Rak gušterače
_Case_01.jpg)
Rak gušterače (pankreasa) je naziv za maligni tumor gušterače. Nije tako čest kao ostali tipovi raka i procenat izlečenja od te vrste karcinoma je najmanji. Kasno uzrokuje smetnje i kad se otkrije, najčešće je već u uznapredovalom stadijumu i nije ga moguće operacijom odstraniti. Više od 95% pacijenata umire u roku od dve godine nakon dijagnoze. U 95% slučajeva radi se o adenokarcinomu, a ostalih 5% uključuju tumore različite prirode. Najčešći faktori rizika su: starija životna dob, pušenje, ishrana preterano bogata mastima, a siromašna voćem i povrćem, debljina, smanjena fizička aktivnost, te ranije bolesti kao pankreatitis, dijabetes i ciroza jetre. Najčešće oboljevaju ljudi u čijoj je bliskoj porodici već bilo obolelih od raka gušterače, raka ili polipoze debeloga creva, porodičnog raka dojke, naslednog pankreatitisa, melanoma i raka jajnika. Češći je kod muškaraca.[1]
Simptomi[uredi | uredi kod]
Simptomi bolesti se ne pojavljuju ili su zanemarivi do uznapredovalog stadijuma bolesti. Kad se pojave, direktno zavise od lokalizacije i veličine tumora. Najčešće se javlja bol u gornjem delu trbuha ili u leđima, često sa širenjem pod lopatice, pojačava se nakon jela ili kod ležanja. Opšta slabost, gubitak apetita i znatan gubitak težine karakteristični su za rak gušterače. Mogu biti prisutni mučnina i povraćanje, čak i duže vreme nakon uzimanja obroka, žutilo kože, očiju i tamna mokraća.
Jedan oblik tumora može uzrokovati smetnje u količini izlučivanja insulina ili drugih hormona, što izaziva niz smetnji u digestiji hrane, posebno masnoća, kao i probleme u razgradnji šećera, pa čak i nastanak dijabetesa. Često je ozbiljna depresija prvi simptom bolesti.
Dijagnoza[uredi | uredi kod]
Najprecizniji dijagnostički kriterijum za uspostavljanja dijagnoze i procenu proširenosti karcinoma jesu CT (kompjuterizovana tomografija) i MR (magnetna rezonanca) sa MRCP-om, a pokazaće prisutne abnormalnosti u 75% slučajeva. Ako se radi o karcinomu koji nije moguće operisati i koji je već metastazirao, provodi se perkutana aspiracija iglom za histološku analizu. Ukoliko se CT-om ne pronađe tumor ili ga je moguće operisati, koristi se endoskopski ultrazvuk kako bi se otkrili mali tumori i odredio stepen proširenosti. Uobičajeni laboratorijski nalazi često su normalni. U 25 do 50% slučajeva javlja se hiperglikemija.
Terapija[uredi | uredi kod]
Parcijalna pankreatektomija (delimično odstranjenje gušterače) ili pankreatikoduodenektomija (odstranjenje gušterače i duodenuma) tzv. Whipple-ova procedura, jedino je što potencijalno može dovesti do izlečenja, međutim tumor je moguće odstraniti u svega 15% bolesnika, a izlečiv samo u 3%. Pri tome je petogodišnje preživljenje 15-20%.[2]
Prevencija[uredi | uredi kod]
- Istraživanja pokazuju da je pušenje uzrok 20-30% slučajeva raka gušterače (pankreasa).[3]
- Preporučuje se povećano uzimanje voća, povrća i žitarica uz smanjeno konzumiranje crvenog mesa.[4]
- Pretpostavlja se da uzimanje vitamina D smanjuje rizik od pojave raka pankreasa,[5] kao i uzimanje vitamina B grupe, B12 i B6.[6]
Reference[uredi | uredi kod]
- ↑ „Archive copy”. Arhivirano iz originala na datum 2017-06-29. Pristupljeno 2019-01-23.
- ↑ „Archive copy”. Arhivirano iz originala na datum 2017-09-26. Pristupljeno 2019-01-23.
- ↑ „Archive copy”. Arhivirano iz originala na datum 2007-10-12. Pristupljeno 2009-08-22.
- ↑ http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/11142526
- ↑ http://www.webmd.com/content/article/127/116673.htm
- ↑ http://cancerres.aacrjournals.org/cgi/content/abstract/67/11/5553
