Prva konferencija Pokreta nesvrstanih
Prva konferencija Pokreta nesvrstanih (takođe poznatih i kao "neangažovane" ili "vanblokovske" zemlje) održana je od 1. do 6. septembra 1961. godine u Beogradu, tada glavnom gradu Federativne Narodne Republike Jugoslavije.[1] Cilj konferencije je bila "razmena gledišta o međunarodnim problemima u cilju efikasnijeg doprinosa miru i bezbednosti u svetu i miroljubivoj saradnji među narodima".[2] Događaj je kolokvijalno poznat i kao Jalta trećeg sveta.[1]
Pozadina[uredi | uredi kod]
Bandunška konferencija aprila 1955. je bila prva velika afro-azijska konferencija. Održana je u indonežanskom gradu Bandung uz učešće 29 zemalja Afrike i Azije, uglavnom tek osamostaljenih. Ciljevi konferencije su bili unapređenje afro-azijske ekonomske i kulturne saradnje i protivljenje kolonijalizmu ili neokolonijalizmu od bilo koje supersile (SAD ili SSSR). Iako se Bandunškoj konferenciji često pripisuje uloga začetnika Pokreta nesvrstanih (čak i eksplicitno na konferenciji 1992. u Indoneziji), dve su se inicijative u početku razvijale paralelno, zagovarale različite pristupe i strategije (regionalni bi- ili tri-kontinentalni nasuprot univerzalnom) pa su čak pred konferenciju u Kairu 1964. godine bile u otvorenoj konkurenciji.[3]
Nakon Bandunške konferencije 1955. godine, sledećeg jula 1956. na Brionima su se sastali Tito, Naser i Nehru i u izjavi povodom sastanka potvrdili 10 principa usvojenih na Bandunškoj konferenciji i uočili da "sukobi i zategnutost koji postoje danas u svetu dovode do straha i strepnje i u sadašnje vreme i u odnosu na budućnost". Za ovaj "strah" (koji ometa "uspostavljanje čvrste osnove za mir") je rečeno da "podela današnjeg sveta u moćne blokove zemalja ima tendenciju" da ga učini trajnim[2].
Deklaracija[uredi | uredi kod]
U Deklaraciji konferencije, okupljene zemlje su "odlučno odbacile... tezu da je rat, a i 'hladni rat' neizbežan.". Odgovornost za "periodično zaoštravanje međunarodnih odnosa" je viđena u "postojećim vojnim blokovima" (v. NATO i Varšavski pakt). Nesvrstane zemlje su smatrale da su načela miroljubive koegzistencije jedina alternativa hladnom ratu[2].
Spisak učesnika[uredi | uredi kod]
Na konferenciji je učestvovalo 25 zemalja[4] predstavljenih šefovima država, vlada ili ministrima ino. poslova. Tri zemlje su imale status posmatrača (Bolivija, Brazil, Ekvador).
Spisak zemalja članica pokreta sa predstavnicima na Konferenciji:
- Avganistan - Mohammed Daoud Khan, predsednik vlade
- Alžir - Benyoucef Benkhedda, predsednik privremene vlade
- Burma - U Nu, predsednik vlade
- Cejlon - Sirimavo Bandaranaike, predsednica vlade
- Etiopija - Haile Selasije, car
- Gana - Kwame Nkrumah, predsednik republike
- Gvineja - Louis Lansana Beavogui, ministar ino. poslova
- Indija - Džavaharlal Nehru, predsednik vlade
- Indonezija - Sukarno, predsednik republike
- Irak - Hashim Jawad, ministar ino. poslova
- Jemen - Sejful Islam al Hasan, princ
- Jugoslavija - Josip Broz Tito, predsednik republike
- Kambodža - Norodom Sihanouk, šef države
- Kipar - Makarios III, predsednik republike
- Kongo - ?
- Kuba - Osvaldo Dorticós Torrado, predsednik republike
- Liban - Saeb Salam, predsednik vlade
- Maroko - Hasan II, kralj
- Mali - Modibo Keïta, predsednik republike
- Nepal - Mahendra, kralj
- Saudijska Arabija - Ibrahim bin Abdullah Al Suwaiyel, ministar ino. poslova
- Somalija - Aden Abdullah Osman Daar, predsednik republike
- Sudan - Ibrahim Abboud, predsednik Vrhovnog saveta
- Tunis - Habib Bourguiba, predsednik republike
- Ujedinjena Arapska Republika - Gamal Abdel Nasser, predsednik republike
Povezano[uredi | uredi kod]
Reference[uredi | uredi kod]
- ↑ 1,0 1,1 Ancic, Ivana (17 August 2017). „Belgrade, The 1961 Non-Aligned Conference”. Global South Studies (University of Virginia).
- ↑ 2,0 2,1 2,2 Beogradska konferencija neangažovanih. Nesvrstanost, Jugoslavija 1918-88, Tematska zbirka dokumenata, B. Petranović, M. Zečević
- ↑ Bogetić, Dragan (2017). „Sukob Titovog koncepta univerzalizma i Sukarnovog koncepta regionalizma na Samitu nesvrstanih u Kairu 1964.” [The Conflict Between Tito’s Concept of Universalism and Sukarno’s Concept of Regionalism in the 1964 Summit of Non-Aligned Countries in Cairo]. Istorija 20. Veka (Institut za savremenu istoriju, Beograd) 35 (2): 101–118. DOI:10.29362/IST20VEKA.2017.2.BOG.101-118.
- ↑ A od nesvrstanog – statua Ozirisa, odeljak Učesnici prvog samita, Politika, 2.9.2011.
Spoljne veze[uredi | uredi kod]
- Beogradska konferencija neangažovanih. Nesvrstanost, Jugoslavija 1918-88, Tematska zbirka dokumenata, B. Petranović, M. Zečević
