Uholaže
| Uholaže | |
|---|---|
| |
| {{{slika_opis}}} | |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | Animalia |
| Koljeno: | Arthropoda |
| Potkoljeno: | Hexapoda |
| Razred: | Insecta |
| Red: | Dermaptera |
Uholaže, buba kice, buba kece, konjštrpi, uškalice ili ušare ili žuželjice (Dermaptera) su red krilatih insekata iz bazalne grupe Polyneoptera koji obuhvata oko 2000 vrsta[1]. Najuočljivije karakteristike su kratka kožasta prednja krila, kao i nastavci (cerci) u obliku klešta na zadnjem kraju tela. Ova klešta imaju ulogu u hvatanju plena, odbrani od predatora, u savijanju zadnjih krila i u parenju. Uholaže nastanjuju skoro sve kopnene ekosisteme izuzev antarktičkih i arktičkih, sa centrom diverziteta u tropskim i suptropskim predelima.
Morfološke i ekološke karakteristike[uredi | uredi kod]
Manje uočljive od gore pomenutih a naučno veoma važne morfološke karakteristike uholaža obuhvataju: tarzuse građene iz tri segmenta, jedinstven sistem za savijanje zadnjih krila, prognatnu glavu, nerazvijenu legalicu, kao i odsustvo ocela. Uholaže poseduju usni aparat za grickanje. Anatomski, žlezde corpora alata su fuzionisane u jednu, centralno postavljenu žlezdu.
Razviće uholaža je hemimetabolno, bez stupnja lutke, a sa 4-6 instar stadijuma larvenog stupnja. Ženke čuvaju jaja i mlade (larve do drugog instar stadijuma), često čisteći larve od potencijalnih patogenih gljiva. Drugi instar napušta majku i otpočinje samostalan način života. Uopšteno govoreći, uholaže su gregarni insekti, pa se često organizuju u porodice i nakon ovog odlaska larvi. Odrasle jedinke mogu imati redukovana ili razvijena krila; a krilate vrste mogu voditi i život bez letenja. Adulti su diplodne jedinke, muški pol je heterogametan.
Staništa koja ova grupa insekata preferira su stelja, kora drveća, pukotine stena i riparijska staništa. Pojedine vrste nastanjuju pećine na Havajima i u Južnoj Africi. Većina vrsta je aktivna noću i ima omnivoran način ishrane. Mali broj vrsta se hrani isključivo hranom biljnog (herbivori) ili životinjskog porekla (karnivori). Pripadnici familija Arixeniidae i Hemimeridae su ektoparaziti pojedinih slepih miševa, odnosno glodara.
Naziv grupe[uredi | uredi kod]
Naučno ime red Dermaptera duguje kožastom izgledu prednjih krila, dok se narodno ime (uholaže) povezuje u srpskom, i mnogim drugim jezicima, sa verovanjem da adulti ulaze u uši ljudi i tamo se kreću (laze). Iako se smatra sujeverjem i narodnim verovanjem, ova situacija je mogla biti česta u vreme kada su se postelje pravile od slame, koja bi bila stanište za uholaže[2].
Evolucija i sistematika reda[uredi | uredi kod]
Najstariji fosilni nalaz uholaža predstavljaju tegmine (prednja krila) iz kasnotrijaskih i ranojurskih sedimenata. Bazalni, sada izumrli, taksoni iz reda uholaža nisu posedovali karakteristike savremenih vrsta: tarzusi su imali pet segmenata, legalice su bile dobro razvijene, a prednja krila su imala izraženu nervaturu. Red uholaža u okviru pravokrilne grupe insekata verovatno je nasrodniji redu Grylloblatodea, zajedno sa kojim je srodan nadredu Dictyoptera[1].
Izumrli predstavnici iz perioda Jure i Krede se većinom svrstavaju u podred Archidermaptera. U podred Eodermaptera svrstavaju se preostali predstavnici iz mezozoika, a u Neodermaptera savremene grupe uholaža. Poslednja dva podreda često se obuhvataju nazivom Pandermaptera. Alternativna shema prepoznaje četiri podreda: Archidermaptera, Arixeniina, Forficulina i Hemimerina[3].
- podred Archidermaptera
-
- familija Dermapteridae
- familija Protodiplatyidae
- familija Turanoviidae
- podred Eodermaptera
-
- familija Semenoviolidae
- familija Turanodermatidae
- podred Neodermaptera (Arixeniina+Forficulina+Hemimerina)
- infrared Protodermaptera
- natfamilija Pygidicranoidea
- natfamilija Karschielloidea
- infrared Epidermaptera
- familija Apachyidae
- familija Arixeniidae
- familija Carcinophoridae
- familija Chelisochidae
- familija Diplatyidae
- familija Forficulidae
- familija Hemimeridae
- familija Labiduridae
- familija Labiidae
- familija Spongiphoridae
Izvori[uredi | uredi kod]
- ↑ 1,0 1,1 Rankin S.M., Palmer J.O. 2003. In: Resh V.H, Cardé R.T. (eds) Encyclopedia of Insects. Academic Press: California, USA. ISBN 0-12-586990-8
- ↑ Robinson W.H. 2005. Handbook of Urban Insects and Arachnids. Cambridge University Press: Cambridge, UK. ISBN 0-521-81253-4
- ↑ Grimaldi D., Engel M.S. 2005. Evolution of the Insects. Cambridge University Press: New York, USA. ISBN 0-521-82149-5
