Пролом

Izvor: Wikipedija
(Preusmjereno sa stranice Prolom)
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
Пролом

Парк у Пролом Бањи
Парк у Пролом Бањи

Основни подаци
Држава Srbija Србија
Управни округ Топлички
Општина Куршумлија
Становништво
Становништво (2011) 111
Положај
Координате 43°02′10″N 21°24′03″E / 43.036166°N 21.400833°E / 43.036166; 21.400833
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 717 m
Пролом na mapi Srbije
Пролом
Пролом
Пролом (Srbije)
Остали подаци
Поштански број 18433
Позивни број 027
Регистарска ознака PK


Координате: 43° 02′ 10" СГШ, 21° 24′ 03" ИГД

Пролом је насеље у Србији у општини Куршумлија у Топличком округу. Према попису из 2002. било је 111 становника (према попису из 1991. било је 92 становника). Познато је по лековитим изворима.

Географски положај[uredi | uredi kod]

Пролом се налази на југу Србије на путу НишПодујево -Приштина, 85km од Ниша и 23 km југоисточно од Куршумлије.Налази се на северозападним обронцима планине Радан , на 550 до 668 m надморске висине.

Клима[uredi | uredi kod]

На локалну климу утиче то што су око насеља шумовите планине просечне висине око 1.000 m. Клима је умерено континентална са особинама субалпске. Лета су умерено топла са мање падавина и свежим ноћима. Зиме су дуге и хладне са доста снега.

Историја[uredi | uredi kod]

После Првог светског рата почиње озбиљније коришћење топлих извора. Пролом и особине лековитих вода се помињу у новинама 1940. године када се наводи бројка од око 2000 посетилаца годишње. Од 1956. године број гостију се знатно повећава, а од 1961. године организацију прихвата и лечења гостију преузима Планинка из Куршумлије. Хотел Радан подигнут је 1968. године и имао је 28 лежаја. Већ 1976. године се дограђује депанданс са још 128 лежаја. Године 1982. хотел је проширен и дограђен, а у то време је геоистражним бушењем добијено око 11 литара лековите воде у секунди (температуре 29 °C). Године 1989. саграђен је други депанданс са 270 лежаја и терапијски блок као и део са базеном. Сада је хотел опремљен савременом опремом за смештај, дијагностику, лечење, терапију и рекреацију. Поред хотела са рестораном у бањи постоји већи број кућа са приватним смештајем за госте, неколико продавница мешовите робе и више ресторана.

Демографија[uredi | uredi kod]

У насељу Пролом живи 98 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 50,2 година (48,3 код мушкараца и 52,3 код жена). У насељу има 48 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,31.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 172 [1]
1953. 248
1961. 225
1971. 180
1981. 200
1991. 92 92
2002. 111 111
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
108 97,29%
Црногорци
  
2 1,80%
непознато
  
1 0,90%


Пролом Бања[uredi | uredi kod]

Извор минералне воде у Пролом Бањи

Бања је позната не само као лечилиште већ и као место за: рехабилитацију, рекреацију, одмор и конгресни туризам.

Према званичним подацима Пролом вода се користи за лечење:

  • Болести бубрега и мокраћних путева
  • Болести органа за варење
  • Болести коже
  • Болести крвних судова
  • Ванзглобног реуматизма

Раније су посетиоци Пролом Бање користили блато из околине лековитих извора и њиме мазали делове тела у циљу лечења реуматских и кожних болести. Данас се лековито блато добија мешањем лековите воде са земљом из околине термалног (лековитог) извора Пупавци. Ово блато се користи у блатним кадама за лечење: кожних болести, болести крвних судова, реуматских обољења и неких обољења простате.

Привреда[uredi | uredi kod]

Црква брвнара Лазарица

Пролом вода се од 1989. године пакује и флашира за потребе тржишта у земљи и иностранству. Нова фабрика воде пуштена је у рад 2005. г. Вода се са дубине од 220 метара без физичких и без хемијских промена пакује у ПЕТ амбалажу. Пролом вода припада водама високих балнеолошких вредности. Такве воде су: азотне, високоалкалне, нискоминерализоване, натријум хидро-карбонатне, силицијумске хипотерме. Главне балнеолошке вредности воде су алкалитет, присуство озона и силицијумске киселине уз мало учешће флуора.

Знаменитости[uredi | uredi kod]

Референце[uredi | uredi kod]

  1. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  2. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе[uredi | uredi kod]