Đorđe Božović Giška
Đorđe Božović Giška (Peć, 16. septembar 1955. — okolina Gospića, 15. septembar 1991) je bio srpski i balkanski kriminalac, sportista i osnivač Srpske garde, paravojne formacije SPO-a.[1] Giška je tokom 1980-ih bio saradnik DB-a, odan ideji jugoslovenstva.[2] Kao obrazovaniji i inteligentniji čovek bio je zadužen za planiranje likvidacija radikalnih hrvatskih i kosovskih emigranata, ali nakon što je poslat da likvidira i Momčila Đujića, istaknutog srpskog emigranta koji je ostavio veoma pozitivan utisak, Giška sve više postaje antikomunistički nastrojen, te stoga iz korena menja svoj život i postaje srpski nacionalista i zagovornik obnove monarhije za koju je smatrao da nudi bolju budućnost Srbiji.
Biografija[uredi | uredi kod]
Mladost[uredi | uredi kod]
Rođen je 15. septembra 1955. u Peći u porodici Gavrila (1888−1964) i Milene Božović (1927−2012).[3] Gavrilo Božović je rođen nedaleko od Podgorice u porodici Mićkovića koja potiče iz plemena Kuča. Prezime je promenio Gavrilov otac koji je u Nemačkoj usmrtio jednog Nemca. Đorđe Božović je do 1964. je živeo u Inđiji, koju je kasnije često posećivao, sa majkom i mlađom sestrom Slavicom, porodica se seli u Beograd.
Kroz služenje zatvorskih kazni uspeo je da pročita skoro sve knjige zatvorskih biblioteka i da završi Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Beogradu. Planirao je da završi i teologiju ali nije dobio dozvolu da iz zatvora polaže ispite. Govorio je šest stranih jezika.[4]
Ubrzo po dolasku na Voždovac upoznaje se sa Branislavom Matićem Belim sa kojim postaje nerazdvojan prijatelj. Postaje član bokserskog kluba Radnički, gde ga je u borbama mogao pobediti samo Žorž Stanković. Kao vrlo mlad dolazi u sukob sa zakonom kada je u jednoj uličnoj tuči izboden nožem. Ranjavanje je preživeo zahvaljujući snažnoj konstituciji zbog čega je i dobio nadimak Giška. Sa trinaest godina je ilegalno otišao u Italiju. Po povratku u Jugoslaviju počinje se intenzivno družiti sa Borisom Petkovim i Rankom Rubežićem čime biva upleten u svet kriminala. Giška je to opisao rečima:
Onima koji me optužuju da sam kriminalac kažem: u Beogradu sam se pročuo kao dosta dobar bokser, vredan u školi, a željan svega. Hoću da se i provedem, volim devojke, a para nema. Kako se snaći? Predloži ovaj ono, ajde sitno, ajde krupno, ajde pljačka... Krenuo sam iz neke želje za avanturizmom, za nekim glupiranjem, i toga se danas stidim. Ali ja to časno zovem pravim imenom.
Služba državne bezbednosti[uredi | uredi kod]
|
Srpska garda[uredi | uredi kod]
Božović je 1991. osnovao paravojnu formaciju Srpska garda zajedno sa vođom Srpskog pokreta obnove Vukom Draškovićem i Branislavom Matićem Belim.[5]
Kamp za obuku ove formacije nalazio se kod Borskog jezera. Srpska garda je učestvovala u borbama oko Gospića. Božović je ubijen pod nerazjašnjenim okolnostima u okolini Gospića 15. septembra 1991. Mesec dana ranije u Beogradu u sačekuši je ubijen Branislav Matić Beli.
Reference[uredi | uredi kod]
- ↑ „Giška i gardisti zalud izginuli”. glas-javnosti.rs. Pristupljeno 14. 5. 2013.
- ↑ „KRVAVA ISTORIJA TAJNE POLICIJE (3.DEO): Kako su Arkan i Giška ušli u DB i likvidirali albanske i ustaške teroriste”. take-off.. Pristupljeno 15. 10. 2017.
- ↑ „Upokojila se Milena Božović (2. decembar 2012)”. Arhivirano iz originala na datum 2014-03-21. Pristupljeno 2018-04-21.
- ↑ „Puls Asfalta: Giška – između neba i zemlje”. Netmark d.o.o.. 9. 2. 2014. Arhivirano iz originala na datum 2017-06-11. Pristupljeno 15. 10. 2017.
- ↑ Thomas & Mikulan 2006: str. 43
Literatura[uredi | uredi kod]
- Thomas, Nigel; Mikulan, Krunoslav (2006). The Yugoslav Wars: Slovenia & Croatia 1991-95. Osprey Publishing. str. 43-. ISBN 978-1-84176-963-9.[mrtav link]
- Thomas, Robert (januar 1999). Serbia Under Milošević: Politics in the 1990s. C. Hurst & Co. Publishers. ISBN 9781850653677.
