Namarupa

Izvor: Wikipedija
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
Dio serije članaka na temu
Budizam


Historija budizma
Darmičke religije
Kronologija budizma
Budistički sabori

Temelji
Četiri plemenite istine
Plemeniti osmokraki put
Pet pouka
Nirvāna · Tri dragulja

Ključni termini
Tri oznake bića
Skandha · Kozmologija · Dharma
Samsara · Rebirth · Shunyata
Pratitya-samutpada · Karma · Nesopstvo

Vodeće ličnosti
Gautama Buddha
Nagarjuna · Dogen
Budini sljedbenici · Porodica

Praksa i postignuća
Buddhastvo · Bodhisattva
Četiri stadija prosvjetljenja
Paramiji · Meditacija · Laici

Budizam po regijama
Jugoistočna Azija · Istočna Azija
Tibet · Indija · Zapad

Budističke škole
Theravāda · Mahāyāna
Vajrayāna · Rane škole

Tekstovi
Pali kanon
Pali Sutte · Mahayana Sutre
Vinaya · Abhidhamma

Komparativne studije
Kultura · Popis tema

Ova kutijica: pogledaj • razgovor • uredi

Ime-oblik ili ime-lice (pali, sanskrt: nāmarūpa), složenica je indijske filozofije, nastala spajanjem reči nama (ime) i rupa (telo).

U budizmu, ime-oblik označava umno-telesni sklop, skup svih procesa koji čine ljudsko biće, odnosno organizam u psihofizičkoj celovitosti.[1] Ime (nama) predstavlja njegovu psihološku stranu, a oblik (rupa) fizičku. Tako su ova dva pojma međusobno zavisna i nerazdvojiva.[2]

Ime-lik je nominalistički izraz svojstven budističkoj filosofiji, čija je analogija u evropskoj filosofiji "telo i duša" ili psihički i fizički faktor. Izraz rupa prvenstveno označava predmet čula vida.[3]

Ime-oblik se donekle koristi kao sinonim za pet gomila koje čine ljudsko biće.

Umno i telesno[uredi | uredi kod]

Imenom (nama) se nazivaju: osećaj, opažaj, volja, kontakt i pažnja. Pet mentalnih elemenata okupljenih pod nazivom nama jesu ključni sastojci svesti. Oni su sadržani u svakom iskustvu i imaju presudnu ulogu u kogniciji objekata.[1]

Telom (rupa) se nazivaju četiri osnovna elementa i materijalni oblik sačinjen od njih. Četiri elementa (zemlja, voda, vatra i vazduh) predstavljaju osnovna svojstva tela: čvrstinu, koheziju, toplotu i pokretljivost.[1]

Jedinstvo gomila[uredi | uredi kod]

Glavni članak: Pet gomila

Izraz ime-oblik se koristi da označi pet gomila svesnog bića, odnosno jedinstvo tela, osećaja, opažanja, mentalnih tvorevina i svesti.[4]

U budizmu, vezanost za ime-oblik se smatra uzrokom patnje.[5]

Uslovljeni nastanak[uredi | uredi kod]

Glavni članak: Uslovljeni nastanak

Ime-oblik čini ključnu kariku u lancu uslovljenog nastanka. Prema Budinom učenju, iz svesti kao uslova nastaje ime-oblik.[2] Takođe, "svest ne postoji onda kada ime i oblik ne postoje. Kad ime i oblik nestanu, svest takođe nestane".[6]

Prema rečima Saripute, ko razume ime-oblik, taj poseduje ispravno razumevanje:

Prijatelji, kada plemeniti učenik razume ime i oblik, nastanak imena i oblika, prestanak imena i oblika i put do prestanka imena i oblika, tada je on taj koji poseduje ispravno razumevanje... i stigao je do istinske darme.[1]

– Sariputa

Literatura[uredi | uredi kod]

  • Iveković, Rada (1977). Rana budistička misao. Sarajevo: IP Veselin Masleša. 
  • Kovačević, Branislav (2014). Ovako sam čuo: Budino učenje na osnovu izvora u Pali kanonu. Novi Sad–Beograd: Srednji put. 

Reference[uredi | uredi kod]

  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 Kovačević 2014: str. 288
  2. ↑ 2,0 2,1 Kovačević 2014: str. 72
  3. ↑ Čedomil Veljačić, Pitaja o nosiocu tereta moralne odgovornosti
  4. ↑ Rečnik pali i budističkih termina Arhivirano 2011-01-06 na Wayback Machine-u, Pristupljeno 13. 4. 2013.
  5. ↑ Rada Iveković, Rana budistička misao. Biblioteka Logos, IP Veselin Masleša, Sarajevo. 1977. pp. 131-152
  6. ↑ Kovačević 2014: str. 73
 Ovaj članak o filozofiji je u začetku. Možete pomoći Wikipediji tako da ga proširite.
Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Namarupa&oldid=41073200