Енохов календар

Izvor: Wikipedija
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
  Календари p  r  u 
АстроГрегоријанскиХебрејскиИсламскиИСОКинески
Типови календара
ЛунисоларниСоларниЛунарни

Асирски . БахаистичкиБенгалскиБерберскиБикрам СамбатБудистичкиЕтиопскиГерманскиХиндуИндијскиИранскиИрскиЈапанскиЈавански . ЈерменскиЂучеЈулијански (реформисани)Јулијански (стари)КоптскиКорејскиЛитванскиМалајаламскиМајанскиМингуоНанакшахиНепал СамбатРунскиТамилскиТајландски лунарни и соларниТибетанскиВијетнамскиXhosaЗороастријански

(Архаични календари:) Македонски (антички)БурманскиАстечкиАтичкиВавилонскиКолињиЕгипатскиЕноховФирентинскиФранцускиХеленскиМезоамеричкиПедесетничкиРапа НуиРимскиРунскиСловенскиСовјетскиВизантијски


(Предложени календари:) 30×11АбизмалниCCC&TХолоценскиМеђународни фиксниНови земаљскиПаксПозитивистичкиСолСвјетскиСветски сезонскиСиметрија454Даријски (за Марс)

Енохов календар је стари календар описан у апокрифној Књизи Еноховој (в. Словенски апокрифи).

Њиме је година била подељена на четири сезоне од по 13 седмица. Свака сезона је имала два 30-дневна месеца, праћена једним 31-дневним месецом. Свака сезона је почињала у недељу; пошто је први месец имао 30 дана, други месец је почињао у уторак, а трећи месец у четвртак, из истог разлога.

Календарски стручњак John Pratt је написао: "Енохов календар је критикован као безнадежно примитиван, јер се, са само 364 дана, врло брзо разилазио са годишњим добима: за само 25 година сезоне би стизале читав месец раније. Тако велики несклад, ипак, само указује да је метод интеркалације изостављен".[1]

E. G. Richards је нотирао систем интеркалације којим би Енохов календар постао тачан колико и грегоријански календар.[2]

Пратов предлог[uredi | uredi kod]

Прат је предложио нешто што он сматра за бољи систем. Додатак екстра седмице на крај сваке седме године (коју Прат назива "Суботња година") и затим још једне додатне седмице на крају 28. године, чини календар прецизним колико и јулијански календар. Затим, дефинишући "Велику годину" као период од 364 године (као што Енохова година има 364 дана) Прат каже: "У сваком скупу од пет Великих година биле би изостављене две додатне седмице којима се завршава 28-годишњи циклус, [и то] једна у трећој и још једна у петој Великој години". Овим би календар био прецизнији од грегоријанског календара (година би трајала 365,24231 дана, десетак секунди дуже од средње тропске године и око 16 секунди краће од грегоријанске године).

Референце[uredi | uredi kod]

  1. John Pratt, Review of Mapping Time:, The Calendar and Its History, by E. G. Richards, American Mathematical Monthly, volume 107, number 1, January, 2000
  2. E. G. Richards, Mapping Time: The Calendar and Its History, Oxford University Press, 1998.