Pregled vaginalnog sekreta

Vagina je mišićno–sluzokožni organ, čija je unutrašnja površina stalno vlažna. Vlažnost vagine potiče od stalne transudacije tećnosti iz njenih krvnih sudova i od sekreta koji proizilazi iz cervikalnih žlezda i žlezda tela materice. Prisustvo mlečne kiseline nastale pretvaranjem glikogena iz površnih ćelija epitela pod dejstvom Doderleinovih bacila, stalnih stanovnika vagine, daje određenu kiselost vagini i štiti je od prodiranja i razmnožavanja patogenih mikroorganizama. PH vagine iznosi 4,0–50, a na promenu kiselosti utiče menastrualna krv, sperma i ispiranje vagine baznim sredstvima, dajući vaginalnoj sredini slabu kiselost, a na taj način stvaraju se uslovi za razvoj infekcije vagine izazvane banalnim uzročnicima (streptokoke, stafilokoke, bacil koli).

Takođe, povećana kiselost nepovoljno utiče na vaginalnu floru, stvarajući uslove za razvoj gljivica (candida albikans). Za razvoj ove gljivice povoljni momenti su vreme prirodnog pada imuniteta, korišćenje antibiotika i poremećaj vaginalne flore, kao i neke bolesti (Diabetes mellitus, bolesti imunodeficijencije).

Bris vaginalnog sekreta može se uzimati za sledeće analize:

1.vaginalni bris na stepen čistoće

2.vaginalni bris na bakteriološki pregled

3. vaginalni bris na prisustvo maligniteta (PAP test–Papanikolau test)

4. vaginalni sekret na citohormonalni pregled

Vaginalni bris na stepen čistoće

Vaginalni bris na stepen čistoće podrazumeva uzimanje uzroka sekreta iz vagine, uz odgovarajući metodski postupak. Žena se postavi u ginekološki položaj i pripremi kao za svaku drugu ginekološku intervenciju. Ukoliko se uzima samo uzorak na stepen čistoće, on može da se dobije i bez spekuluma, uvlačenjem sterilnog, za te svrhe namenjenog štapića u vaginu 10–12 cm. Napravi se kružni pokret po vagini i sadržaj sa štapića se prenese na predmetno staklo–pločicu, osuši na sobnoj temperaturi i prosleđuje u laboratoriju. Uzorak treba da bude adekvatno obeležen i zaštićen od oštećenja. Ukoliko se bris uzima uz pomoć spekuluma, onda se za uzorak uzima sekret sa karakterističnog mesta, bilo po obilju sekrecije, ili drugim osobinama (kolekcija, boja).

Razlikujemo šest stepeni vaginalne čistoće, odnosno šest grupa vaginalnog sekreta, kako se to najčešće u svakodnevnom radu govori.

Prva grupa vaginalnog sekreta odlikuje se prisustvom sluzi, ponekog leukocita i mnoštvom Doderleinovih bacila. Ovaj nalaz je dosta redak i susreće se kod devojčica pre puberteta.

Druga grupa vaginalnog sekreta sadrži malo leukocita i sluzi, dosta Doderleinovih bacila, poneki streptokok, stafilokok i redak bacil koli. Takav nalaz se smatra normalnim.

Treća grupa vaginalnog sekreta sadrži dosta leukocita, mnoštvo patogenih bakterija, nema Doderleinovih bacila, katkad se može naći i poneki Trihomonas vaginalis. Sekrecija tada ističe iz vagine, prlja rublje žene i stvara okolno crvenilo, svrab i bol. Nekada može proći nezapaženo i bez reakcije. Dosta veliki procenat žena ima u svom nalazu treću grupu vaginalnog sekreta koji, bez obzira na to da li smetnje postoje ili ne, treba da se leči upravo zbog toga što se infekcija ushodno širi i neopaženo pređe u hronična zapaljenja.

Četvrta grupa vaginalnog sekreta karakteriše se obilnom žućkastom sekrecijom. Izazivač je gram–negativni diplokok–gonokok. Veoma brzo se širi i zahvata veliki broj seksualno aktivnih a promiskuitetnih osoba, tako da u kratkom vremenskom intervalu oboli veći broj osoba. U narodu ova vrsta polno prenosive bolesti poznata je pod nazivom „triper“ ili „kapavac“, upravo zbog sekrecije koja se prilikom pritiska na penis iz njega izliva kapanjem. Iz tih razloga, skoro uvek se na pregled javlja muškarac koga pečenje pri mokrenju i obilje sekrecije upućuju na pregled. Naša zakonska obaveza je da prijavimo tu vrstu oboljenja, zbog ozbiljnosti posledica koje nosi neadekvatno lečenje i načina i brzine širenja infekcije. Istovremeno se sprovodi lečenje i muškarca i žene, antibiotikom na koji je uzročnik osetljiv. Gonokokna infekcija nekada prođe nezapaženo, ili se usled nedovoljnog terapijskog tretmana gonokok preseli ushodno i ugnezdi u cervikalnim žlezdama, tako da tu može dugo da nezapaženo boravi, ali i da izazove veoma ozbiljna oboljenja organa karlice.

Peta grupa vaginalnog sekreta izazvana je bičarem koji je normalan stanovnik završnih partija debelog creva–Trihomonas vaginalis. Aktivno se kreće, pa nepravilna higijena (pranje odoydo na gore ili nepravilno brisanje posle defekacije), kao i niz drugih momenata, mogu dovesti do infekcije ovim dosta upornim, neprijatnim i recidivima sklonim uzročnikom. Pored seksualnog puta, u ginekologiji veliki značaj u infekciji trihomonasom imaju kateteri, pa se stoga preporučuju samo sterilni i za jednokratnu upotrebu.

Šesta grupa vaginalnog sekreta nastaje usled infekcije kandidom albikans. U preparatu se nalazi dosta leukocita, deskvaminisanih ćelija, sluz i kolonije gljivica kandide albikans, koja na sluzokoži vagine stvara malinast izgled, pa se dijagnoza može postaviti sa sigurnošću i bez uzimanja brisa. Isti taj uzročnik kod novorođenčadi može da izazove soor (mlečac), pa razlog infekcije treba potražiti u porođaju i kasnijoj higijeni ruku. Ova vrsta infekcije se prenosi polnim putem, a kisela sredina pogoduje za njen razvoj.

Literatura

• Živanović B. Vida, Zdravstvena nega u ginekologiji i akušerstvu, Beograd, 2004.