Katasterizmi
Katasterizmi ili Pozvežđivanje (starogrčki: Καταστερισμοί, Katasterismoí = "smeštanja među zvezde") naslov je starogrčkog proznog spisa koji je nastao u helenističkom razdoblju i opisuje mitske nastanke zvezda i sazvežđa. Delo je sačuvano u sažetom obliku (epitome) koji je nastao krajem 1. veka nove ere na temelju danas izgubljenog originala, a kako pokazuje izvesnu povezanost s delom Eratostena iz Kirene, naziva se Pseudo-Eratostenovim.[1] Taj je spis nekad i bio pripisivan Eratostenu, možda da bi se pojačao kredibilitet dela.[2] No, premda Pozvežđivanje opisuje sazvežđa, ipak se više bavi mitološkim narativom u vezi sa svakim pojedinim sazvežđem nego matematičkim aspektima astronomije.[3] Premda u antici nije postojala neka stroga granica između astronomije i astrologije,[4] učeni ljudi u Aleksandriji počeli su u 1. veku pne. praviti razliku između astroloških predviđanja i astronomskih posmatranja u naučne svrhe.
Pozvežđivanje predstavlja rezultat dugog procesa grčke asimilacije mesopotamskog zodijaka, preuzetog uz posredništvo persijskih tumača i zatim prevedenog i harmonizovanog u skladu s poznatim terminima grčke mitologije. U ovom prevođenju posebno je bila značajna primena grčke mitološke nomenklature za označavanje svake pojedine zvezde, kako u slučaju asterizama kao što su Plejade i Hijade, tako i u slučaju sazvežđa. U klasičnom razdoblju "zvezde lutalice" i bogovi koji su njima upravljali predstavljali su odvojene entitete, kao npr. kod Platona, ali je u helenističkoj kulturi veza između njih postala neraskidiva, pa Apolon, na primer, više nije bio onaj koji vlada Suncem, nego je sam bio Helije.[5]
Odeljci 1–42 Pozvežđivanja obrađuju 43 od 48 sazvežđa, uključujući Plejade, koja su bila poznata Ptolemeju u 2. veku nove ere; odeljci 43 i 44 obrađuju pet planeta i Mlečni put.
Na nekoliko mesta u delu citiraju se odlomci danas izgubljene epske pesme Astronomija, koja se u antici pripisivala Hesiodu. Mnogi mitovi u Pozvežđivanju jednostavno su preuzeti iz Aratovih Pojava (oko 275. pne.), pa se i raspored građe temelji na rasporedu koji je dat u toj Aratovoj pesmi. S druge strane, sličan materijal nalazimo i u poznijoj pesmi pod naslovom Astronomija (latinski: De astronomia odnosno, u nekim rukopisima De astrologia), koja se pripisuje Higinu.
U doba renesanse Pozvežđivanje je rano počelo da se štampa i uvek je bilo pripisivano Eratostenu, ali ga je dosta brzo potisnula Higinova Astronomija, jedino drugo antičko delo koje se bavilo tom tematikom. Pozvežđivanje je bilo ilustrovano slikama u drvorezu u prvom ilustrovanom izdanju, koje je priredio Erhard Ratdolt u Veneciji (1482). I izdanje koje je u Meiningenu 1791. priredio Johann Schaubach, istoričar antičke astronomije, bilo je ilustrovano mapama nebeskog svoda preuzetim iz dela Aratus Johanna Buhlea, štampanog u Leipzigu u dva toma (1793–1801). Nakon starog Teubnerovog izddanja A. Olivierija, Pseudo-Eratosthenis Catasterismi (Leipzig 1897), tekst je doživeo novo kompletno izdanje, koje uključuje i vatikanske fragmente: Eratòstenes de Cirene, Catasterismes, Introducció, edició crítica, traducció i notes de J. PÀMIAS I MASSANA, Barcelona 2004, te Eratosthenes, Catasterismi, Text, Übers., Komm. von J. PÀMIAS u. K. GEUS, Oberhaid 2007.
Reference[uredi | uredi kod]
- ↑ Đurić 1990, str. 684
- ↑ Schmitz 1867, s.v. Eratosthenes (2)
- ↑ Deker 2013, str. 2–3
- ↑ Beck 2007, str. 1, 7
- ↑ Seznec 1981, str. 37–40
Literatura[uredi | uredi kod]
- Beck, Roger (2007). A Brief History of Ancient Astrology. Blackwell.
- Condos, Theony (1997). Star Myths of the Greeks and Romans: A Sourcebook. Grand Rapids, Michigan: Phanes Press. Sadrži prevod Pozvežđivanja i Astronomije, koja se pripisuje Higinu. To je jedini postojeći prevod na engleski jezik, čiji prikaz daju Roger Ceragioli u Journal for the History of Astronomy, 30.1 (1999), str. 313–315; John McMahon u Archaeoastronomy: The Journal of Astronomy in Culture, XVI (2001, str. 98–99 [1] Arhivirano 2005-09-05 na Wayback Machine-u i John T. Ramsey u "Bryn Mawr Classical Review 98.6.28".
- Deker, Elly (2013). Illustrating the Phaenomena: Celestial Cartography in Antiquity and the Middle Ages. Oxford University Press.
- Đurić, Miloš N. (1990). Istorija helenske književnosti. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
- Schmitz, Leonhard (1867), „Eratosthenes (2)”, Smith, William, Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, Boston
- Seznec, Jean (1981). The Survival of the Pagan Gods. Princeton, NJ: Princeton University Press.
Vanjske veze[uredi | uredi kod]
- Katasterismoi: Part 1 and Part 2 in ADSABS
- Mythographoi. Scriptores poetiace historiae graeci, Antonius Westermann (ed.), Brunsvigae sumptum fecit Georgius Westermann, 1843, pagg. 239-67.
- Mythographi Graeci, Alexander Olivieri (ed.), vol. III, fasc. I, Lipsiae in aedibus B. G. Teubneri, 1897.
- Eratosthenis catasterismorum fragmenta vaticana, Albert Rehm (ed.), Ansbach, Druck von C. Bruegel & Sohn, 1899.
- Cathy Bell, "The mythology of the constellations"
- Italica: Rinascimento: Ilaria Miarelli Mariani, "Astrologia" Arhivirano 2005-10-17 na Wayback Machine-u ((it))
- Bradley E. Schaefer, "The epoch of the constellations on the Farnese Atlas and their origins in Hipparchus's lost catalogue"
- Daniel Marin, "The History of Constellations"[mrtav link] ((es))
- Ian Ridpath, Star Tales – Myths, legends and history of the constellations