Privreda

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije

Привреда је основна друштвена делатност једног друштва. У ужем смислу, привреда обухвата производњу и расподелу производа. У ширем смислу, привреда обухвата све врсте делатности и услуга које омогућавају задовољавање свих човекових потреба.

Треба разликовати појам национална привреда који се односи на делатности у оквиру једне државе и светска привреда који се односи на глобалну делатност у којој свака земља даје свој допринос.

Подела привреде[uredi - уреди | uredi izvor]

Привреда се дели на:

Примарни сектор[uredi - уреди | uredi izvor]

Примарни сектор обухвата производне делатности које за циљ имају производњу прехрамбених добара и сировина за индустрију. У овом сектору спадају:

Помоћу пољопривреде, добијају се производи за исхрану становништва и индустријске сировине, па је зато пољопривреда једна од најважнијих делатности. Пољопривредом се бави највећи број људи на Земљи.

У ужем смислу пољопривреда обухвата земљорадњу и сточарство, а у ширем смислу лов и риболов.

Секундарни сектор[uredi - уреди | uredi izvor]

Секундарни сектор обухвата производне делатности. У овом сектору спадају:

Помоћу машина, сировине се прерађују у полупроизводе и готове производе. Један део индустрије се бави извлачењем сировина из земље (руде, угња, нафте, гаса), док се други део индустрије бави прерадом сировина минералног, биљног и животињског порекла.

Према начину производње и врсти производа, индустрија се дели на:

Подела индустрије
Лака индустрија Тешка индустрија
Прехрамбена индустрија Рударство
Текстилна индустрија Енергетика
Дрвна индустрија Металургија
Дуванска индустрија Машиноградња
Индустрија коже и обуће Електроиндустрија
Лака хемијска индустрија Тешка хемијске индустрије
Индустрија целулозе и папира Грађевинска индустрија
Гумарска индустрија Машинска индустрија

Тешка индустрија[uredi - уреди | uredi izvor]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Тешка индустрија

Тешка индустрија обухвата производњу средстава за рад (машина) и предмета рада (сировина, горива). За вршење ове делатности потребна су велика улагања, као и велике количине енергије и сировина.

Лака индустрија[uredi - уреди | uredi izvor]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Лака индустрија

Лака индустрија обухвата производњу средстава за широку потрошњу. Она не захтева велика улагања и знато је мање везано за изворе енергије и сировина.

Терцијарни сектор[uredi - уреди | uredi izvor]

мини|319x319пискел|Трговина... Терцијарни сектор обухвата непроизводне делатности. У овом сектору спадају:

Квартни сектор[uredi - уреди | uredi izvor]

Квартни сектор обухвата ванпривредне, непроизводне делатности.[н 1] У овом сектору спадају:

Тржишна привреда[uredi - уреди | uredi izvor]

Тржишна привреда се заснива на приватној својини, на слободи избора и конкуренцији. Цене се формирају као резултат понуде и тражње. Произвођач је лично заинтересован за производњу, а купцу се пружа могућност великог избора. Тржишна привреда је врло динамична, лако се мењају врста и место производње и брзо се уводе нове технологије.

Недостаци тржишне привреде[uredi - уреди | uredi izvor]

Основни недостатак тржишне привреде састоји се у томе што се током њеног развоја наизменично смењују периоди раста производње и пуне запослености са периодима пада производње, затварања фабрика и отпуштања радника.

Види још[uredi - уреди | uredi izvor]

Напомене[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. 1,0 1,1 Квартни сектор је некада сматран делом терцијарног сектора

Литература[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Мастило, Наталија (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултет, Београд
  • Рада С. и Милутин Т. (2016): Геограгија за 6. разред основне школе (7. издање стр. 55 – 56), Завод за уџбенике и наставна средства – {{{1}}}. ISBN {{{2}}}. pp. {{{pages}}}

Спољашње везе[uredi - уреди | uredi izvor]

Са других Викимедијиних пројеката :

Šablon:Привреда