Perkutana koronarna intervencija
| Perkutana koronarna intervencija (interventna kardiologija) | |
|---|---|
| Intervencija | |
 PTCA | |
| ICD-9-CM | 00.40 |
| MeSH | D015906 |
Perkutana koronarna intervencija, perkutana transluminalna koronarna angioplastika (engl. percutaneous transluminal coronary angioplasty, skrać. PTCA) je minimalno invazivna intervencija u kardiologiji ili radiologiji za otvaranje (rekanalisanje) blokiranih ili suženih koronarnih (srčanih) arterija, nakon koje se omogućava uspostavljanje nesmetane cirkulacije krvi u srčanom mišiću.[1]
Istorijat[uredi | uredi kod]
Perkutana transluminalna angioplastika počela je prvi put da se primenjuje u okviru istraživanja na Medicinskom fakultetu Univerziteta Oregon, Portland, u institutu za vaskularnu radiologiju, gde su Čarls T. Doter i Melvin P. Judkins, sarađivali tokom pedesetih godina 20. veka u mnogim oblastima istraživanja vaskularnih bolest, pokušavajući da dobiju koronarni angiogram visokih dijagnostičkih kvaliteta.
Priča o nastanku (PTCA) zapravo je počela šezdesetih godina 20. veka, nakon ispitivanja srca jednog pacijenta sasvim slučajno (kako su nastala i mnoga velika otkrića u medicini). Doter je uveo kateter u butnu arteriju. Pod kontrolom fluoroskopa bezuspešno je tražio kateter u abdominalnoj aorti. Nakon pažljivog praćenja ustanovio je da je kateter nehotice ušao u krvni sud noge. Doter je brzo ispravio grešku i nastavio sa planiranim angiografskim postupkom. Mnogo kasnije nakon intervencije pacijent se zahvalio Doteru na odličnom „lečenju“, navodeći da mu je bol u nozi prestao. Očigledno, kateter je nehotično proširio krvni sud, i uklonio vaskularnu opstrukciju i simptome ishemije.[2]
Posle ovog događaja Doter je nastavio istraživanja na drugim slučajevima kada je kateterom prolazio, tokom retrogradne iliofemoralne kateterizacije kroz ateromatozne krvne sudove starijih pacijenata. Tom prilikom je utvrdio da prolaz katetera nije obično povezan sa ozbiljnim ili trajno lošim posledice. Godine 1965, Doter je izneo ova zapažanja u jednom od njegovih rukopisa navodeći: ..."U pozadini razvoja: komplikacija kod jednog čoveka je kod drugog čoveka terapija“...i zaključio..."i u aterosklerotičnoj bolesti, intraarterijalni lumena se može veštački modelirati bezopasno - namerno, kao i slučajno“... [3].
Nakon što je 1974. Andreas Grincig izveo prvu angioplastiku na perifenim krvnim sudovima, u lokalnoj anestaziji kod čoveka, on je nakon intervencije na animalnom modelu, prikazao i prvu uspešnu dilataciju stenoziranog srčanog krvnog suda. Zajedno sa Milerom i Hanaom, 1977. u San Francisku a potom u Cirihu, tokom elektivnog aortokoronarnog premošćavanja, Andreas Grincig je uradio prvu koronarnu angioplastiku, a zatim 16. septembra 1977, po prvi put u istoriji medicine i samostalnu perkutanu koronarnu intervenciju.[4]
Važna otkrića u interventnoj kardiologiji nastaju 1986. kada u Tuluzu - Francuska, (fr. Jacques Puel), a zatim 1987. i Ulrih Sigvar (Ulrich Sigwar) sa saradnici implantiraju prvi intrakoronarni stent, kojim je omogućena još šira upotreba perkutanih koronarnih intervencija širom sveta. Glavni razlog za njihovu uvođenje u interventnu radiologiju bilo je smanjenje broj restenoza koje su se javljale nakon angioplastike i bolja podrška dilatiranom krvnom sudu ili cevastom kanalu.[5]
Značaj i indikacije[uredi | uredi kod]
U lečenju stenozantno-okluzivnih segmentnih lezija u bolesti koronarnih arterija primenjuju se perkutana transluminalna angioplastika sa ili bez ugradnje stenta. Jedna od glavnih dilema prethodnih godina bil je: Da li primeniti balon angioplastiku ili perkutanu transluminalnu koronarnu angioplastiku sa ugradnjom stenta? [6] Glavna ograničenja balon angioplastike je akutno zatvaranje ili restenoza krvnog suda nakon njegove dilatacije (proširenja) balonom. Razne studije sa intravaskularnim stentovima su pokazale da su oni veoma efikasni za lečenje ili sprečavanje akutnih ili pretećih zatvaranja (začepljenja) krvnih sudova čime se izbegava potreba za izvođenje hitnih bajpas operacija. Godine 1994, dve sprovedene studije, pokazale su da je primena koronarnog stenta smanjila broj lezija krvnih sudova i pojavu naknadnih angiografskih restenoza za oko 30% u odnosu na konvencionalnu balon angioplastiku. Stent obezbeđuje veći unutrašnji promer (prečnik-lumen) krvnog suda, od onog koji stvara konvencionalna balon angioplastika, i to odmah nakon intervencije („trenutni dobitak“) i praćen je manjom učestalošću restenoza.[7][8]
Glavne indikacije za (PTCA) sa ugradnjom stenta su:
- Oboljenja srca, pluća ili bubrega koja čine rizičnijima hirurške zahvate u opštoj anesteziji endotrahealnoj anesteziji indikacija su za primenu (PTCA) sa stentom karotidnih arterija.
- Hirurški teško pristupačne ili nepristupačne lezije (iznad nivoa drugog vratnog pršljena ili ispod nivoa ključne kosti),
- Lezije koje su posledica iradijacionog arteritisa,
- Lezije karotidnih arterija, koje su u predelu velikog hirurškog ožiljka
- Kasne ponovne stenoze karotidnih endarterektomisanih arterija (restenoze).
Značaj koronarne angiografije u (PTCA):
Sastavni deo svake primarne (PTCA), pre ili u toku njenog izvođenja, je i radiološka intervencija poznata pod nazivom koronarna angiografija koja treba da pomogne kardilogu u izboru najadekvatnijeg načina reperfuzije začepljenog krvnog suda.... „zato se angiografija primenjuje ne samo za evaluaciju efikasnosti primarne (PTCA), već i za evaluaciju koristi od neodložne koronarne angiografije kao trijažnog sredstva, na šta ukazuju oni koji predlažu primarnu (PTCA)“ [9].
Neke od osnovnih i mogućih prednosti inicijalne trijažne angiografije sa ciljem da se usmeri revaskularizaciona strategija prema preporukama Američkog udruženja za srce i Američkog koledža za kardiologiju (prihvaćenih u Srbiji) su;[9]
- Prvo, mada je (PTCA) korišćena za revaskularizaciju nakon inicijalne koronarne angiografije kod (≈ 90%) ispitanika, identifikovana je mala podgrupa (≈ 5%) bolesnika sa bolešću tri krvna suda ili glavnog stabla, ili je utvrđeno da postoje anatomske karakteristiike koje (PTCA) proceduru čiine nepovoljnom i za koje hirurška revaskularizacija može biti adekvatnije rešenje.
- Drugo, neodložna angiografija otkriva dodatnih 5% bolesnika kod kojih je arterija odgovorna za infarkt miokarda spontano otvorena sa manje od 70% rezidualne stenoze i normalnim distalnim protokom krvi. Kod ovih bolesnika može se primeniti konzervativna terapija i time izbeći rizici trombolitičke terapije.
- Treće, povremeno se identifikuju bolesnici kod kojih bi trombolitička terapija bila neadekvatna ili suvišna, kao što su bolesnici kod kojih je uzrok infarkta miokarda disekcija aorte i bolesnici sa sumnjom na infarkt miokarda i blokom grane, u kojih neodložna angiografija pokazuje odsustvo koronarne okluzije.
- Četvrto, neposredna angiografija tokom inicijalne evaluacije akutne koronarne arterijske bolesti može biti značajna za identifikaciju ne samo visoko rizičnih, nego i niskorizianih bolesnika.
Postupak[uredi | uredi kod]
Intervencija počinje kada lekar ubrizga neki od lokalnih anestika u predeo prepona pre stavljanja igle u butnu arteriju, krvni sud koji se spušta naniže duž noge. Kroz otvor na arteriji uvodi se kanila sa žičanim nastavkom, nakon čijeg uvlačenja u krvni sud se ona uklanja. U vođicu se onda stavlja žičani vodič različitih veličina.
Postupak se nastavlja uvođenjem duge uske cevi pod nazivom dijagnostički kateter iznad žice vodiča, u krvnom sudu. Katetera se zatim vodi do aorte nakon čega se žica uklanja. Kada je kateter postavljen u otvar (ostium) jedne od koronarnih arterija, kroz kateter se ubrizgava kontrastno sredstvo uz pomoć koga se vrši floroskopija rendgen zracima i prave prvi snimci. (angiografija)
Ako se ovom metodom pored angiografije leči i blokada (suženje) krvnog suda, prvi kateter se menja za vodeći kateter. Kada je vodeći kateter na mestu blokade, sprovodi se žičani deo preko (ili kroz) blokadu, a zatim i deo sa balon kateterom se sve do mesta suaženja. Potom se nekoliko sekundi vrši naduvavanje balona katetera kako bi se suženo mesto i naslage u njemu sabile prema zidu arterije. Nakon ovog postupka (dilatacije) balon se ispumpva.
Interventni kardiolog ili radiolog može da ponovi ovaj postupak nekoliko puta, svaki put se nešto većim pritiskom upumpanim u balon sve dok se suženje na proširi i uspostavi normalan protok krvi.
Ova intervencija se može ponavljati i više puta na svakom blokiranom ili suženom mestu u koronarnim arterijama. Ova vrsta intervencije može se kombinovati i sa postavljanjem stenta u koronarnu arteriju da bi se potpuno otvorio ovaj sud.
Nakon izvršene kompresije, ponovo se vrši ubrizgavanje kontrastnog sredstva i fluroskopijom rendgenom proverava stanje i vrsta promena u arterijama. Nakon toga, kateter se uklanja i procedura je završena.
Vidi još[uredi | uredi kod]
Reference[uredi | uredi kod]
- ↑ Čolić M., Dragica JJadranin D, Marković D,Davidović L. Lazar Perkutana transluminalna angioplastika i 'stenting' karotidnih arterija - rani rezultati BIBLID: 0370-8179, 136(2008) 9-10, pp. 494-497 DOI: 10.2298/SARH0810494C UDC: 616.133-007.27-089.819.8 [1], Pristupljeno 23. 4. 2013.
- ↑ Robert J. Hal Myocardial Revascularization Historical Considerations Volume 21, Number 4, 1994 [2], Pristupljeno 23. 4. 2013.
- ↑ Dotter CT, Judkins MP. Percutaneous transluminal treatment of arteriosclerotic obstruction. Radiology 1965;84:631-43.
- ↑ Biographic sketch of Andreas Gruentzig. [3] Posećeno 25.01.2011
- ↑ Mueller RL, Sanborn TA. The history of interventional cardiology: cardiac catheterization, angioplasty, and related interventions. Am Heart J 1995;129:146-72
- ↑ Radak Đ, Davidović L. Zašto je karotidna endarterektomija metod izbora u lečenju stenoze karotidnih arterija?. Srpski arhiv za celokupno lekarstvo. 2008; 136(3-4):181-186.
- ↑ (en)Serruys PW, de Jaegere P, Kiemeneij F, et al. A comparison of balloon-expandable-stent implantation with balloon angioplasty in patients with coronary artery disease. Benestent Study Group. N Engl J Med. Aug 25 1994;331(8):489-95. BMJ. Posećeno 25.01.2011
- ↑ (en)Fischman DL, Leon MB, Baim DS, et al. A randomized comparison of coronary-stent placement and balloon angioplasty in the treatment of coronary artery disease. Stent Restenosis Study Investigators. N Engl J Med. Aug 25 1994;331(8):496-501. Circ.ahajournals.org Posećeno 25. januara 2011.
- ↑ 9,0 9,1 Američki koledž za kardiologiju i Američko udruženje za srce PREPORUKE ZA KORONARNU ANGIOGRAFIJU Original objavljen u JACC Vol. 33, No. 6, May 1999:1756—824 Prevod uz saglasnost ACC/AHA Miodrag Ostojić, Vladan Vukšević, Jovica Šaponjski, Milan Nedeljković, Nebojša Mujović, Miodrag Dikić Beograd 2003.[mrtav link], Pristupljeno 23. 4. 2013.
