Porfirija

Porfirija
Specijalnost	Endokrinologija
Klasifikacija i eksterni resursi
ICD-10	E80.0-E80.2
ICD-9	277.1
MedlinePlus	001208

Porfirija je grupa genetički uslovljenih bolesti koje se karakterišu poremećajima metabolizma porfirina i njihovog krajnjeg proizvoda hema. Radi se o nedostatku raznih enzima koji učestvuju u procesu sinteze hema. Usled tih enzimskih poremećaja dolazi do akumulacije pojedinih supstanci (raznih tipova porfirinogena, porfirina) koji direktno mogu izazvati oštećenja okolnih ćelija ili pojačati dejstvo nekih drugih štetnih faktora kao npr. ultraljubičasto zračenje.

Patogeneza

Nagomilavanje porfirina može dovesti do oštećenja i izumiranja ćelija jetre (hepatocita). Pored toga porfirini zajedno sa drugim faktorima (svetlost, alkohol, lekovi...) izazivaju dodatna oštećenja raznih organa (koža, jetra...). Porfirini su fotoosetljive supstance (u ultravioletnom području svetlost) koje mogu da akumuliraju svetlosnu energiju i pritom deo te energije predaju na okolne strukture. Na taj način nastaju vrlo toksični radikali kiseonika: superoksidni anjon, vodonik peroksid i singletni kiseonik, koji oštećuju okolne ćelije. Takođe mogu nastati i lipidni radikali od lipida ćelijske membrane, što dovodi do uništenja ćelijske membrane.

Učestalost

Porfirija može biti urođena i stečena. U Evropi je stečena forma češća, a u Americi urođena. Porfirije su široko rasprostranjene. Najčešća forma je kasna kožna porfirija (lat. Porphyria cutanea tarda) sa prevalencom oko 20-50/100.000 stanovnika. Druga po učestalosti je akutna intermitentna porfirija sa prevalencom oko 5-10/100.000 stanovnika. Ostale forme su ređe.

Porfirin

Porfirini su supstance različite boje koje se mogu naći u eritrocitima, gde su odgovorni za njihovu crvenu boju i naravno za transport kiseonika. Takođe prisutni su i u hlorofilu, biljnom pigmentu zelene boje. U ljudskom telu mogu se naći u u sledećim enzimima i proteinskim molekulima: mioglobin, katalaza, peroksidaza, citohrom, vitamin B12, guanilciklaza, prostaglandin-endoperoksid sintetaza. Porfirini igraju u pomenutim enzimima važnu ulogu u prenosu kiseonika, oksidaciji, razgradnji lekova, respiratornom lancu...

U organizmu čoveka sreću se sledeći porforini: uroporfirin I i III, koproporfirin I i III i protoporfirin IX. Samo se iz protoporfirina IX sintetiše hem. Najveći deo porfirina se sintetiše u organizmu. Jedan deo se unosi putem hrane koja sadrži meso i hlorofil. Ove spoljašnje porfirine jetra pretvara koproporfirin, koji se putem žuči i fecesa izlučuje iz organizma.

Sinteza hema

Sinteza hema počinje od aminokiseline glicin i suksinil koenzima A. Iz njih pod uticajem enzima ALK sintetaze nastaje δ-aminolevulinska kiselina (δ-ALK). Iz δ-ALK pod dehidratacijom nastaje porfobilinogen. Porfobilinogen se dezaminuje uz pomoć enzima dezaminaze i nastaje hidroksimetilbilan. Od njega, zatvaranjem prstena nastaju monomeri, čijom se polimerizacijom (od 4 monomera) dobija tetrapirolni prsten, uroporfirinogen. Za to je neophodan enzim uroporfirinogen sintetaza. Postije dve serije izomera porfirina: serija I i serija III. Serija I nije značejna za ljude. Metaboliti ove serije se izlučuju pitem urina. Iz serije III nastaje hem. Najpre se od uroporfirinogena III, stvara koproporfirinogen III uz pomoćenzima uroporfirinogen dekarboksilaze, a zatim od koproporfirinogena protoporfirinogen uz pomoć enzima koproporfirinogen oksidaze. Iz protoporfirinogena nastaje protoporfirin (pod dejstvom protoporfirinogen oksidaze), a na kraju se on sjedinjuje sa dvovalentnim molekulom gvožđa u hem. Neophodan enzim za ovu reakciju je ferohelataza.

Kod porfirija nedostaju su pojedini enzimi iz ovog lanca sinteze hema. To dovodi do akumulacije supstanci koje nastaju pre dejstva tog enzima (jer se ne mogu razgraditi), ali i do manjka supstanci koji se sintetišu uz pomoć tog enzima i svih supstanci koji dalje slede u lancu.

Enzim	supstrat	Proizvod	Hromozom	Ec	OMIM	porfirija
ALK sintetaza	Glicin, Sukscinil KoA	δ-Aminolevulinska kiselina	3p21.1	2.3.1.37	125290	nema
ALK dehidrataza	δ-aminolevulinska kiselina	Porfobilinogen	9q34	4.2.1.24	125270	akutna hepatična porfirija
PBG dezaminaza	Porfobilinogen	Hidroksimetil bilan	11q23.3	2.5.1.61 Arhivirano 2011-06-21 na Wayback Machine-u	176000	akutna intermitentna hepatična porfirija
Uroporfifrinogen III sintetaza	Hidroksimetil bilan	Uroporfirinogen III	10q25.2-q26.3	4.2.1.75	606938	kongenitalna eritropoetska porfirija
Uroporfirinogen III dekarboksilaza	Uroporfirinogen III	Koproporfirinogen III	1q34	4.1.1.37	176100	kasna kožna porfirija
Koproporfirinogen III oksidaza	Koproporfirinogen III	Protoporfirinogen IX	3q12	1.3.3.3	121300	koproporfirija
Protoporfirinogen oksidaza	Protoporfirinogen IX	Protoporfirin IX	1q22	1.3.3.4 Arhivirano 2011-06-21 na Wayback Machine-u	600923	porfirija variegata
Ferohelataza	Protoporfirin IX	Hem	18q21.3	4.99.1.1	177000	protoporfirija

• Tabela preuzeta sa engleske vikipedije [1].

Podela

Hem se sintetiše u jetri i eritrocitima, tako da se i sve urođene (primarne) porfirije dele na:

• hepatične (u jetri) i
• eritropoetske (u crvenim krvnim zrncima)

Hepatične porfirije

U ovu grupu spadaju:

• Akutna intermitentna hepatična porfirija
• Porfirija variegata (mešovita porfirija, protokoproporfirija)
• Hereditarna koproporfirija
• Kasna kožna porfirija (Porphyria cutanea tarda)
• Deficit ALA dehidrataze

Eritropoetske porfirije

Ovde spadaju:

• Eritropoetska protoporfirija
• Kongenitalna eritropoetska porfirija (Gunterova bolest)
• Eritropoetska koproporfirija
• X hromozom zavisna sideroblasna anemija

Simptomi

Simptomi porfirije mogu se razviti u toku sati, dana ili nedelja. Napadi mogu biti izazvani lekovima (barbiturati, sedativi...), hormonima, pušenjem, alkoholom, zapaljenjem, izlaganjem suncu i stresom.

Kod svih hepatičnih porfirija se usled deficita određenog enzima smanjuje sinteza hema, pa je u hepatocitima smanjena sinteza hema. Hem inhibiše dejstvo enzima δ-ALK sintetaze, međutim ako je koncentracija hema smanjena onda će izostati blokiranje ovog enzima. To dovodi do stvaranja sve veće količine aminolevilinske kiseline (ALK) i porfobilinogena. Ovi produkti se izbaciju iz tela mokraćom. Sve vrste porfirija u kojima je povećana koncentracija ALK i PBG karakterišu se akutnim napadima bolesti u vidu akutnog abdomena.

Porfirije u kojima je povećana koncentracija porfirina (uroporfirinogen, koproporfirinogen, protoporfirinogen) su praćene povećanim fotosenzibilitetom kože. Koža ovakvih osoba pri izlaganju ultraviletnoj svetlosti (talasne dužine oko 400 nanometara) stvara toksične slobodne radikale kiseonika, koji su gore spomenuti. Javlja se i oštećenje ćelijske membrane usled stvaranja lipidnih peroksida. Na koži se javljaju promene u vidu krasti, pukotina, krvarenja, tamna prebojenost kože, pojačana maljavost (hirzuitizam).

Pošto se porfirini izbacuju mokrađom zbog obojenosti porfirina mokraća dobija tamno-crvenu boju.

Kod nekih porfirija mogu se naći znaci oštećenja nervnog sistema: polineuropatija, pareza, paraliza.

Kod eritropoetskih porfirija može se javiti anemija (sideroblasta anemija), ali samo kod nekih tipova o kojima će kasnije biti reči.

Može se javiti i povraćanje.

Stečena porfirija

Stečene porfirije su porfirije koje nisu prouzrokovane nekim genetičkim defektom za određeni enzim koji učestvuje u sintezi hema. One nisu nasledne, za razliku od urođenih. Mogu se jeviti kod raznih intoksikacija, oboljenja krvi, oboljenja sistema za varenje. Karakterišu se povećanom koncentrcijom porfirina u urinu.

Istorijske zanimljivosti

Vampiri i vukodlaci

Iz simptoma porfirije mogu se naći sličnosti sa pričama o vampirima. Zapravo neke porfirije se leče puštanjem krvi i to donosi olakšanje pacijentu. Takođe kod pacijenata sa porfirijom postoji povećana osetljivost na sunčevo zračenje, što se kod priča o vampirima može interpretirati kao strah od svetlosti.

Kod obolelog je poremećena sinteza hema. Taj poremećaj može nastati urođeno ili usled trovanja (intoksikacije). Usled toga pacijent izgleda: mrtav beo, u teškim slučajevima dolazi do povlačenja usana, nepca i gingiva (paradontoza), tako da se vide očnjaci. Ustovremeno dlakavost dolazi do izražaja što podseća na vukodlaka. Da bi nadoknadili gubitak krvi nekada su neki pacijenti pili krv životinja. Beli luk ubrazava razgradnju hemoglobina-štetno dejstvo za pacijente sa porfirijom. Kod pacijenata se može sresti i pojačana agresivnost.

Literatura

• Darinka Koraćević; Gordana Bjelaković; Vidosava Đorđević. Bihemija. Savremena administracija. ISBN 978-86-387-0622-8. 
• Peter Fritsch. Dermatologie und Venerologie. Springer. ISBN 978-3-540-61169-1. 

Spoljašnje veze

• http://www.porphyria-europe.com/ Arhivirano 2015-05-03 na Wayback Machine-u
• medlineplus