Puč 18. fructidora
Državni udar 18. fruktidora V godine Republike naziv je za događaj od 4. septembra 1797. godine kada su generali Napoleon Bonaparta i Lazar Oš zbacili vlast prvog Direktorijuma. Deo je Francuske revolucije.
Istorija[uredi | uredi kod]
Napoleon je otvoreno zaobilazio naređenja Direktorijuma. Vlast Direktorijuma bila je razbijena, izuzev u desetak departmana. Samo je jedanaest novih konventovaca ponovo izabrano u savete. Kriza između novog saveta i Direktorijuma mogla je biti rešena na dva načina: obraćanjem na narod kao II godine ili obraćanjem na armiju. Bonaparta i Oš prihvatili su drugu opciju. Bonaparta je pribavio dokaze o Pišegrijevoj izdaji. Oš je svojim jedinicama naredio da krenu na Pariz. Direktorijum se našao na milosti i nemilosti Napoleona. Osamnaestog fruktidora (4. septembra 1797.) Pariz je zauzela vojska. Pišegri i dvanaest poslanika su uhapšeni i zatvoreni u Templ. Karno je morao pobeći. Ponovo na snagu stupaju represivne mere protiv emigranata i sveštenika. Ukinuta su 42 lista. Opet je odobreno otvaranje klubova. Državni udar 18. fruktidora naneo je snažan udarac sistemu liberalne Republike zasnovanom prema ustavu III godine.
Vidi još[uredi | uredi kod]
Literatura[uredi | uredi kod]
- Albert Soboul; Francuska revolucija, Naprijed, Zagreb (1966)