Сајан

Izvor: Wikipedija
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
Сајан

Католичка црква
Католичка црква

Основни подаци
Држава Srbija Србија
Покрајина  Војводина
Управни округ Севернобанатски
Општина Кикинда
Становништво
Становништво (2011) Decrease 1170
Густина становништва 25 ст/km²
Положај
Координате 45°50′24″N 20°16′25″E / 45.84°N 20.273666°E / 45.84; 20.273666
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 83 m
Површина 54,1 km²
Сајан na mapi Srbije
Сајан
Сајан
Сајан (Srbije)
Остали подаци
Поштански број 23324
Позивни број 0230
Регистарска ознака KI


Координате: 45° 50′ 24" СГШ, 20° 16′ 25" ИГД

Сајан (мађ. Szaján) је насеље у Србији у општини Кикинда у Севернобанатском округу. Према попису из 2011. било је 1170 становника.

Историја[uredi | uredi kod]

Име насеља[uredi | uredi kod]

Име села се јавља у 15. веку, кунског је порекла, лично име који упућује на тотем, а значење му је Гуштер (према историчару Денешу Сабоу). У званичним документима се први пут појављује 1449. у облику Зајхан (Zayhan). Насеље највероватније носи име кунског принца Зејхана, који је 1255. године био властелин у историјској мађарској међи Бодрог.

Насеље[uredi | uredi kod]

Према историчарима, околне хумке доказују то, да су на територији данашњег Сајана већ и у римском периоду постојала људска станишта. Чињенице да су се 1806. године, приликом насељења Сајана, током изградње нашли чврсто грађене темеље од клесаног камена, те да је пронађен и златни и сребрни новац из римског периода, а и да је пронађен новац из периода првих мађарских краљева, упућују на то да не само да је предео био насељен, него да је ту највероватније постојало једно значајно насеље.

За време Турака село је опустошено и нестаје. Мађарско становништво, судећи према презименима из тог доба се повлачи у Сегедин. После турског периода село постаје власништво краљевске камаре. Нађбечкерек, данашњи Зрењанин га 1718. године га издаје у закуп као пусту.

Властелини Антал и Јанош Тајнаји (браћа из међа Барш) га купују 1798. године. Имање је величине од 9.500 катастарских јутара.

Поновно насељавање Сајана се догодило 1806. године. Те године је властелин Тајнаји Јанош населио 800 хришћанских душа, углавном дуванских баштована из околине Сегедина, и из места Алђе (Algyő). Касније 1816. године су се придружили и баштовани из Ведрешхазе (Vedresháza).

Прва школа отворена је 1828. године, а католичка црква је подигнута 1880.

Демографија[uredi | uredi kod]

Кретање броја становника:

У насељу Сајан живи 1102 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 42,2 година (40,5 код мушкараца и 44,2 код жена). У насељу има 518 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,60.

Ово насеље је углавном насељено Мађарима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 2430 [1]
1953. 2432
1961. 2334
1971. 1982
1981. 1655
1991. 1555 1540
2002. 1376 1348
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Мађари
  
1.195 88,64%
Срби
  
121 8,97%
Роми
  
18 1,33%
Хрвати
  
5 0,37%
Југословени
  
2 0,14%
Словенци
  
1 0,07%
Румуни
  
1 0,07%
непознато
  
1 0,07%


Референце[uredi | uredi kod]

  1. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  2. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе[uredi | uredi kod]