Sovjetski revolucionarni kalendar
Sovjetski revolucionarni kalendar je korišćen u SSSR od 1929. do 1940.
Ubrzo nakon Oktobarske revolucije 1917., Lenjin je doneo dekret o promeni kalendara u Rusiji sa julijanskog na gregorijanski kalendar. Ova promena je podrazumevala preskakanje dana od 1. do 13. februara/veljače 1918.
Petodnevna sedmica/Petodnevni tjedan[uredi | uredi kod]
Počevši od 1. oktobra/listopada 1929., eksperimentalno je uvedena nova, racionalizovana verzija kalendara. Po njoj će sve nedelje/tjedni imati 5 dana, svi meseci 30 dana, a preostalih pet dana godine su umetnuti kao praznici, ne pripadajući mesecima ni nedeljama/tjednima. Ti dani su bili:
- Lenjinov dan posle 30. januara/siječnja
- Dani rada, dva dana posle 30. aprila/travnja
- Dani industrije, dva dana posle 7. novembra/studenog
- U prestupnim godinama, prestupni dan posle 30. februara/veljače
Ukidanje sedmodnevne nedelje/tjedna u korist petodnevne je delom bila antireligiozna mera ukidanja Nedelje kao hrišćanskog dana odmora (po čemu nalikuje na Francuski revolucionarni kalendar). U petodnevnom tjednu, svi radnici su podeljeni u pet grupa prema bojama (žuta, ružičasta, crvena, ljubičasta, zelena), svaka grupa je imala sopstveni dan odmora, po boji. Namera je bila da se poboljša industrijska efikasnost izbegavanjem stalnog prekidanja radnog ciklusa usled "opšteg" neradnog dana.[1]
Mada su radnici po novom sistemu imali više slobodnih dana (jedan od pet dana, umesto jedan od sedam), razdvajanje u pet skupina je poremetilo porodični i društveni život, tako da se pokazalo nepopularnim. Pored toga, predviđeni dobitak u efikasnosti usled kraćeg tjedna se nije pokazao u stvarnosti.
Izgleda da je tokom ovog perioda u Sovjetskom Savezu i dalje korišćen gregorijanski kalendar. Ovo je potvrđeno pregledom datuma/nadnevaka u dnevniku Pravda, zvaničnim novinama Komunističke partije, u kojima je 1930. i 1931. februar/veljača imao 28 dana.
Šestodnevna nedelja/Šestodnevni tjedan[uredi | uredi kod]
Počevši od 1. decembra/prosinca 1931, vraćen je zapadni raspored dužina meseci. Petodnevni radni tjedan je zamenjen 6-dnevnim tjednom ("šestidnevka"), sa zajedničkim danom odmora svakog 6-tog, 12-tog, 18-tog, 24-tog i 30-tog u mesecu; 31. je bio van tjednog ciklusa i varirao je između radnog i neradnog dana, umesto 30. februara/veljače. korišćen je 1. mart/ožujka.
U praksi je bilo teško eliminisati tradiciju odmora na dan nedelje. Radnici su se često odmarali i nedeljom i novim danom odmora. Stara sedmica je na kraju vraćena juna/lipnja 1940.
Godina[uredi | uredi kod]
Numerisanje godina nije menjano, ali ima nekih slučajeva da je godina nazivana "N-ta godina socijalističke revolucije" s početkom 7. novembra/studenog 1917, što je vidljivo na vrhu gornje slike, ili samo "... godina revolucije", delimično vidljivo na donjoj slici. Ova fraza se javljala sve do 1991. tj. raspada SSSR.
Izvori originala[uredi | uredi kod]
- Blackburn, Bonnie; and Leofranc Holford-Strevens (1999). The Oxford Companion to the Year. Oxford: Oxford University Press. str. pp. 688-689. ISBN 0-19-214231-3.
Reference[uredi | uredi kod]
- ↑ http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,930406,00.html Arhivirano 2013-08-12 na Wayback Machine-u from Monday, Dec. 07, 1931
Takođe pogledati[uredi | uredi kod]
Spoljne poveznice[uredi | uredi kod]
(na ruskom:)
- История календаря в России и в СССР. Arhivirano 2013-07-09 na Wayback Machine-u
(na švedskom:)
(na engleskom:)