Predsednik Kosova

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Списак српских владара обухвата српске владаре (жупане, кнезове, деспоте, краљеве и цареве) поређане према државама којима су владали.

Садржај[uredi - уреди | uredi izvor]

  • 1Списак српских владара пре досељења на Балкан
  • 2Легендарни српски владари [4]
  • 3Списак владара са подручја Србије
  • 4Списак владара након Првог српског устанка
  • 5Списак владара Краљевине Југославије
  • 6Списак владара Црне Горе
  • 7Списак владара Босне
  • 8Списак владара Травуније
  • 9Списак владара Херцеговине
  • 10Напомене
  • 11Види још
  • 12Референце
  • 13Литература
  • 14Спољашње везе

Списак српских владара пре досељења на Балкан[уреди | уреди извор][uredi - уреди | uredi izvor]

  • Дерван, српски кнез у Полабљу (631/632 — 636)
  • Непознати кнез, вероватно брат кнеза Дрвана, (од око 630 — 634. до око 651 — 655) и савременик цара Ираклија (610—641)

Легендарни српски владари [уреди | уреди извор][uredi - уреди | uredi izvor]

  • Свевлад, легендарни кнез (7. век)
  • Селимир, легендарни кнез, вероватно Непознати кнез (од око 630 — 634. до око 651 — 655)
  • Владин, легендарни кнез (од око 651 — 655. до после 680)
  • Ратимир, легендарни кнез (од после 680 до почетка 8. века)
  • Четири кнеза, легендарни кнежеви (од почетка 8. века до око 780)

Списак владара са подручја Србије[уреди | уреди извор][uredi - уреди | uredi izvor]

За списак историјски спорних владара из дела Попа Дукљанина погледати чланак: Летопис Попа Дукљанина.
Српска култура
Живот и обичаји
  • Имена
  • Презимена
  • Родослов
  • Сроднички односи
  • Језик
  • Религија
  • Народни календар
  • Народни обичаји
  • Кухиња
  • Народно неимарство
  • Народне рукотворине
  • Народна ношња
  • Народна музика
  • Народне игре
  • Народна књижевност
  • Нематеријално наслеђе
Уметност
  • Архитектура
  • Књижевност
  • Сликарство
  • Вајарство
  • Графика
  • Фотографија
  • Примењена уметност и дизајн
  • Музика
  • Позоришта
  • Кинематографија
Образовање и наука
  • Образовање
  • Медицина и здравствена заштита
  • Наука и технологија
  • Матица српска
  • САНУ
  • АНУРС
Издаваштво и медији
  • Преписивање књига
  • Штампарство и издаваштво
  • Књижарство
  • Новинарство
  • Радио
  • Телевизија
Споменици
  • Културна добра
  • Светска баштина
  • Архиви
  • Библиотеке
  • Музеји и галерије
  • Дворци
  • Тврђаве
  • Манастири
  • Војничка гробља
Разно
  • Историја
  • Земље
  • Владари
  • Хералдика
  • Познати Срби
  • Спорт
  • Дигитализација
  • п
  • р
  • у
  • Вишеслав, кнез (око 780 — око 814)
  • Радослав Вишеславић, кнез (око 814 — око 820), син Вишеслава
  • Просигој, кнез (око 820 — око 830), син Радославов
  • Властимир, кнез (око 830 — око 851), син Просигојев
  • Мутимир, кнез (око 851—891), син Властимиров
  • Прибислав Мутимировић, кнез (891—892), син Мутимиров
  • Петар Гојниковић, кнез (892—917), син Мутимировог брата Гојника
  • Павле Брановић, кнез (917—920), унук Мутимиров, од сина Брана
  • Захарија Прибислављевић, велики жупан (920—924), син Прибиславов

Србија под Бугарском (924–927)

  • Часлав Клонимировић, кнез (927—950/960)
  • Тихомир, велики жупан (950/960—969)

Србија под Византијом (969 - око 998, око 1018— око 1084) и Самуиловим царством (око 998 — око 1018)

    • Јован, протоспатар, стратег и катепан Раса (971 — 976)
    • Константин Диоген, стратег Србије и Сирмијума (1018 — 1029)
  • Петрислав, жупан (1067/8—1075)
  • Вукан, жупан (око 1083—1112),
  • Урош I Вукановић, велики жупан (1112—1146), синовац Вуканов
  • Урош II Вукановић, велики жупан (1146—1155)
  • Деса Вукановић, жупан (1155—1162), велики жупан (1162—1165)
    • (?) Урош II Вукановић, велики жупан (1156–1162)
    • (?) Белош Вукановић, велики жупан (1162)
  • Тихомир Завидовић, велики жупан (1165—1166)
  • Стефан Немања, велики жупан (1165/66-1196)
  • Стефан Немања II Немањић (Првовенчани), велики жупан (1196—1202) и (1204—1217, или 1219), краљ (1217, или 1219—1227)
  • Вукан Немањић, велики жупан (1202—1204)
  • Стефан Радослав, краљ (1227—1233/34)
  • Стефан Владислав, краљ (1233/34—1241/42)
  • Стефан Урош I, краљ (1241/42—1276)
  • Јелена Анжујска, краљица (1276—1314), владарка Зете, Требиња, Плава и Поибарја
  • Стефан Драгутин, краљ Србије (1276—1282), краљ Срема (1284—1316)
  • Стефан Владислав II, краљ Срема (1316. и 1321-1325), син Драгутинов
  • Стефан Урош II Милутин, краљ Србије (1282—1321)
  • Стефан Урош III Дечански, краљ Србије (1321—1331)
  • Стефан Душан, краљ Србије (1331—1345), цар (1345—1355)
  • Стефан Урош V, цар (1355—1371)
  • Симеон Урош Немањић, цар Епира и Тесалије (1359—1371)
  • Јован Урош, цар Епира (1371—1372), син цара Симеона (Синише)
  • Вукашин Мрњавчевић, краљ (1365—1371)
  • Марко Краљевић, краљ (1371—1395)
  • Лазар Хребељановић, кнез (1371—1389)
  • Вук Бранковић, господар Косова (1371—1398)
  • „Царица” Милица Хребељановић, (1389—1393)
  • Стефан Лазаревић, кнез (1393—1402), деспот (1402—1427)
  • Ђурађ Бранковић, деспот Србије (1427—1456)
  • Јерина Бранковић, деспотица-регент (1456—1457)
  • Лазар Бранковић, деспот Србије (1456/1457—1458)
  • Стефан Бранковић, деспот Србије (1458)
  • Стефан Томашевић, краљевић Босне и деспот Србије (1458—1459)

Србија под Османским царством (1459–1804)

  • Вук Бранковић, деспот Србије (1471—1485)
  • Ђорђе Бранковић, деспот Србије (1486—1496)
  • Јован Бранковић, деспот Србије (1496—1502)
  • Иваниш Бериславић, деспот Србије (1504—1514)
  • Стефан Бериславић, деспот Србије (1520—1535)
  • Јован Ненад, самозвани српски цар (1526—1527)
  • Радослав Челник, војвода сремски (1527—1530), врховни војсковођа цара Јована Ненада
  • Радич Божић, деспот Србије (1527—1528)
  • Павле Бакић, деспот Србије (1537)
  • Стефан Штиљановић, деспот Србије (1537—1540)
  • Јован Монастерлија, подвојвода Срба у Аустрији (1691—1706)

Списак владара након Првог српског устанка[уреди | уреди извор][uredi - уреди | uredi izvor]

  • Карађорђе Петровић , вожд (1804—1813)
  • Милош Обреновић, кнез Србије (1815—1839) и (1858—1860)
  • Милан Обреновић, кнез Србије (1839)
  • Михаило Обреновић, кнез Србије (1839—1842)
  • Александар Карађорђевић, кнез Србије (1842—1858)
    • Стеван Шупљикац, војвода Српске Војводине (1848)
    • Јосиф Рајачић, управитељ Српске Војводине (1848—1849)
  • Михаило Обреновић, кнез Србије (1860—1868)
    • намесници (1868—1872)
      • Миливоје Петровић Блазнавац
      • Јован Ристић
      • Јован Гавриловић
  • Милан Обреновић, кнез Србије (1872—1882), краљ (1882—1889)
    • намесници (1889—1893)
      • Јован Ристић
      • Коста Протић
      • Јован Белимарковић
  • Александар Обреновић, краљ Србије (1893—1903)
  • Петар I Карађорђевић, краљ Србије (1903—1918)

Списак владара Краљевине Југославије[уреди | уреди извор][uredi - уреди | uredi izvor]

Слика Име Династија Датум рођења Датум смрти Владавина Напомене
Петар I Карађорђевићи 11. јул 1844. 16. август 1921. 15. јун 1903 — 16. август 1921. У последњим годинама владавине, уместо краља Петра као регент владао је Александар I.
Александар Карађорђевићи 16. децембар 1888. 9. октобар 1934. 16. август 1921. — 9. октобар 1934. Прогласио се за краља Југославије 1929, пре тога био краљ Срба, Хрвата и Словенаца
Петар II Карађорђевићи 6. септембар 1923. 3. новембар 1970. 9. октобар 1934 — 29. новембар 1945. Кнез Павле владао као намесник 1934 - 1941, био краљ у егзилу од 17. априла 1941.

Списак владара Црне Горе[уреди | уреди извор][uredi - уреди | uredi izvor]

  • Петрислав, први познати владар Дукље (971—1000)
  • Јован Владимир, кнез Дукље (1000—1016)
  • Драгомир, кнез Дукље (1016—1018)
  • Стефан Војислав (Доброслав I), кнез Дукље (1019—1043/4)
  • Неда, кнегиња Дукље (1043/4-1046)
  • Гојислав Војислављевић, кнез Дукље (1043/4-1046)
  • Михаило Војислављевић, кнез Дукље (1046—1077), краљ (1077—1081) - први српски краљ
  • Константин Бодин, краљ Дукље (1081—1099) и цар Бугарске (1072—1073), син краља Михаила
  • Михаило II Војислављевић (1099—1102)
  • Доброслав II, краљ Дукље (1099—1102)
  • Кочапар, краљ Дукље (1102—1103)
  • Владимир Војислављевић, краљ Дукље (1102/3—1113/4)
  • Ђорђе Бодиновић, краљ Дукље (1113/4—1118) и (1125—1131)
  • Грубеша, краљ Дукље (1118—1125)
  • Градихна, краљ Дукље (1131—1142/3)
    • Радослав Градишнић, кнез Дукље (1142/3—1163)
    • Михаило III Војислављевић, кнез Дукље (1163—1186)
      • Десислава, књегиња Дукље (1186—1189)
  • Дукља у Србији (1186–1360)
    • Вукан Немањић, краљ Дукље (1186—1208)
    • Ђорђе Немањић, краљ Дукље (1208—1248) син краља Вукана
    • Стефан Вукановић Немањић, краљ Дукље (1248—1252) син краља Вукана
  • Балша I, господар Зете (1356—1362)
  • Страцимир Балшић, господар Зете (1362—1372)
  • Ђурађ I Балшић, господар Зете (1362—1378/9)
  • Балша II Балшић, господар Зете (1378/9—1385)
  • Ђурађ II Балшић, господар Зете (1385—1403)
  • Балша III Балшић, господар Зете (1403—1421)
  • Стефан I Црнојевић, владар Зете (1451—1465)
  • Иван Црнојевић, владар Зете (1465—1490)
  • Ђурађ Црнојевић, владар Зете (1490—1496)
  • Стефан II Црнојевић, владар Зете (1496—1499)
  • Зета под Османским царством (1499–1697)
    • Скендербег Станко Бушатлија, санџак бег у Зети (1513/4—1530)
  • Данило I Петровић Његош, владика Црне Горе (1697—1735)
  • Сава Петровић Његош, владика Црне Горе (1735—1781)
  • Шћепан Мали, владар Црне Горе (1767—1773)
  • Петар I Петровић Његош, владар Црне Горе (1782—1830)
  • Петар II Петровић Његош, владар Црне Горе (1830—1851)
  • Данило Петровић, владар Црне Горе (1851—1852), кнез (1852—1860)
  • Никола I Петровић, кнез Црне Горе (1860—1910), краљ (1910—1918)

Списак владара Босне[уреди | уреди извор][uredi - уреди | uredi izvor]

  • Стефан, кнез Босне (1083—1101)
  • Борић, бан Босне (1154–1163/4)
  • Кулин, бан Босне (1180–1204)
  • Матеј Нинослав, бан Босне (1232–1250)
  • Пријезда I Котроманић, бан Босне (1250–1287)
  • Пријезда II, бан Босне (1287–1290)
  • Стефан I Котроманић, бан Босне (1290–1313/4.)
  • Стефан II Котроманић, бан Босне (1322–1353)
  • Стефан Твртко I Котроманић, бан Босне (1353–1377), краљ (1377–1391)
  • Стефан Дабиша, краљ Босне (1391–1395)
  • Јелена Груба, краљица Босне (1395–1398)
  • Остоја Котроманић, краљ Босне (1398–1404)
  • Стефан Твртко II Котроманић, краљ Босне (1404–1409)
  • Остоја Котроманић, краљ Босне (1409–1418)
  • Стефан Остојић, краљ Босне (1418–1421)
  • Стефан Твртко II Котроманић, краљ Босне (1421–1443)
  • Стефан Томаш, краљ Босне (1443–1461)
  • Стефан Томашевић, краљ Босне (1461–1463)
  • Босна под Османским царством (1463–1878)
  • Матија Шабанчић (1465—1471)
  • Матија Војсалић (1471—1476)
  • Никола Илочки (1471—1477)
  • Босна и Херцеговина под Аустроугарском (1878–1918)
  • Босна и Херцеговина у Краљевини Југославији (1918–1941)
  • Босна и Херцеговина у НДХ (1941–1945)
  • Босанскохерцеговачки владари од 1945. године

Списак владара Травуније[уреди | уреди извор][uredi - уреди | uredi izvor]

  • Белоје, жупан (пре око 842. до око 847.)
  • Крајина, кнез (око 847. – друга половина 9. века)
  • Хвалимир, кнез (друга половина 9. века – почетак 10. века)
  • Чучимир, кнез (почетак 10. века – 931.)
  • Драгомир, кнез (пре 1000—1018)
  • Травунија уједињена у Хум (Захумље) (1081. године)
  • Травунија у Србији (од 1149 – до 1326. године)
  • Травунија у Босни (од 1326. године – до 1448. године)
  • Травунија у Херцеговини (од 1448. године)

Списак владара Херцеговине[уреди | уреди извор][uredi - уреди | uredi izvor]

  • Михајло Вишевић, кнез (око 910–931)
  • Љутовид, стратег Рашке, Босне, Травуније и Захумља (1039–1054)
  • Хум у Србији (1149—1326)
    • Мирослав Завидовић, велики кнез Хумски (1190—1199)
    • Растко Немањић, жупан Хумски (1191)
  • Хум у Босни (1326–1392)
  • Сандаљ Хранић Косача, велики војвода босански (1392–1435)
  • Стефан Вукчић Косача, херцег (1435–1466)
  • Владислав Херцеговић, херцег (1466–1482), син Стефана Вукчића
  • Влатко Херцеговић, херцег (1466–1482), син Стефана Вукчића
  • Херцеговина под Османским царством (1482–1878)
  • Босна и Херцеговина (од 1878. године)

Напомене[уреди | уреди извор][uredi - уреди | uredi izvor]

  1. ^ Као лично име за Првовенчаног (Немању Другог) често се пише „Стефан Немањић“. Ипак, „Стефан Немањић“ је и краљ Драгутин (Стефан Д. Немањић), и краљ Дечански (Стефан У. III Д. Немањић) и сви остали владари из те породице. Изгледа да није у складу са правописом за једног од владара из породице Немањића као лично име употребити само „Стефан“, или само „Стефан Немањић“. „Стефан“ се може исправно користи само заједно са личним именом, у овом случају „Стефан Немања Други“, или са надимком „Стефан Првовенчани“. Немањићи (и њихови писари) су користили облике као „Симеон Немања Први“ и „Урош Трећи“, али никада нису користили облике као „Стефан Други“ и слично. Из тога се види да су за Немањиће (и њиховe писаре) лична имена владара из те породице Немања и Урош, али не и „Стефан“. „Стефан“ је употребљавано у значењу функције у држави, то јест само као „Овенчани“ (Крунисани). Због тога, „Стефан Немањић“ је само уопштено „Овенчани Немањић“, а лично име морало је бити: Немања (Други), Радослав и слично.

Види још[уреди | уреди извор][uredi - уреди | uredi izvor]

  • Списак супруга српских владара
  • Владари Србије 1804 — 1945.

Референце[уреди | уреди извор][uredi - уреди | uredi izvor]

  1. ^ Curta 2001, стр. 331.
  2. ^ Псеудофредегарова хроника, 8. век
  3. ^ Логос 2017, стр. 33-37, 70, 75-76.
  4. ^ С. Радојчић, Портрети српских владара у средњем веку, Београд 1997
  5. ^ Живковић 2006, стр. 23.
  6. ^
  7. ^ Врати се на:а б в Благојевић & Медаковић 2000.
  8. ^ Логос 2017, стр. 75, 88 са напоменом 481.
  9. ^ Ћирковић 2008, стр. 14.
  10. ^ Врати се на:а б в г Живковић 2006.
  11. ^ Живковић 2006, стр. 73.
  12. ^ Б. Крсмановић, Љ. Максимовић, С. Рајковић; The Byzantine province in change : (on the threshold between the 10th and the 11th century), Belgrade : Serbian Academy of Sciences and Arts, Institute for Byzantine Studies ; Athens : National Hellenic research foundation, Institute for Byzantine research (2008)
  13. ^ Историја српског народа 1. стр. 172-174
  14. ^ Новаковић 1958, стр. 179, 186-187.
  15. ^ Логос 2017, стр. 127-133.
  16. ^ Логос 2017, стр. 160-168 са напоменом 818. Опис крунисања Првовенчаног у сачуваним писаним изворима није потпуно јасан. Зато су се појавила мишљења да је крунисан два пута, то јест и 1217. и 1221. године. Постоји и треће мишљење да је било само једно крунисање вероватно крајем 1219. године, или најкасније почетком 1220.
  17. ^ Логос 2017, стр. 169-172.
  18. ^ Логос 2017, стр. 171-173, 178, 183.
  19. ^ Логос 2017, стр. 173, 178, 183.
  20. ^
  21. ^ Врати се на:а б Поп Дукљанин 1988.
  22. ^ Ћирковић, Сима (2004). Срби међу европским народима. Београд: Equilibrium.
  23. ^ Врати се на:а б в г
  24. ^ Врати се на:а б Venance Grumel, La chronologie, Paris 1958, 390 p.
  25. ^ Мишић 1997, стр. 25–32.
  26. ^ Станоје Станојевић: "Историја Срба", 1910.
  27. ^ Јован Скилица, „Хроника“

Литература[уреди | уреди извор][uredi - уреди | uredi izvor]

Seal of the President of Kosovo.svg