Radoš Novaković

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Radoš Novaković (13. jul 1915, Prokuplje, Srbija11. januar 1979, Beograd, Jugoslavija) bio je srpski reditelj. Diplomirao je 1938. godine na Pravnom fakultetu u Beogradu, a 1941. god. apsolvirao na Odseku za pozorište pri Muzičkoj akademiji u Beogradu.

Kao vrstan intelektualac i poliglota preveo je mnoge drame, pisac je mnogih eseja iz oblasti teorije filma kao i jedinstvene knjige „Istorija filma“ jer je to bila prva knjiga te vrste pisane na srpskom jeziku.

Od 1961. god. se bavio pedagoškim radom kao profesor filmske režije na Akademiji za pozorište, fim, radio i televiziju u Beogradu (sadašnjem Fakultetu dramskih umetnosti) na kojoj je bo je dekan i rektor.

I ako levičar po opredeljenju, i učesnik i prvoborac u Drugom svetskom ratu, kao umetnik kosmopolita bio je neshvaćen u komunističkom društvu i često u sukobu sa vladajućom vrhuškom. Što je rezultiralo pokušajem brisanja njegovog rada (kao što su filmovi „Sofka“ i „Pesma s Kumbare“) i ličnosti. I između ostalog pokušaj brisanja činjenice da je on osnivač „Ateljea 212“ u zgradi „Borbe“ 12.novembra 1956.godine.

Radoš Novaković je unuk Stojana Novakovića.

Filmovi[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Sofka“ (1948)
  • „Dečak Mita“ (1951)
  • „Voz 05-011“ (1953)
  • Daleko je sunce“ (1953)
  • „Krvavi put“ (1955) (U kooprodukciji sa Norveškom)
  • Pesma s Kumbare“ (1955)
  • „Vetar je stao pred zoru“ (1959)
  • „Pesma“ (1961)
  • „Opetacija Ticijan“ (1963)
  • „Portait in Terror (1963)
  • Bekstva“ (1968)

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]