bio živ predsjednici SAD-a i SSSR-a su dolazili na Brijune da čuju mišljenje i stav Jugoslavije, danas predsjednici svih šest zemalja idu u Washington, Bruxelles ili NMoskvu da im kažu njihovo mišljenje. A to je istina koju bio čovjek Hrvat, Srbin ili pripadnik bilo kojeg od sedam naroda mora vidjeti ili je sve ovo uzalud.Lavoslav 16:32, 13 rujan-септембар 2007 (CEST)

Tamničenja naroda postoje, ali ne mislim da imaju mnogo veze sa fizičkim istrebljenjem. Posle Jalte, velike pobedničke sile su podelile svet, a mnoge države koje su podržavale, ili simpatisale fašizam utamničene su na pola veka. Period ropstva je prošao, gresi su okajani i sve te države sada imaju pravo na slobodu. Ovo njihovo oslobađanje i privikavanje na samostalnost nazivamo novim svetskim poretkom. Čini mi se da je neko pomislio da je Hrvatska jedna od tako utamničenih država koja je sa padom Berlinskog zida dobila pravo na samostalnost. Ja tako ne mislim. Ipak, ne bih išao toliko daleko kao Ti i tražio neke idealne granice, idealne Jugoslavije. Takve granice ne postoje nigde na svetu, a ne bih mešao ni Albaniju u ovu priču, jer nije pokazivala nikakvu sklonost ka priključenju, iako je Staljin Titu nudio Albaniju kao koloniju, što je ovaj mudro odbio. Ovakve aspiracije vode u imperijalizam koji nas samo može zaslepeti i skrenuti sa puta istine u ovoj raspravi. Treba reći još nešto za ljubav istine, a to je da narod nikako ne može biti mudar, jer da je tako onda ni Sokrat ne bi bio otrovan. Međutim, Sokrat je bio dovoljno mudar da se povinuje toj volji naroda i da, umesto da pobegne što je lako i mogao, popije otrov kako mu je narod i dosudio. To ga je kasnije proslavilo kroz večnost, a Hrista i mnoge svece neću ni da pominjem, jer nisam dostojan za to. Mudraca je vrlo malo, a narod ih vrlo retko sluša. To je zato što je, u proseku, narod neobrazovan, ili povodljiv; zato će pre slušati osećanja nego argumente i logiku, osećanja razumeju svi, a mudrost samo retki. Oni koji su impulsivni i puteni, uvek će pre biti slušani od onih koji su mudri, zato mudraci treba da koriste emotivce kako bi preko njih plasirali svoju mudrost i tako pomogli narodu, koji se uvek zaslepljuje osećanjima. Nažalost emotivce koriste i oni koji narodu ne žele dobro, a nekontrolisani emotivci su zlo sami po sebi. Za potrebe ovog teksta emotivcima sam nazvao sve one koji osećanja koriste kao glavni argument i povod za akciju, poput navijača, ili siledžija. To su ljudi hiroviti, ali takođe poslušni i odani. Ukoliko prihvate neku ideju spremni su i život dati iako svi argumenti govore da je to suludo i pogrešno. — Prethodni nepotpisani komentar napisao je korisnik Saša (razgovor • doprinosi) 23:10, 13. septembra 2007.
Ovo su samo neka moja razmišljanja koja koriguju i moj kurs razmišljanja ka objektivnosti, iako često sa Hrvatske strane dolaze izazovi jednostranosti koji izazivaju poriv da se zagazi u drugačiju jednostranost. — Prethodni nepotpisani komentar napisao je korisnik 89.216.203.196 (razgovor • doprinosi) 11:27, 26. oktobra 2007.
Rešenje za sve nacije na ovim i širim teritorijama je jedno i jedino a to je EVROPSKA UNIJA i mi možemo to da prihvatimo lepo ili manje lepo, to odvisi od nas samih, a jezik u toj Evropi biće jedan zvanični ENGLESKI a drugi mogu da govore u kući koji god žele, tako da je potpuno nevažno dali je u pitanju Srpski jezik, Bošnjački jezik ili Hrvatski jezik, baš je naivno forsirati nešta na silu za šta nema budućnosti¸kao na primer srpsko-hrvatski. — Prethodni nepotpisani komentar napisao je korisnik 212.15.173.106 (razgovor • doprinosi) 19:52, 28. juna 2009‎.

To sto je bolesni hrvatski nacionalist napisao gore su GLUPOSTI!

Ti stvarno nemas pojma o jezicima kada tvrdis da je 'Srpski slican Hrvatskome kao Makedonski Bugarskome'. To nije istina i nemoj pisati lazi na stranicama ove popularne enciklopedije. Jedini koji pisu lazi na ovim stranicama su tvoji istomisljenici, kojih je, hvala Bogu sve manje u Hrvatskoj i svugdje u svijetu. Srpski i Hrvatski su samo 2 dijalekta jednog istog jezika = SRPSKOHRVARSKOG! To svaki ozbiljan i normalan covjek na svijetu zna! Oni koji prikrivaju istinu kao sto si ti i tvoji istomisljenici nece uspeti u svojim namjerama, jer cijeli civilizovani svijet je na strani istine. I kad smo kod Makedonskog i Bugarskog, za tvoju veliku zalost istina je da su ta 2 jezika dovoljno razlicita da budu zasebni jezici. Kao govoritelj Makedonskog jezika mogu tvrditi da sa Bugarskim je slicna samo gramaticka struktura ( clan umjesto padeza, upotrijeba istih proslih i buduceg vremena i sl.), dok je rjecnicki fond vrlo razlicit, t.j slicni su samo 65% rijeci. Znam da vas istina ubija i ubice vas do kraja, ali Srpski i Hrvatski Dijalekt SrpskoHrvatskog jezika su 100% isti u gramatici i 95% rijeci su iste. Zato je i SRPSKOHRVATSKI JEDAN JEZIK, svugdje priznat u svijetu! Zato nemoj da lupetas gluposti na wikipediji, ako ti neces da pogledas istini u oci, onda se ne mjesaj u nauku, jer za sve nas ovdje znanje je vaznije nego ignoriranje istine! Cheers!

P.S. Mozda je Jugoslavija zbog vas nestala, ali uskoro ce nestati svi kreteni koji su je srusili, na prvom mjestu takvi kao sto si ti i slicni tebi. Vasi dani su odbrojani i niko vas nece kao takve pustiti u Europu. Ako treba Europa ce cekati da svi vi crknete, pa ce onda pustiti Hrvatsku u EU, zajedno sa ostalim zemljama Zapadnog Balkana! Europi ne treba ustasoidna i diktatorska Hrvatska, u kojoj cvijetaju lazi, mrznja prema susjedima i kriminal. To je nedopustivo za Europu. A sto se Jugoslavije tice, bice Jugoslavije opet, ali u novom obliku i u okvirima EU, ali bice je bez vas morona, nacionalistickih djubradi i krvopija. Bice to EU jugoslavenska zona gdje ce veze bratskih naroda biti obnovljene i gdje ce zivjeti normalni ljudi-ponosni svojim juznoslavenskim proishodom! Cheers! — Prethodni nepotpisani komentar napisao je korisnik 24.86.110.10 (razgovor • doprinosi) 09:47, 28. jula 2007‎.

I jos nesto: nemoj koristiti ime Boga u cilju sijanja mrznje na ovim stranicama. Dosta je mrznje i zla na ovim stranicama. Ime Boga se ne smije upotrebljavati za sirenje lazi i mrznje vec za sirenje ljubavi, razumijevanja, i dobra, a to je nesto sto ti i takvi kao ti ne rade, nikada nisu radili i nece! Znaj da ce se zlo vratiti zlima a sve ce se dobro vratiti dobrima! Postovanje prema svetom i dobrom imenu Bozjem i svako dobro zelim svim dobrim ljudima na wikipediji! Cheers! — Prethodni nepotpisani komentar napisao je korisnik 24.86.110.10 (razgovor • doprinosi) 04:08, 11. augusta 2007.‎

Lavoslave, dobro si mu (joj) odgovorio, pozdrav tebi. Cheers.24.86.116.250 07:07, 10 ožujak-март 2009 (CET)

Europska Unija neće preživjeti trenutak kad se prestane širiti, jednostavno svi unutarnji problemi će postati preveliki, ali glede sveg ostaloga si u pravu.Lavoslav 16:32, 13 rujan-септембар 2007 (CEST)

NAZIV I POLOŽAJ NAŠEG JEZIKA

  • Kao što svi vidimo iz ovdje prisutnih razgovora Hrvatima smeta pomisao na sam naziv Srpskohrvatski, a tko ih može kriviti ipak u Hrvatskoj to ima preloše konotacije, netočne, ali ih ima. Stoga trebalo bi u što skorijem vremenu pronaći novi naziv za naš jezik i promjeniti naziv na wikipediji. Srpskohrvatski je jednostavno naziv suprotan duhu jezika, a to je cilj izdizanja iznad nacionalnog, a također izostavlja Bošnjake, Crnogorce, Makedonce i Slovence, pa čak i Albance koji su u bivšoj državi koristili taj jezik. Naziv "jugoslavenski" nije moguć zbog Bugara, pa to vodi do jednog velikog problema.


STOGA MOLIM SVE ZAINTERESIRANE DA OVDJE OBJAVE SVOJE PRIJEDLOGE ZA NAZIV JEZIKA.

PRIHVATLJIVA IMENA: sa dvije/dve verzije/varijante koja su nad jezički/više jezični dijasistemski jezici (tako tebi smetali nacionalnim jezicima, vuci siti a ovce na broju);

  • 1."Srednjojužnoslavenski jezični dijasustav" (prihvatili bi u HR.)
  • 2."Crntralnojužnoslovenski jezički dijasistem" (prihvatili bi u SR.)

Lavoslav 16:38, 13 rujan-септембар 2007 (CEST)

  • Nisam siguran koliko bi to imalo smisla i na koliki bi odziv naišlo. To što bi ovde možda i prihvatili, ne bi značilo mnogo na širem planu. Samo bi sebi napravili još jednu prepreku, jer bi ljudi počeli da se bave time i da se oko toga preganjaju, a zapostavili bi bitku za sam opstanak ovog našeg jezika. Ja sam ipak za ostanak naziva "hrvatskosrpski/srpskohrvatski jezik". — Prethodni nepotpisani komentar napisao je korisnik Saša (razgovor • doprinosi) 22:36, 13. septembra 2007.

Moji prijedlozi: Južnoslovenski jezik (mislim da Bugari neće imati ništa protiv). Ilirski jezik. Dinarski jezik. Hercegovački jezik. Jadranski jezik. - A. — Prethodni nepotpisani komentar napisao je korisnik 89.111.192.17 (razgovor • doprinosi) 18:08, 5. oktobra 2007.

Osim srpskohrvatskoga/hrvatskosrpskoga, ostaje ti jugoslavenski (Bugarska nikada nije bila dio Jugoslavije), srednjojužnoslavenski (ovo je stručni termin u jezikoslovlju) ili štokavski (prema dijalektalnoj osnovici). Inače, mogao bi i pomenuti ilirski, mada je malčice zastario i, s gledišta etnologije, prilično netočan izraz (budući da se radi o slavenskom jeziku, dakle bez ilirskih korijena, kako se to nekad ranije pogrešno vjerovalo). A na kraju krajeva, ne znam ni koliko je pametno mijenjati i ovaj kurentni, srpsko-hrvatski, naziv. --Đorđe D. Božović 22:06, 11 decembar-просинац 2007 (CET)
Ja predlažem sasvim nov, izmišljen glotonim bez ikakve istorije / povijesti, a samo da dobro zvuči kao npr: žumonaski, oluranaški, šintuvski, imovuški ... — Prethodni nepotpisani komentar napisao je korisnik 213.142.100.129 (razgovor • doprinosi) 23:03, 21. januara 2008.
Zaista je duhovito, moram priznati. :) --Đorđe D. Božović 04:53, 27 siječanj-јануар 2008 (CET)

Predlazem da novo ime Srpskohrvatskog jezika bude 'Stokavski' (Shtokavian language), t.j. isto kao svoje nerecje, koje je baza jezika i svih njegovih 'standarda'. To bi bilo neutralno i prihvatljivo za sve strane. Pozdrav.24.86.127.209 19:59, 29 ožujak-март 2008 (CET)

  • Jezik bi trebao da se zove: naš. (Istovremeno bi trebalo, e, je, ije i lj da se zamjene sa rogatim e: ĕ.) — Prethodni nepotpisani komentar napisao je korisnik 91.95.8.8 (razgovor • doprinosi) 01:19, 1. oktobra 2008.
  • Bolje bi bilo da se e, i, ije i je, zamjene sa 'e iznad kojeg je ravna linija', a ne sa rogatim 'e', jer bi sa 'rogatim e' bilo previse 'rogatih' slova, od kojih su 3 ostala konsonante. Prava linija ili '~' iznad e (kao kod spanjolskog 'nj') bi izgledalo simpaticnije i prakticnije:)).Pozdrav.24.86.116.250 01:42, 17 studeni-новембар 2008 (CET)
  • Štokavski dijalekt-jezik nebi se moglo prihvatiti jer je to samo varijantna osnovica koja je u Srbiji istočna i nadograđena torlačkim dijalektom a ovakav naziv isključuje blizu dva miliona torlaka, slično i na zapadu u Hrvatskoj gde je zapadnoštokavska osnova koja je nadograđena kajkavskim i čakavskin dijalektima koje bi takođe isključivalo ovakvo ime. Jugoslovenski jezik bi moglo pod uvetom da ga prihvate svi južni Sloveni, znači i Slovenci, Makedonci ali i Bugari takođe jer i oni su južni Sloveni jednako kao i Srbi oko Niša ili Makedonci.

Ime bi moglo biti "BOSANSKI JEZIK", jer to ime je neutralno a potićr sa današnje teritorije Bosne i Hercegovine gde je koren svih novo-štokavskih jezičkih osnova koje govore sve tri jezičke grupe, sve tri konfesije i sve tri nacije (Bošnjaci,Hrvati i Srbi). Ovako će Bošnjaci da prisvoje to ime i preko svebosanskog jezika asimilovati bosanske Srbe i Hrvate. — Prethodni nepotpisani komentar napisao je korisnik 212.15.173.106 (razgovor • doprinosi) 20:52, 28. juna 2009.

srednjojužnoslavenski dijasistem

  • 1.Srednjojužnoslavenski dijasistem ili srpsko-hrvatsko-bošnjačko-crnogorski dijasistem jedina su neutralna i prihvatljiva imena za sve govornike sa ovih prostora.
  • 2.Zanemarimo li problematičan i diskriminirajuči naziv srpsko-hrvatski, slijedi sljedeći nepremostiv problem, socio-lingvistički gledano to nije jedan jezik nego su jezici, to jest više standardnih jezika, postoje različite standardno-književne realizacije koje su međunarodno priznate i prihvačene od svojih govornika i nacija čija imena nose a zovu se: (srpski jezik, hrvatski jezik, bosanski jezik i (crnogorski jezik u postupku međ.priznanja)).
  • 3.U genetsko-lingvističkom smislu ponovno se radi o dijasistemu/dijasustavu četiri različita narječja (kajkavsko narječje, čakavsko narječje, štokavsko narječje i torlačko narječje) koja učestvuju/sudjeluju u samo odrđenim nacionalnim jezicima, bez obzira na osnovu oni mjenjaju sadržaj jezika i bit postaje drugačija bez obzira na razumljivost.
  • 4.Dakle bilo kako gledano raditi se o nad jeziku i sustavu/sistemu koji obuhvaća različite realizacijske oblike standardnih jezika.
  • 5.Smisao srpsko-hrvatskog treba odrediti; 1. Jeli to skupni/grupni dijalekatni/dijalektalni sistem/sustav ? ako je onda sa realizacijskim standardnim jezicima nema ništa, ili je to 2.Jezički/jezični sistem/sustav?, a ako je jezični sustav/sustava onda što se tiče narječja, to stvarno nije u domeni nadjezika već u domeni pojedinih nacionalnih standardnih jezika, tako su specifičnosti samo srpskog standardnog jezika:istočno-štokavski dijalekti i torlačko narječje ili samo hrvatskog standardnog jezika kajkavsko narječje, čakavsko narječje i zapadno-štokavski dijalekti.
  • srpsko-hrvatski jezici mogu se realizirati na : 1. hrvatski standardni način koji ima specifično kajkavsko-čakavsko-zapadnoštokavsko trojstvo sa 1/3 posebnog rječnika koji ne rabe Bošnjaci, Srbi niti Crnogorci jer nemaju kajkavsko i čakavsko narječje iz kojih proizlaze specifične riječi. Sa druge pak strane hrvatski jezik je tvorben, puristički dok je srpski sklon preuzimanju internacionalizama itd.
  • Pravo pitanje za one kojima je stalo do toga,ŠTO JE TO SRPSKO_HRVATSKI, ČIJE JE TO I ZA KOGA JE NAMJENJENO jer znam da u Hrvatskoj to neće proći kao niti među Hrvatima, onda koji je smisao, to jest za koga i u čije ime?? (u Hrvatskoj je takovih želja manje od 0,5 posto (popis 2001.)) — Prethodni nepotpisani komentar napisao je korisnik 77.237.115.79 (razgovor • doprinosi) 15:56, 27. decembra 2008‎.

NIKO VIŠE NE PRIZNAJE SRPSKOHRVATSKI KAO JEZIK

NIKO VIŠE NE PRIZNAJE SRPSKOHRVATSKI KAO JEZIK, PRIZNAJU GA JEDINU KAO JEZIČKU GRUPU, UVERITE SE SAMI. — Prethodni nepotpisani komentar napisao je korisnik 77.237.115.79 (razgovor • doprinosi) 16:09, 27 decembar 2008‎.

Hrvati ne prihvaćaju nikakove veze sa četničkim narodom i nikada više neće u nikakovu tamnicu yu

Trabunjajte samo, dobro mi znamo kako iza ovih sranja stoji velikosrpska četnička politika pod krinkom yugosa, smaknuli ste pola milijuna Hrvata, ali nas ima prebrojano još 8 milijuna i nećete nas više nikada nasanjati, radije pod Talijane nego sa srbljem. — Prethodni nepotpisani komentar napisao je korisnik 212.15.174.120 (razgovor • doprinosi) 21:00, 28. decembra 2008.

(bez naslova)

Nebih želio nikoga povrijediti mada će nekima zvučati negativno, što se tiče Hrvata niti jedan jedini ne podržava ovaj hibrid od dva jezika a svemu tome kumovala je Miloševićeva imperijalistička politika koje se niti danas ne odriče večina srpskih političara. A najzanimljivije u cijeloj ovoj priči je to što velikosrpska politika želi jedan jezik radi teritorijalne ekspanzije na tlo drugih naroda i to svi Hrvati dobro znaju te se odlučno protive takvoj imperijalističkoj politici što se vidi i iz samih tekstova na ovoj wikipediji, uglavnom su svi velikosrpskog karaktera, prekopirani sa srpke wikipedije. — Prethodni nepotpisani komentar napisao je korisnik 77.237.96.9 (razgovor • doprinosi) 18:40, 6. januara 2009.

Hrvatski jezik je narječno trojstvo (istočno kajkavskog,čakavskog i zapadno štokavskog narječnog sustava od kojih su svi zastupljeni u izgradnji standardno-književnog nacionalnog jezika Hrvata), mada je podloga za stilizaciju hrvatskog jezika zapadnošto štokavska (novoštokavska zapadnoijekavska), nadogradnja i razvoj je tronarječan. Dočim je srpski jezik dvonarječan (istočno-štokavsko i zapadno-torlačko narječje zastupljena su u izgradnji jezika Srba, podloga srpskog jezika je istočnoštokavska ali nadogradnja je i iz torlačkog narječja. Nadalje hrvatski jezik je puristički, (sklon kovanju novih riječi (hrvatske kovanice)), dočim je srpski "kozmopolitski" prihvačanje internacionalizama. Različit civilizacijsko-kulturni krug Hrvata, Bošnjaka i Srba sa sobom donosi različitu prosudbu i stilizaciju čak i istih općenitih tvari tako i poimanje jezične osobnosi što dovodi do specifikuma samo jedne određene narodnosne skupine koja ga čuti na svoj osebujan način. Povijesni razvoj hrvatskog jezika kroz stoljeća od Bašćanske ploče preko Kašića, Belostenca i Mikalje te sve do najnovijeg vrijemena različita je od povijesti i razvoja srodnih jezika (srpskog, bošnjačkog te crnogorskog). Glede ovih nekoliko spomenutih temeljnih točaka jezične osobitosti dovoljno je pametnim ljudima kako bi shvatili da dan i noć nemogu biti jedno i nikada i nisu bili jedno. — Prethodni nepotpisani komentar napisao je korisnik 77.237.96.9 (razgovor • doprinosi) 19:34, 6. januara 2009.

  • Za uporabu HRVATSKOG imena nemate nikakovo dopuštenje niti moralno pravo stoga što Hrvati nepriznaju nit rabe taj jezik. Nazovite ga srpsko-crnogorski jerbo on tako i zvuči ! — Prethodni nepotpisani komentar napisao je korisnik 77.237.96.9 (razgovor • doprinosi) 20:13, 6. januara 2009.

POVIJEST/ISTORIJA HRVATSKOG JEZIKA

VELEBNA POBJEDA HRVATSKOG JEZIKA I KONAČNA NEOVISNOST Nakon osamnaest godina napora da se međunarodno prizna hrvatski jezik i za njega dodjeli bibliografska upotreba nacionalne oznake „hrv“ za djela pisana na hrvatskome jeziku, navedena odluka okrunila je dugogodišnje napore za međunarodnim priznanjem upotrebe hrvatskoga jezika odnosno nastojanja da se napokon odredi nacionalna oznaka za hrvatski jezik te hrvatski jezik postane međunarodno priznat i potpuno neovisan. Veliku zaslugu za potpunu neovisnost i međunarodno priznanje hrvatskog jezika imaju i posljednja znanstvena istraživanja međunarodne slavistike koja su dokazala sljedeće:srpsko-hrvatski je politički konstrukt koji nikada nije postojao kao jedan standardni jezik. I Međunarodna je organizacija za standardizaciju (ISO) sa sjedištem u Švicarskoj, različito označila hrvatski i srpski u sustavu univerzalne decimalne klasifikacije: hrvatski kao UDK 862 (kratica hr), a srpski kao UDK 861 (kratica sr), dok se «srpsko-hrvatski» još pojavljuje kao izvedeni jezik bez posebnoga broja, u vidu «prijeklopa brojeva» 861/862 (kratica sh). Hrvatski i srpski književni jezici imali su zasebne tijekove standardizacije (koji su se preklapali nekoliko desetljeća), dok je bosanski jezik (adekvatniji bi naziv bio «bošnjački jezik») tek sada u fazi konačnoga oblikovanja standarda. To, što su se sva tri jezika iskristalizirala na osnovici novoštokavskoga dijalekta ne znači previše: jezikoslovlje je puno bliskih, a priznato različitih standardnih jezika nastalih na sličnoj ili istoj dijalekatskoj osnovici. Primjeri su, npr: -indonežanski i malajski -hindi i urdu -bugarski i makedonski -norveški i danski -hrvatski i srpski -itd. Hrvatski i srpski standardni jezici se razlikuju u: 1. grafiji (latinica i ćirilica) 2. fonetici (oko 100 zakona u akcentuaciji) 3. gramatici i sintaksi (oko 100 zakona) 4. pravopisu (iako oba jezika rabe fonološki pravopis, u hrvatskome je nazočno morfonološko načelo u nizu propisa, dok se srpski jezik sve više «fonetizira» u pravopisnim odredbama) 5. morfologiji (preko 300 pravila) 6. semantici (razlike u semantici su previše složena ustroja da bi se prikazale u ovako kratkom prijegledu) 7. rječniku (oko 30% različitih riječi koje su isključivo hrvatske ili srpske. U rječniku od 100.000 riječi, oko 40.000 je različito; po procjeni hrvatskoga jezikoslovca Dalibora Brozovića u korpusu od 500.000 riječi, hrvatski i srpski se razlikuju u 150.000 leksema) Grafički pokazatelj nepostojanja «srpsko-hrvatskog» jezika primjer je prijevoda djela švicarskoga psihologa C.G.Junga «Psihologija i alkemija». Ta knjiga, prevedena na hrvatski 1986., pojavila se u srpskome prijevodu 1999.-ali tako što je prevedena s hrvatskoga, a ne s njemačkoga izvornika. Hrvatski prijevod i srpski «prijevod prijevoda» razlikuju se, čak ako se i zanemare razlike u pismu (latinica i ćirilica) i u dijalekatskoj osnovici standardnoga jezika (jekavski i ekavski), praktički na svakoj stranici knjige, u rječniku, pravopisu, sintaksi i semantici. Budući da je često u porabi analogija po kojoj bi odnos hrvatskoga i srpskoga bio sličan onomu britanskoga i američkoga engleskog jezika- vidljiva je nesuvislost te usporedbe jer je prijevod s britanskoga na američki engleski (i obratno), jednostavno nemoguć. Samo ime «bosanski jezik» je u prošlosti najčešće bilo u porabi za štokavski ikavski i/ili štokavski jekavski dijalekt. Taj pojam, koji su od 17. do 19. stoljeća rabili hrvatski pisci i jezikoslovi, u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, u značenju štokavskoga izraza slovinskoga-ilirskoga-hrvatskoga jezika, ne može poslužiti potkrjepom o navodnoj povijesnoj utemeljenosti suvremenomu standardnom jeziku Bošnjaka-muslimana, s tendencijom da se sadašnja norma bošnjačkoga jezika prikaže kao prirodni sljednik svih djela u kojima je spomenut izraz «bosanski jezik». Profili standardizacija jezika: Hrvatski standardni jezik -prvi je hrvatski rječnik «Dictionarium quinque nobilissimarum Europae linguarum-Latinae, Italicae, Germanicae, Dalmatiae et Ungaricae», Venecija 1595. Do sredine 19. stoljeća objavljeno je još desetak hrvatskih rječnika, od Mikaljina «Blago jezika slovinskoga» (Loreto 1649.) do Mažuranić-Užarevićevog «Njemačko-ilirskog slovara» 1842. -prva hrvatska gramatika je «Institutionum linguae illyricae libri duo», 1604., isusovca Bartula Kašića. Do normativne «Gramatike hrvatskoga jezika za niže razrede srednjih škola» Tome Maretića 1899., tiskano je blizu dvadeset gramatika. (Interesantno je napomenuti da je Kašić auktor prijevoda cijele Biblije (Stari i Novi Zavjet, 1622.-1636.) u raskošnom štokavsko-jekavskom idiomu stiliziranom prema izrazu književnosti Dubrovnika zrele Renesanse. Taj je prijevod, koji nije tiskan zbog političkih razloga, po svomu jezičnom izrazu (osim u grafiji/slovopisu) jednako blizak modernomu hrvatskom jeziku kao francuski njegova suvremenika Montaignea sadašnjemu francuskom, ili engleski Shakespearea modernom engleskom jeziku. No, Kašićev utjecaj u standardizaciji hrvatskoga jezika je najjače djelovao preko «Rituala rimskog», 1636.) http://arhiv.slobodnadalmacija.hr/20001205/prilozi.htm http://www.ffdi.hr/zivot/99-2-1.html -hrvatski je standardni jezik nastao na temelju hrvatske književnosti, s presudnim periodom 2.polovice 18.st. za uvedbu novoštokavskog idioma, te standardizacijom grafije/slovopisa u doba Ilirskog pokreta u 1830im godinama. Također, u nekim je pravopisnim rješidbama pod utjecajem Karadžić-Daničićeve norme, prvenstveno u periodu tzv. "hrvatskih vukovaca" na prijelazu 19. u 20. stoljeće. Osnovne značajke: -standard je novoštokavski, ali uz toleranciju i asimilaciju ostalih hrvatskih narječja (čakavskog i kajkavskog). Hrvatska književnost na štokavskom narječju traje više od 5 stoljeća, od renesansne dubrovačke, dalmatinske i bosanske književnosti (Menčetić, Bunić, Zlatarić, Držić, Vetranović, Divković, Nalješković), preko ključnih autora novoštokavskoga narječja u 18.stoljeću (Kačić-Miošić, Relković, Grabovac, Kanižlić) do konačne uoblike u 19.stoljeću. No-hrvatski jezik je asimilirao i značajnu literaturu i leksikografiju napisane na čakavskome narječju (Marulić, Hektorović, Zoranić) i kajkavskom (Habdelić, Belostenec, Brezovački), te hibridnom čakavsko-kajkavskom (Zrinski, Frankopan, Ritter-Vitezović). Stoga, iz situacije hrvatskoga jezika kao «jedinstva narječja» (unio dialectorum) sa štokavskim narječjem kao stožerom, ali ne isključivim jezičnim zakonodavcem- sve se više odbacuje pomalo umjetna podjela na tri narječja, tim prije što su neki «štokavski» poddijalekti bliži po mnogim odlikama određenim «čakavskima», nego drugima štokavskima (a i izraz je osnivača dubrovačke književnosti na hrvatskome narodnom jeziku, Šiška Menčetića i Džore Držića, koje povijesno jezikoslovlje smatra začetnicima današnjega hrvatskoga književnoga jezika, miješani štokavski jekavsko-ikavski protkan brojnim čakavskim dijalekatskim značajkama) -jezično čistunstvo koje se odlikuje tvorbom neologizama kad god je to moguće, bilo za žive jezike, bilo za klasične ili orijentalne. Ukratko-hrvatski je tvorbeni jezik, što je vidljivo od velikih jezikotvoraca 19.stoljeća (Mažuranić, Užarević, i, najviše, Šulek) do 20. stoljeća, u djelatnosti Ladana i Laszloa.. -naslanjanje na hrvatsku književnu baštinu, te postupna gradba novih oblika u skladu s tom baštinom. Kontinuitet tradicije od 9 stoljeća pismenosti i književnosti na glagoljici, hrvatskoj ćirilici i latinici (pisanim crkvenoslavenskim jezikom hrvatske recenzije i narodnim hrvatskim jezikom). Umjereni fonološki pravopis, uz tendenciju sve vece preoblike standarda u tvorbeni ili fonološko-morfonološki pravopis. http://www.muturzikin.com/carteeurope.htm http://www.muturzikin.com/carteseurope/5.htm http://studiacroatica.blogspot.com/2008/07/velika-pobjeda-hrvatskoga-jezika.html http://docs.google.com/Present?docid=dg6sxq6z_15cnrngzhj&invite=ct73gv6 http://docs.google.com/Presentation?id=dg6sxq6z_15cnrngzhj http://docs.google.com/Doc?id=dg6sxq6z_3dqfz39dr http://docs.google.com/Doc?id=dg6sxq6z_4dw452hgv http://docs.google.com/Doc?id=dg6sxq6z_215gjt86vh8 http://de.wikipedia.org/wiki/Slawische_Sprachen http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%8F%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B5_%D1%8F%D0%B7%D1%8B%D0%BA%D0%B8 — Prethodni nepotpisani komentar napisao je korisnik 77.237.96.9 (razgovor • doprinosi) 19:58, 6. januara 2009.

GLUPOST... — Prethodni nepotpisani komentar napisao je korisnik 93.138.73.174 (razgovor • doprinosi) 21:18, 16. januara 2009.

sad ćete videti demokrate koji briše tuđe postove i šta misli vlikosrpski propagandist, njegovo privatno mišljenje je: — Prethodni nepotpisani komentar napisao je korisnik 212.15.184.171 (razgovor • doprinosi) 23:41, 21. marta 2009.

-:)) Bas tako. Obrisao sam veci dio najvecih gluposti ikada napisane na wikipediji. Njima nije njesto na ovim stranicama, vec samo u poremecenim mozgovima hrvatskih nacionalistickih monstruma. Srpski i hrvatski su samo 2 varijante ISTOG jezika, kao sto su americki i britanski Engleski jezik. Za jos vecu nesrecu svih imbecilia koji upadaju sa svojim glupostima punih mrznje na ovoj stranici, tzv. 'dijalekti' takozvanog 'hrvatskog jezika'-kajkavski, stokavski i cakavski se razlikuju MNOGU VISE medju sobom nego sto se razlikuju medju sobom Engleski i Njemacki jezik. Ha, ha, taj fakt SE NE MOZE SAKRITI NICIM, cijeli svijet vidi to i to ce prije ili kasnije ubiti sve ustase. Srpsko-hrvatski je kao makro-jezik, koji se sastoji od 3 medjusobno 100% razumljivih standarda ('hrvatski, srpski i bosanski') priznat u cijelome svijetu i nikakva bolesna ustaska propaganda nece moci promjeniti to. Pozdrav;24.86.116.250 05:28, 26 siječanj-јануар 2009 (CET)

USTAŠE NI ČETNICI NE POSTOJE, POSTOJE JEDINO BOLESNICI

Po mojemu skromnom mišljenju nitko nitijednoga Hrvata nemože natjerati da govori drugim jezikom do hrvatskim, isto tako nitko nitijednoga Srbina nmože natjerati da govori hrvatski jezik. Čemu nacionalizam, prisila, zlo ???? Kome to treba. Jasno je kako hrvatski standardni jezik obuhvaća štokavsko-kajkavsko-čakavski standardizacijski spoj a sa druge strane srpski jezik obuhvata štokavsko-torlačko dvojstvo bez obzira na sličnost osnove to su različiti standardno-književni jezici ! — Prethodni nepotpisani komentar napisao je korisnik 83.131.41.149 (razgovor • doprinosi) 14:03, 7. februara 2009‎.

IMA LI OVDJE ITKO RAZUMAN/NORMALAN

TKO TO TLAČI BILO KOJI OD NARODA I PRISILJAVA GA NA BILO ŠTO TAJ JE UZURPATOR ! 1.ŽELE LI HRVATI HRVATSKI JEZIK ILI KOJI TUĐI JEZIK ? 2.ŽELE LI SRBI SRPSKI JEZIK ILI KOJI TUĐI ? 3.ŽELE LI BOŠNJACI SVOJ JEZIK ILI HRVATSKI, ILI MOŽDA SRPSKI ???

Kako su se ovi jezici umjetno zbližavali tako će se i udaljiti što je očigledno i to svakodnevno su sve dalji ! — Prethodni nepotpisani komentar napisao je korisnik 83.131.41.149 (razgovor • doprinosi) 14:13, 7. februara 2009‎.

To mozes SAMO SANJATI. Srpska i Hrvatska varijanta istog, SRPSKO-HRVATSKOG JEZIKA ce se sve vise zblizavati, a taj proces je vec poceo kulturnim aktivnostima izmedju pjevaca i sportista. Neka vas sve nacionaliste ovaj fakt ubije, ali SRPSKE TV EMISIJE, DOKUMENTARCI I FILMOVI SE NE TITLUJU NA HRVATSKOJ I BOSANSKOJ TV, ZATO STO JE TO ISTI JEZIK. ZA RAZLIKU OD TOGA KAJKAVSKI JEZIK (ILI KAKO SE U VASOJ IZOLIRANOJ IMAGINARNOJ REALNOSTI KAZE 'DIJALEKT') SE OBAVEZNO TITLUJE NA HRVATSKOJ, BOSANSKOJ I SRPSKOJ TV, ZATO STO NIKO U HRVATSKOJ, SRBIJI ILI BOSNI NE RAZUMIJE KAJKAVSKI, OSIM 10% LJUDI SJEVERNO OD ZAGREBA. KAJKAVSKI JE ZA VELIKU VECINU HRVATA I BOSANCE,-NISTA DRUGO DO STRANI JEZIK. HA, HA, TO SU FAKTI I NEMOJTE VISE PUNITI OVE STRANICE VASIM BOLESNIM GLUPOSTIMA, CUVAJTE IH ZA SEBE JER SU ONE DOLICNE SAMO VAMA, NEKOLICINE NACIONALISTA I NIKOME DRUGOM NA OVOME SVIJETU. BYE.24.86.116.250 07:17, 10 ožujak-март 2009 (CET)

Uvjerite se i sami; http://www.tportal.hr/kultura/knjizevnost/13536/Prosirnicac-daljinac-i-pretjecajnik-su-nove-hrvatske-rijeci.html — Prethodni nepotpisani komentar napisao je korisnik 77.237.111.249 (razgovor • doprinosi) 16:16, 17. marta 2009.

"KONAČNI RASPAD ZAMIŠLJENOG VELIKOSRPSKOG PROJEKTA srpsko-hrvatski"

posljednja znanstvena istraživanja međunarodne slavistike koja su dokazala sljedeće: -srpsko-hrvatski je politički konstrukt koji nikada nije postojao kao jedan standardni jezik. I Međunarodna je organizacija za standardizaciju (ISO) sa sjedištem u Švicarskoj, različito označila hrvatski i srpski u sustavu univerzalne decimalne klasifikacije: hrvatski kao UDK 862 (kratica hr), a srpski kao UDK 861 (kratica sr), dok se «srpsko-hrvatski» još pojavljuje kao izvedeni jezik bez posebnoga broja, u vidu «prijeklopa brojeva» 861/862 (kratica sh). Hrvatski i srpski književni jezici imali su zasebne tijekove standardizacije (koji su se preklapali nekoliko desetljeća), dok je bosanski jezik (adekvatniji bi naziv bio «bošnjački jezik») tek sada u fazi konačnoga oblikovanja standarda. To, što su se sva tri jezika iskristalizirala na osnovici novoštokavskoga dijalekta ne znači previše: jezikoslovlje je puno bliskih, a priznato različitih standardnih jezika nastalih na sličnoj ili istoj dijalekatskoj osnovici. Primjeri su, npr: -indonežanski i malajski -hindi i urdu -bugarski i makedonski -norveški i danski -češki i slovački -hrvatski i srpski -itd…. Hrvatski i srpski standardni jezici se razlikuju u: 1. grafiji (latinica i ćirilica) 2. fonetici (oko 100 zakona u akcentuaciji) 3. gramatici i sintaksi (oko 100 zakona) 4. pravopisu (iako oba jezika rabe fonološki pravopis, u hrvatskome je nazočno morfonološko načelo u nizu propisa, dok se srpski jezik sve više «fonetizira» u pravopisnim odredbama) 5. morfologiji (preko 300 pravila) 6. semantici (razlike u semantici su previše složena ustroja da bi se prikazale u ovako kratkom prijegledu) 7. rječniku (oko 30% različitih riječi koje su isključivo hrvatske ili srpske. U rječniku od 100.000 riječi, oko 40.000 je različito; po procjeni hrvatskoga jezikoslovca Dalibora Brozovića u korpusu od 500.000 riječi, hrvatski i srpski se razlikuju u 150.000 leksema) Grafički pokazatelj nepostojanja «srpsko-hrvatskog» jezika primjer je prijevoda djela švicarskoga psihologa C.G.Junga «Psihologija i alkemija». Ta knjiga, prevedena na hrvatski 1986., pojavila se u srpskome prijevodu 1999.-ali tako što je prevedena s hrvatskoga, a ne s njemačkoga izvornika. Hrvatski prijevod i srpski «prijevod prijevoda» razlikuju se, čak ako se i zanemare razlike u pismu (latinica i ćirilica) i u dijalekatskoj osnovici standardnoga jezika (jekavski i ekavski), praktički na svakoj stranici knjige, u rječniku, pravopisu, sintaksi i semantici. Budući da je često u porabi analogija po kojoj bi odnos hrvatskoga i srpskoga bio sličan onomu britanskoga i američkoga engleskog jezika- vidljiva je nesuvislost te usporedbe jer je prijevod s britanskoga na američki engleski (i obratno), jednostavno nemoguć. Samo ime «bosanski jezik» je u prošlosti najčešće bilo u porabi za štokavski ikavski i/ili štokavski jekavski dijalekt. Taj pojam, koji su od 17. do 19. stoljeća rabili hrvatski pisci i jezikoslovi, u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, u značenju štokavskoga izraza slovinskoga-ilirskoga-hrvatskoga jezika, ne može poslužiti potkrjepom o navodnoj povijesnoj utemeljenosti suvremenomu standardnom jeziku Bošnjaka-muslimana, s tendencijom da se sadašnja norma bošnjačkoga jezika prikaže kao prirodni sljednik svih djela u kojima je spomenut izraz «bosanski jezik». RJEČNIK [[1]] — Prethodni nepotpisani komentar napisao je korisnik 77.237.111.249 (razgovor • doprinosi) 16:06, 17. marta 2009‎.

VELIKI RAZLIKOVNI REČNIK HRVATSKOG JEZIKA I SRPSKOG JEZIKA

U velikom razlikovnom rečniku sa fondom od petsto hiljada (500.000) reči, srpski jezik i hrvatski jezik razlikuju se u stopedeset hiljada (150.000) leksema, i to je tačno, gotovo 1/3 rečnika, pa kada se saberu i akcentne razlike sa istim rečima razlike su još veče. — Prethodni nepotpisani komentar napisao je korisnik 212.15.187.251 (razgovor • doprinosi) 22:50, 17. marta 2009.

MALI PRIMER RAZLIKA ENGLESKI-HRVATSKI-BOSANSKI-SRPSKI STANDARDNI JEZICI

VIDEČEMO DA SU RAZLIKE MEĐU CENTRALNO JUŽNOSLOVENSKIM STANDARDNIM JEZICIMA GOTOVO ISTE KAO I PREMA ENGLESKOM ALI TREBA DA SE SVATI DA SU OVO SLAVENSKI JEZICI KOJI SE RAZLIKUJU OD GERMANSKIH (Engleski...)

  • ENGLESKI-HRVATSKI-BOSANSKI-SRPSKI
  • 1 Abroad-Inozemstvo-Inozemstvo/inostranstvo-Inostranstvo
  • 2 Again-Ponovno-Ponovo-Ponovo
  • 3 Also-Također-Također-Takođe
  • 4 Ambassador-Veleposlanik-Ambasador-Ambasador
  • 5 Approval-Suglasnost-Suglasnost/saglasnost-Saglasnost
  • 6 Attend-Nazočiti-Prisustvovati-Prisustvovati
  • 7 Attention-Pozornost-Pažnja-Pažnja
  • 8 Chairman-Predsjedatelj/Predsjedavajući-Predsjedavajući-Predsedavajući
  • 9 Christ-Krist-Krist/Hrist-Hrist/Hristos
  • 10 Colleague-Kolegica-Kolegica-Koleginica
  • 11 Comma-Zarez-Zarez-Zapeta
  • 12 Consortium-Kolegij-Kolegij-Kolegijum
  • 13 Consumer basket-Potrošačka košarica-Potrošačka korpa-Potrošačka korpa
  • 14 Cooperation-Suradnja-Saradnja/suradnja-Saradnja
  • 15 Council of Ministers-Vijeće ministara-Vijeće ministara-Savjet ministara
  • 16 Criterion-Kriterij-Kriterij-Kriterijum
  • 17 Defense-Obrana-Odbrana-Odbrana
  • 18 Degree-Stupanj-Stepen-Stepen
  • 19 Dry-Suh-Suh-Suv
  • 20 Euro-Euro-Euro-Evro
  • 21 Europe-Europa-Evropa-Evropa
  • 22 Family-Obitelj-Porodica-Porodica
  • 23 Fatherland-Domovina-Domovina-Otadžbina
  • 24 Foreground-Prvostupanjski-Prvostepeni-Prvostepeni
  • 25 Guarantee-Jamstvo-Garancija-Garancija
  • 26 Happy-Sretan-Sretan-Srećan
  • 27 High Judicial and Prosecutorial Council-Visoko sudbeno i tužiteljsko vijeće-Visoko sudsko i tužilačko vijeće-Visoki sudski i tužilački savjet
  • 28 History-Povijest-Historija-Istorija
  • 29 Hour-Sat-Sat-Čas
  • 30 Imprison-Uhititi-Uhapsiti-Uhapsiti
  • 31 Influence-Utjecaj-Utjecaj/uticaj-Uticaj
  • 32 Insist-Inzistirati-Insistirati/inzistirati-Insistirati
  • 33 Keep silent-Šutjeti-Šutjeti-Ćutati
  • 34 Kosovo-Kosovo-Kosov-Kosmet
  • 35 Longer-Dulje-Dulje/Duže-Duže
  • 36 Million-Milijun-Milion-Milion
  • 37 Ministry of Interior Affairs-Ministarstvo unutarnjih poslova-...unutarnjih/unutrašnjih poslova -..unutrašnjih poslova
  • 38 Misuse-Zlouporaba-Zloupotreba-Zloupotreba
  • 39 Municipality-Općina-Općina-Opština
  • 40 Murder-Ubojstvo-Ubistvo-Ubistvo
  • 41 Music-Glazba-Muzika-Muzika
  • 42 Names of months: January, Febrary,..- Siječan, Veljača..- Januar, Februar-Januar, Februar
  • 43 Overall-Uopće-Uopće-Uopšte
  • 44 Period-Točka-Tačka-Tačka
  • 45 Personally-Osobno-Osobno/lično-Lično
  • 46 Political party-Politička stranka-Politička stranka-Politička partija
  • 47 Project-Projekt-Projekt-Projekat
  • 48 Promotion-Promoviranje-Promoviranje/promovisanje-Promovisanje
  • 49 Report Izvješće-Izvještaj-Izvještaj
  • 50 Safety-Sigurnost-Sigurnost-Bezbjednost
  • 51 Salary-Plaća-Plaća-Plata
  • 52 Scientific-Znanstveni-Naučni-Naučni
  • 53 Special session-Izvanredna sjednica-Vanredna sjednica-Vanredna sednica
  • 54 Statement-Priopćenje/Saopćenje-Saopćenje-Saopštenje
  • 55 Switzerland-Švicarska-Švicarska-Švajcarska
  • 56 Table-Stol-Sto-Sto
  • 57 Thousand-Tisuća-Hiljada-Hiljada
  • 58 Under way-U tijeku-U toku-U toku
  • 59 United Nations-Ujedinjeni narodi-Ujedinjeni narodi-Ujedinjene nacije
  • 60 Urgent steps-Žurne mjere-Hitne mjere-Hitne mere
  • 61 Use-Uporabiti-Upotrijebiti-Upotrijebiti
  • 62 Viewers-Gledatelj-Gledatelj/Gledalac-Gledalac
  • 63 Vote-Glasovati-Glasati-Glasati
  • 64 Who, what, someone, no one-Tko, što, netko, nitko-Ko, što, neko, niko-Ko, što, neko, niko
  • 65 Worker-Djelatnik-Djelatnik/radnik-Radnik
  • 66 Yesterday-Jučer-Jučer-Juče — Prethodni nepotpisani komentar napisao je korisnik 212.15.187.251 (razgovor • doprinosi) 22:00, 17. marta 2009‎.

JUŽNI SLOVENI

Jugoslovenske nacije i standardni jezici:

Zaboravio si:

Hrvatski jezik i srpski jezik

  • Hrvatski standardni jezik i srpski standardni jezik
  • Postoje sociolingvističke, istorijske, dijalektološke, nacionalne i druge veze između hrvatskog i

srpskog standardnog jezika. Najviše rasprava vodi se sa lingvističkog i političkog stanovišta. Veoma često postavljano pitanje u diskusijama o uzajamnoj vezi između hrvatskog i srpskog jezika jeste da li se ova dva naziva odnose na jedan isti jezik ili se pak govori o dva različita jezika.

  • Došlo se do zaključka da je novoštokavski dijalekat osnova oba jezika. Mnoge od ovih razlika

objašnjavaju činjenicu da je hrvatski standardni jezik zasnovan na zapadno-štokavskom varijetetu, dok je srpski zasnovan na istočno-štokavskom varijetetu.

  • Razlike zbog kojih se srpski i hrvatski tretiraju kao dva različita jezika:
  • 1) Oba jezika su prošla različite procese standardizacije. Proces standardizacije hrvatskog

jezika bio je evolucionaran, dok je srpskog bio revolucionaran.

  • 2) Hrvati pripadaju Katoličkoj crkvi, a Srbi Pravoslavnoj. Religijska terminologija je možda u

najvećoj meri uticala na otpor lingvističkom ujedinjenju.

  • 3) Hrvatski i srpski su bili izloženi uticaju drugih jezika. Hrvatski je bio pod uticajem

neolatinskog, nemačkog, italijanskog, češkog i mađarskog, a srpski pod uticajem neogrčkog, ruskog crkvenoslovenskog, francuskog i turskog.

  • 4) Hrvatska lingvistička norma čuva neke starije štokavske elemente, dok je srpska otvorenija

novijim varijetetima štokavskog. U hrvatskom jeziku izražena je fonema /h/ dok je u srpskom menjana u /v/ ili /j/ Hrvatski: buha Srpski: buva

  • 5) Hrvati koriste (i)jekavicu dok Srbi koriste ekavicu u govoru i pisanju.

Hrvatski: vrijeme Srpski: vreme

  • 6) Srpska ortografija je fonološka, a hrvatska morfološka.
  • 7) Postoji i znatan broj prozodijskih razlika, iako norma oba jezika ne toleriše bilo kakvu

smetnju u distribuisanju osnovnih pravila četiri novoštokavska akcenta.

  • 8) Najizraženije morfološke razlike su u :

• Deklinaciji deminutiva • Građenju futura ( hrvatski: radit ću, srpski: radiću) • Obliku 3. lica jednine glagola biti

  • 9) U standardnom srpskom jeziku često se apozitiv koji stoji uz vlastitu imenicu ne deklinira,

za razliku od hrvatskog jezika. Hrvatski: Bio sam sa tetkom Đulom. Srpski: Bio sam sa tetka Đulom.

  • 10) Mnoge pozajmljenice muškog roda u srpskom jeziku se dekliniraju kao reči ženskog roda,

dok se u hrvatskom za takve reči koristi nulti nastavak da bi bile muškog roda. Hrvatski: stažist, daltonist... Srpski: stažista, daltonista....

  • 11) Imenice koje se odnose na ženski rod obično nose sufiks –ica u hrvatskom, odnosno –ka u

srpskom jeziku. Hrvatski: autorica Srpski: autorka

  • 12) Kod naziva država i regiona hrvatski jezik koristi pridevske oblike.

Hrvatski: Španjolska Srpski: Španija

  • 13) Na semantičkom nivou veliki broj reči ima različito značenje u ova dva jezika (u srpskom

pritisak označava i krvni i vazdušni pritisak, dok u hrvatskom samo vazdušni, dok je krvni pritisak tlak)

  • 14) Što se tiče leksike, veliki broj reči koje se u srpskom jeziku koriste su pozajmljenice dok u

hrvatskom jeziku za takve reči postoje domaće reči. Hrvatski: brzojav, glazba... Srpski: telegram, muzika... Kao rezultat kampanje da se oživi arhaični hrvatski, da se promovišu novoskovane reči i da se uopšteno hrvatski jezik razlikuje od srpskog što je više moguće nastale su još veće leksičke razlike.Razlike između njih su uvek bile i nastaviće da rastu. Nezamislivo je da se ignorišu ili na silu obrišu, kao što se pokušavalo u prošlosti. Međutim, ne mogu se ni ignorisati njihove sličnosti.

  • Studenti lingvistike:
  • Marija Milovanović
  • Maja Antić
  • Marija Ferenc
  • Ana Stanković
  • Ivana Koprivica
  • Kristina Rajković
  • Tijana Dragutinović
  • Tanja Rebić
  • Irena Stanković
  • Ivana Stojanović — Prethodni nepotpisani komentar napisao je korisnik 212.15.184.171 (razgovor • doprinosi) 23:45, 21. marta 2009‎.

СРПСКИ ЈЕЗИК И ХРВАТСКИ ЈЕЗИК УВЕК СУ БИЛА ДВА ПОСЕБНА СТАНДАРДНA ЈЕЗИКА

Проф. др Весна Пожгај Хаџи 

 проф. Мила Вујевић

проф. Владимир Ћоровић

(Филозофски факултет, Београд, 10 децембар 2008)

1. Увод

- Ђорђе Балашевић: Не ломите ми багрење (Вежба 1) - Рецепт (Вежба 2) - Зашто су хрватски језик и српски језик два језика, 

 језички примери:

2. Фонетске-фонолошке разлике (Вјежба 3)

3. Морфонолошке и морфолошке разлике (Вјежба 4)

4. Синтактичке разлике (Вјежба 5)

5. Лексичке разлике (Вјежба 6)

6. Правописне разлике

7. Литература


1. Бошковић, Радослав: О језичкој и стилској диференцијацији српског и хрватског језика у: Одабрани чланци и расправе, Титоград, 1978, стр. 45  48. 2. Бродњак, Владимир: Разликовни рјечник српског и хрватског језика, Школске новине, Загреб, 1991. 3. Брозовић, Далибор: граматички карактеристике хрватскога језика, Језик, год. 44, бр. 4, Загреб, 1997, стр. 127  135. 4. Брозовић, Далибор: Актуелна питања хрватске језичке норме у славенскоме и европском свету, Језик, год. 45, бр. 5, Загреб, 1998, стр. 161  176. 5. Ћирилов, Јован: Српско-хрватски речник варијанти, Хрватско-српски речник верзија, Стилос, Београд, 1989. 6. Губерина-Крстић: Разлике између хрватског и српског књижевног језика, Матица хрватска, Загреб, 1940. 7. Марковић, Светозар: Шта је заједничко, а шта је посебно у варијантама српскохрватског (хрватскосрпског) књижевног (стандардног) језика? Зборник за филологију и лингвистику, 14 / 1, 1971, стр. 141  151. 8. Прањковић, Иво: хрватски стандардни језик и српски стандардни језик, у: Зборник је̨зык уобец прземиан културы (под редакцја Е. Токарза) Катоуице, 1997, стр. 50  59. 9. Силић, Јосип: хрватски и српски у: Зборник Загребачке славистичке школе, Филозофски факултет у Загребу, Загреб, 2001, стр. 147  155.

ХРВАТСКИ И СРПСКИ У КОНТРАСТ

Јесу ли хрватски и српски један или два различита језика?

• лингвистички и социолингвистички приступ • разлике по језичким нивоима


И. ФОНОЛОШКЕ РАЗЛИКА Зашто је дошло до разлика између ХЈ и СЈ?

• различити утицаји основице • различити утицаји језика са којима су били у контакту


1. фонем х у срп. нема х, или в, ј српски оладити, историја, бува, леја хрватски: охладити, историја, Буха, лијеха

2. фонем ф у срп. обично в, у хрв. п, ф српски: Стеван, јевтин, Авганистан хрватски: Стјепан, јефтин, Авганистан

3. прелаз л> о српски: соко, по, сто, во, посатни хрватски: Сокол, пол, сто, Вол, полсатни

4. фонем о српски: барон, милион, Бриони хрватски: барун, милион, Брионима

5. фонеми в: б српски: Визант, Вавилон, Аврахим хрватски: Византија, Вавилон, Абрахам

6. замјеница ко: ко српски: ко, неко, свако, ико хрватски: ко, неко, свако, ико

7. утицаји других језика • на срп. новогрчки, на хрв. старолатински и новолатински српски: хемија, Христ, хаос, хирург, хлор хрватски: хемија, Христ, хаос, кирург, хлор

• на срп. француски, на хрв. Латински српски: актуелан, сантиметара, мађија, кафа хрватски: актуалан, центиметар, магија, кафа


8. дифтонзи ау, еу • у срп. дедифтонгизација српски: август, евнух хрватски: август, еунух

9. финални скупови који нису ст, шт, зд, жд српски: субјекат, елеменат, објекат хрватски: субјект, елеменат, објекат

10. акцентуација • срп.: Конзервативнија, тјешње веза стандард  основица • хрв.: Дистанцираност акценатског система и основице српски: домоћи се, допећи, дорасти, дорећи, мене, тебе, од мене, желимо хрватски: домоћи се, допећи, дорасти, дорећи мене, тебе, од мене, желимо


ИИ. МОРФОНОЛОШКЕ И МОРФОЛОШКЕ РАЗЛИКА


1. утицаји других језика

срп.: новогрчки, староцрквенославенски, рускославенски, балкански, турски, руски, француски хрв.: старо-и новолатински, италијански, чешки, мађарски


2. различито морфонолошко устројство

српски хрватски српски хрватски дипломатија дипломатија-тија-ција информисати информисати-исати-ирати дириговати диригирати-овати-ирати Бечлија Бечанин-лија-анин Шпанија Шпанија-ија-ска Делиријум делириј-ум -0 љубомору љубомора -0-а милиционер Милиционар-е--а - ауторка ауторка-ка-ица колегиница колегица-ница-ица васкрснути ускрснути ва-у - судија судија-ија-ац кисеоника кисеоник-оник-ик срећан срећан-ћ--т - плата плаћа-т--ћ - козији козји-ији-ји сарадник сарадник са-су - стицати стицати-и--је - језички језички-ки-ни


3. алтернације јата српски: леп, лепота, вредности, смео хрватски: леп, љепота, вредности, смео

4. различити род српски: бол, секунд, фронт, територија хрватски: бол, секунда, фронта, територију

5. разлике у деклинацији, најчешће хипокористика: српски: Иво, Ива, Иви ... (МР) хрватски: Иво, Иве, Иви ... (ЗР)

6. деклинација бројева два, три, четири српски: од три жене хрватски: од трију жена

7. опрека између са, са и к, ка српски: са њом, са сестром, са псом, ка њој, ка гори, ка кући хрватски: са њом, са сестром, са псом, к њој, ка гори, ка кући хрватски: са + с, ш, з, ж Ц + с, ш, з, ж; ка + к, г, х Ц + к, г, х са мном, са псом, са три ...


ИИИ. СИНТАКТИЧКЕ РАЗЛИКА


1. опрека одређени и неодређени придјев српски: Силићевог правописа, његовог града хрватски: Силићева правописа, његова града

2. генитив уз занијекани глагол чешћи у хрв. српски: Годину дана није видео своју мајку. хрватски: Годину дана није видео своје мајке.

3. уместо инфинитива у хрв. у срп. да + презента српски хрватски Он жели да ради. Он жели да ради. Он иде да ради. Он иде да раде. Ја ћу да радим. Ја ћу радити. Он треба да ради. Он треба да раде.

4. уз глаголе кретања: српски: код + генитив: код лекара хрватски: Д или к + Д: (к) лекару

5. положај енклитика хрватски: писани стандард  ритмомелодијско принцип Мој га брат тражи. усмени стандард  логичко начело Мој брат га тражи. српски: усмени и писмени стандард  логичко начело


ИВ. ЛЕКСИЧКЕ РАЗЛИКА


1. најбројније, условљено: • додири с различитим језицима, • различит однос према националном и интернационалном лексику

српски хрватски епископ бискуп општи општи српски хрватски берберин бријача фактор фактор ефикасан делотворан утисак утисак апотека апотека

2. различита значења речи

одојче хрватски: младо од свиње српски: младо од човјека (Хрв дојенче) бријача хрватски: човјек који брије (срп. берберин) српски: апарат за бријање (Хрв бријача апарат) научник хрватски: ученик у привредној школи српски: човјек који се бави науком (Хрв научник или учењак)


В. правописне РАЗЛИКА


1. писмо

2. футуре И. српски: писаће хрватски: писати ћу

3. писање страних властитих имена српски: Шекспир (Схакеспеаре) хрватски: Схакеспеаре

4. писање тачке иза редног броја српски И хрватски И.

5. писање скраћеница српски: др мр хрватски: др мр.


2. Да је рецепт Мађарски гулаш писан хрватским језиком, што би билодрукчије. Пронађите и одштампајте речи које би се разликовале у српском језику. Покушајте их објаснити.


Састојци за 4 дио: 750 г говедине (кртине), 250 г црног лука, 1 кашика масти, уља или биљног уља, 1 препуна кашика благе алеве паприке, 1 равна кашичицу соли, 1 кашика парадајз-пире, 1 чаша црног вина, мало лимуна коре, 3  4 кашичице кима, равна кашичицу мајорана, 1 / 2 цена белог лука Једна Порција има око 420 калорија.

Мађарски гулаш Уз то обавезно узмите мађарску паприку!

Исећи месо на коцке величине 3 цм. Црни лук ољуштити, исећи на коцкице и динстати на масноће док не добије лепу златожуту боју. Додати паприку, со, парадајз-пире и месо. Промешати. Поклопити и гулаш динстати на умереној ватри око 1,5 сат. Доливати постепено црно вино. Пола сата пред крај додати лимунову кору, ким, мајоран и бели лук. Уз то служити доста салате, тестенине или барени Слани кромпир. Уз гулаш ванредно прија црно вино.

(Бурда, 300 рецепата, Нолит, Београд, 1979, 105)

3. Из текста Како је настало сујеверје одштампајте разлике које припадају фонолошкој нивоу. Објасните их.

Како је настало сујеверје (хттп://ууу.крстарица.цом/лат/магазин/тинејдзери/индекс.пхп?цланак=сујеверје; 13.04.2003)

Не излазите из куће пре него што проверите дневни хороскоп у новинама, најрадије бисте преспавали петак 13, а црне мачке једноставно мрзите из дна душе. Ако сте помало сујеверни  ништа страшно. Свако се, признао то или не, понекад поведе за уобичајеним празноверјем. Но, ако вас то превише окупира, било да се ради о "добрим" или "лошим" предсказањима, заборавља да ваш живот зависи једино од вас самих. Док седите скрстених руку и чекате да вам ствари падну с неба, запитајте се одакле заправо потиче сујеверје. У далекој прошлости, када су наши преци покушавали да објасне мистериозне појаве и догађаје најбоље што су умели с обзиром на знање које су поседовали  појавило се прво сујеверје. На пример, пре него што се развила наука, није било једноставно објаснити и схватити тако чудне ствари као што је појава људске сенке када је сунчано или одраза човековог лика. Древни народи претпоставио су да су сенка и одраз део човекове душе. Тако се усталио веровање да је душа рањена уколико се разбије огледало или стакло које рефлектује људски одраз. Данас знамо да наш одраз није видљиви део наше душе, али још увек верујемо да је разбијено огледало лош предзнак. Сујеверје је објашњење за које се људи хватају чак и након нових сазнања и прихватања непобитних чињеница које доказују да су та смешна уверења неистинити. Нека од тих објашњења су уобичајена и распрострањена готово по целом свету: • Не пролазите испод мердевине  тако жалбе лошу срећу. • разбијено огледало донеће вам седам година несреће. • Лош је знак ако вам црна мачка пређе пут. • Ако улове звезду падалицу у лету, испуниће вам се жеља. • Број 13 је баксузан. • Заштитиће вас зечја шапа у џепу или сличне амајлије. • Не остављајте ташну на поду  остаће без новца. • Киша на венчање, ма колико узрујала младенце, предзнак је велике среће. Могли бисмо набрајати у недоглед ... Дакле, пазите шта радите  на време смо вас упозорили. Наравно, не заборавите да потражите оџачаре по комшилуку. Ма, знате већ како то иде.



4. Из текста Како је настало сујеверје одштампајте примере (најмање 10) типичне за српски језик на морфо (но) лошкој нивоу.




4. Из текста Како васпитати родитеље да се лепо понашају на родитељском састанку одштампајте све оно што је типично за српски језик на синтактичкој нивоу.


Недељни додатак за децу Упутство за употребу родитеља Како васпитати родтеље да се лепо понашају на родитељском састанку?

Једног дана се сачувајте и идите са њима на посао. Идите право код њиховог шефа и Причајте мало са њим о својим родитељима. Питајте га да ли се долично понашају, да ли редовно долазе на посао и посебно се заинтересујте да ли ометају друге док раде. Повремено значајно климајте главом, слажете се са свим што шеф каже и поновите више пута ону чувену реченицу: "Исто им то и ја говорим, ал  шта вреди кад неће да ме слушају?

Наравно, још боље би било када би тај ваш разговор могле да слушају и све колеге и колегиници ваших родитеља. У том случају бисте могли да позовете своје родитеље да пред свима њима јавно обећа да ће се у следећем полугодишту више трудити и постићи бољи успех.

На растанку се још мало пожалите на родитеље и испричајте неколико детаља из породичног живота  на пример како је мама грешком ставила и татина чарапе у машину па су вам сад све мајци сиво-плаве или како је тата пробао да поправи фасунг за сијалицу па је цео комшилуку остао без струје.

Реците како ви просто више немате снаге да са њима изађете на крај и замолите шефа да их он мало притегне и доведе у ред. И на крају, извадите 100 грама кафиц или цвеће (уколико је шеф жена) и предајте то "као мали знак пажње". — Prethodni nepotpisani komentar napisao je korisnik 212.91.111.1 (razgovor • doprinosi) 22:56, 25. marta 2009‎.

Neispravan link

http://www.ihjj.hr/o-hr-jeziku-povijest-1.htm više ne funkcionira. — Prethodni nepotpisani komentar napisao je korisnik 78.97.174.222 (razgovor • doprinosi) 21:25, 3. juna 2009‎.

Srpsko-Hrvatska jezička grupa' ili Centralno južnoslovenski jezici (na hrvatskom jeziku Hrvatsko-Srpska jezična skupina')

  • Srpsko-Hrvatski ili Centralno južnoslovenski jezički dijasistem ime je za podgrupu zapadno južnoslovenskih jezika smeštenih u centralnim predelima Balkanskog poluostrva, na jugu Panonske nizije i na istočnoj obali Jadranskoga mora, ova teritorija obuhvata države Srbija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina i Crna Gora a jezici koji pripadaju srpsko-hrvatskoj jezičkoj grupi su od početka srpski jezik i hrvatski jezik a tek docnije i bošnjački jezik i crnogorski jezik. Ovu grupu jezika karakteriše to da su veoma slični i večinom razumljivi jer su mada u razno vreme i na različitim mestima svi standardizovani na sličnim dijalektima štokavskog narečja koje dele. Zbog te sličnosti u istoriji se ove jezike pokušavalo ujediniti u nekoliko navrata, tako je prvi pokušaj počeo 1850 godine takozvanim "Bečkim dogovorom" koji nije naišao na podršku zvaničnih nacionalnih vlasti i nije prihvatan od nacija kod svih strana ali je u slavistici postigao da se ovi jezici klasificiraju kao srpsko-hrvatski jezici, drugi pokušaj ujedinjenja desio se nakon formisanja Kraljevine SHS posle 1918 godine, ali on je propao več 1939 godine zbog prevlasti jedne strane nad drugom i otpora potlačenih. Treči i zadnji pokušaj desio se 1954 takozvanim "Novosadskim dogovorom" kada se pokušalo ravnopravnije formisati jedan jezik, ali to je takođe dovelo do slepe ulice i potpunog razmimoilaženja nacionalnih filologija več krajem 1960 jer ujedinjenje ovih jezika u jedan jezik naučno nije provedivo zbog mnogih naučnih, dijalekatskih, istorijskih i nacionalno-političkih razlika pa i drugih razloga koji se nikako nemogu prevaziči. Svim ovim pokušajima se došlo tek do približavanja u takozvanim različitim jezičkim varijantama koje je objedinjavao samo pravno-politički sistem, nakon raspada SFRJ više ništa nije moglo objedinjavati slične jezičke varijante ali ipak različite nacionalne jezike na okupu, naučno i istorijski posmatrano sa stanovišta pravde i demokratije, "svaka nacija na ovome svetu ima pravo na svoj sopstveni nacionalni jezik i tu nemože da bude spora".

U naučnoj klasifikaciji ovu grupu jezika možemo da podelimo na dve podgrupe;

    • 1. Istočna podgrupa jezika je istorijski srpski jezik ("slovenosrpski jezik") a danas moderan srpski jezik nastao u prvim decenijama 19-veka sa delima Vuka Karadžića (rečnik, gramatika), i mali crnogorski jezik kojim govori tek 22 odsto stanovnika Crne Gore po popisu iz 2003. Najvažniji elementi koji karakterišu ovaj jezik ili danas podgrupu jezika su: viševekovni opstanak nacionalne redakcije crkvenoslovenskog jezika u zvaničnom korišćenju (isto kao i kod drugih istočnoslovenskih pravoslavnih nacija), Grčko-Vizantijski jezički i kulturni uticaj što je rano dovelo do zvanične čirilice, jezički prelaz prema bugarskom i makedonskom jeziku (delom u istočnoštokavskim dijalektima a potpuno u prelaznom torlačkom dijalektu sa kojim su nekada činili jedinstvo u jednom istočnoštokavsko-torlačkom dijalektu).
    • 2. Zapadna podgrupa jezika je istorijski hrvatski jezik ("slovenohrvatski jezik") a danas obuhvata moderan hrvatski jezik nastao početkom 1600 sa delima hrvatskog katoličkog sveštenika i filologa Bartola Kašićia (gramatika, rečnik, prevod Biblije), i novi bošnjački jezik nastao tek 1993.

Najvažniji elementi koji karakterišu ovaj jezik ili danas podgrupu jezika su istorijski "slovenohrvatski jezik" u kojem su bili objedinjeni čakavski, zapadnoštokavski i kajkavski dijalekti u jednu celinu (jedinstveni (što,ča,kaj) "šćakavski" dijalekat), Latinsko-Rimski jezički i kulturni uticaj što je rano dovelo odbacivanja slovenohrvatskog (kao i kod drugih zapadnoslovenskih katoličkih nacija) i do ranog uvođenja zvanične latinice, jezički prelaz prema slovenačkom več u zapadnoštokavskim i čakavskim dijalektima a najviše u kajkavskom dijalektu.

FILOLOŠKA KLASIFIKACIJA

Istočni

NERAZUMEM HRVATSKI JEZIK

Danas veoma mnogo ljudi u Srbiji nemože da razume potpuno hrvatski jezik, ja lično još mogu da prevaziđem hrvatsku latinicu ali neshvatam hrvatski jezik u dobroj meri. Sem na nivou rečnika opšte su mi nejasna slova koja mi uopšte ne leže u mnogim rečima (Tko) Ko,....suvo (suho), pa i jekavica mi ne odgovara lepo. Prosto nemogu da svatim ko je lep srpski narodni jezik poredio sa hrvatskom vešački urađenom jezičkom normom. Idite bre begajte i manite se čorava posla. — Prethodni nepotpisani komentar napisao je korisnik 77.237.112.78 (razgovor • doprinosi) 22:35, 27. augusta 2009‎.

Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Razgovor:Srpskohrvatski_jezik/Arhiva_1&oldid=41347002