Rubin
Rubin je crveni dragi kamen, jedan od varijeteta minerala korunda (aluminijum oksid). Boja mu varira od ružičaste do crvene, boje krvi. Na latinskom crvena boja je ruber. Prirodni rubini su izuzetno reki. Postoji još jedna vrsta dragoga kamena safir, koji takođe predstavlja jedan varijetet korunda. Smatra se jednim od četiri najvrednija draga kamena, zajedno sa safirom, smaragdom i dijamantom.
Karakteristike[uredi | uredi kod]
Hemijska formula rubina je Al2O3 i predstavlja varijetet korunda. Rubini imaju tvrdoću 9 po Mosovoj skali tvrdoće. Od dragog kamenja samo je dijamant tvrđi. Svi prirodni rubini imaju nečistoće, bilo da su nečistoće u boji ili inkluzije rutila. Poznavaoci dragog kamenja pomoću nečistoća rutila otkrivaju da li su rubini prirodni ili sintetički. Crvena boja potiče od malih količina hroma koji rubin sadrži.
Tretiranje u juvelirstvu[uredi | uredi kod]
Kvalitet rubina je moguće poboljšati određenim tretmanom. Najčešće se zagreva na oko 1800 °C čime se uklanja deo nečistoća (primesa) njihovim raspadom. Drugi manje prihvatljiv tretman je ispunjavanje fraktura takozvanim olovnim staklom, čime se povećava transparentnost kamena. Na taj način rubin, koji nije bio upotrebljiv za izradu nakita postaje prikladan. Cenu rubina najviše određuje njihova boja. Najviše se ceni crvena boja, koju nazivaju crvena golubije krvi. Nakon boje ceni se jasnoća.
Ležišta rubina[uredi | uredi kod]
Rubini se najviše nalaze u
Neki od najlepših rubina nađeni su u oblasti Mogok u severnom Mjanmaru, ali u poslednje vreme tamo se našlo malo dobrih rubina.
Fenomeni[uredi | uredi kod]
Ponekad se u rubinima vidi zvezda. Takvi rubini se na odgovarajući način režu da bi se najbolje pokazao taj efekat.
