Pristup Internetu

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search

Pristup Internetu je moguće ostvariti na više načina. Svaki od tih načina kada se analiziraju brzina prenosa, pouzdanost, raspoloživost, te cena ima svoje prednosti i slabosti. Ovde će samo taksativno biti navedene mogućnosti:

  • preko ISDN-a zauzimanjem jednog ili oba kanala od po 64 Šablon:Kilobit/s, tj. 128 Šablon:Kilobit/s. Telefoniranje je moguće pri čemu se, u momentu telefoniranja, Internet saobraćaj dešava samo preko jednog kanala.
  • DSL tehnologija. Kod nas je za sada prisutna ADSL što je skraćenica za asimetrična digitalna pretplatnička linija (Asymmetrical Digital Subscriber Line). Brzina slanja podataka sa servera prema pretplatniku (Download) i slanje podataka od pretplatnika ka serveru (Upload), nije ista tj. brzina prenosa podataka sa servera ka pretplatniku je nekoliko puta veća. Pošto je prenos podataka van govornog opsega, telefonska linija je slobodna za obavljanje razgovora tj. telefoniranje. Brzine (decembar 2005) koje su na raspolaganju u Srbiji su od 256/64 Šablon:Kilobit/s pa sve do 2 Šablon:Megabit/s. Postoje i novije generacije ADSL-a ali je neophodno da pretplatnik bude bliže telefonskoj centrali, jer je brzina u funkciji od slabljenja. Sve više se koriste posebni bakarni kablovi za ovu namenu.
  • Kablovski Internet je usluga koju daju operatori kablovske televizije. U Srbiji brzine a i cene su slične kao ADSL. Telefonska linija je slobodna jer se za prenos signala ne koristi telefonska parica već poseban koaksijalni/optički kabl koji je za prenos TV signala.
  • Bežičnom tehnologijom Vaj-Faj (WiFi, Wireless Fidelity). Bazično, ova tehnologija relativno malog dometa cca 1500 m, je razvijena za aerodrome, kafiće, marine... za poslovne ljude sa laptop računarima.
  • Bežičnom tehnologijom Vaj-Maks (WiMAX, Worldvide Interoperability od Microwave Acces) se postižu dometi i do 50 km, no u gradovima to nije više od 5 km ili do 15 km u ruralnom području.
  • Mobilnim telefonom. Računar se povezuje sa mobilnim telefonom koji učestvuje u prenosu podataka. U Srbiji je ova usluga još uvek sporija u odnosu na ostale prethodno pomenute načine prenosa a i skuplja je.
  • Satelitski prenos. Vrsta prenosa preko satelita ima više: Preko TV satelita, Geostacionarnih satelita i Satelita koji nisu geostacionarni. Pored visoke cene ove relativno novije tehnologije imaju i svojih dodatnih mana (npr. kašnjenje signala kod geostacionarnih satelita)

Izvor: Članak Daga Hembrufa (Doug Hembruff)

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]