Maja Čiburdanidze

Maja Chiburdanidze, Malta 1980

Maja Čiburdanidze (gruz. მაია ჩიბურდანიძე; rođena 17. januara, 1961) je gruzijska šahistkinja. Kao pravo čudo od deteta postala je sedma svetska šapionka u šahu u 17. godini – najmlađa žena kojoj je to uspelo. Bila je ključni igrač sovjetskog tima koji je dominirao ženskim olimpijadama u osamdesetim a, kada je Gruzija postala nezavisna 1990, igrala je na prvoj tabli novog gruzijskog tima koji je osvojio tri zlatne medalje u ranim devedesetim.

Odlikovana je nekoliko puta i izdato je nekoliko poštanskih maraka na kojima se slave njena šahovska dostignuća. Mongolija je izdala komemorativnu marku 1986. na kojoj je prikazana pozicija iz jedne od njenih partija sa meča za svetsku šamionku sa Irinom Levitinom 1984. godine

Niko sa sigurnošću ne zna zašto je jedna od najmanjih republika bivšeg Sovjetskog Saveza stvorila toliko svetski poznatih šahistkinja – možda zbog toga što se u gruzijskim školama šah shvata mnogo ozbiljnije nego u drugim zemljama ili je to možda zbog boljih metoda treninga. Maja je jedna od nekoliko žena iz ove zemlje koje su osvojile najviše nivoe šaha. Osvojila je svetsku titulu pobedivši jednu drugu Gruzijku, Nonu Gaprindašvili 1978. i odbranila je nekoliko puta protiv drugih šahistkinja iz svoje otadžbine u osamdesetim godinama.

Rane godine

Rođena je u Kutaisiju (Gruzija) u januaru 1961. a šah je počela da igra sa osam godina. Postala je juniorski šampion Sovjetskog Saveza 1976. a godinu dana kasnije osvojila je i seniorsku titulu. Godine 1977. osvojila je zvanje međunarodnog ženskog velemajstora.

Pobedila je na svom debiju na Brašovskom ženskom međunarodnom turniru 1974. kada je imala samo 13 godina, a nastavila je pobedom na turniru u Tbilisiju 1975. pre nego što je ušla u kvalifikacije za svetski ženski šampionat 1976/77.

Maja je pokazala da je ozbiljan takmac za svetsku titulu kada je zauzela drugo mesto na međuzonskom turniru u Tbilisiju (1976) i tako se kvalifikovala za mečeve kandidata 1977. Iznenadila je sve protivnice plasiravši se u finale kandidatkinja, u kome je pobedila Alu Kušnir sa 7½-6½, da bi izašla na megdan za svetsku titulu u meču u Bičvinti, Gruzija sa Nonom Gaprindašvili, vladajućom svetskom šampionkom.

Svetska šampionka

Maja je postala svetski šampion pobedivši sa 8½-6½ i iznenadila šahovski svet. Dokazala je da je nepobediva šampionka u tako ranim godinama, a uspešno je odbranila titulu čak četiri puta.

Godine 1981. igrala je nerešeno, 8-8, u čvrstom meču protiv Nane Aleksandrije, koji je održan u Boržomiju i Tbilisiju, ali je sačuvala titulu. Tri godine kasnije igrala je protiv Irine Levitine u Volgogradu, Rusija, i ovoga puta ubedljivo pobedila sa 8-5.

Sledeća izazivačica bila je Elena Ahmilovskaja 1986. a Maja je pobedila u meču u Sofiji sa 8½-5½. Godine 1988. ponovo je sačuvala titulu tesno pobedivši Nanu Joseliani u meču u Telaviju, Gruzija sa 8½-7½.

U devedesetim godinama nova pretnja za Maju pojavila se sa Dalekog istoka. Hsi Džun iz Kine stekla je pravo da izazove svetsku šampionku u februaru 1991. i, mimo svih očekivanja, Maja je izgubila krunu protiv mlade Kineskinje u Manili sa 8½-6½ - pojavila se nova snaga u ženskom šahu koja je zaustavila supremaciju gruzijskih šahistkinja. Vladavina Maje Čiburdanidze, duga 14 godina, treća je po dužini u ženskom šahu, iza prve šampionke, Vere Mečik, koja je vladala 18 godina, od 1927. do smrti, i None Gaprindašvili sa 16 godina.

Kasnije godine

Maja Čiburdanidze, kao i mnoge druge šahistkinje, nije bila previše impresionirana „ženskim šahom“ i više je volela da igra šah s muškarcima. Igrala je često na muškim turnirima širom sveta, a u najboljoj formi je bila u osamedesetim i ranim devedesetim. Bila je prva na turnirima u Nju Delhiju (1984) i Banja Luci (1985), a u sledećoj deceniji pobedila je u Beogradu (1992), Beču (1993) i Lipštatu (1995).

Pokušala je da povrati svetsku titulu ali, s usponom kineskih šahistkinja i „strašnim“ sestrama Polgar, to se pokazalo jako teškim. Njen najveći uspeh bilo je osvajanje prvog mesta na turniru kandidatkinja u Tilburgu 1994. Izgubila je, međutim, u plej-ofu od Žuže Polgar sa 5½-1½. Kasnije, uprkos tome što se protivila nokaut sistemu, vratila se u šampionsku trku u nedavnim godinama. Došla je do polu-finala 2001, kada ju je pobedila Cu Čen iz Kine, koja je kasnije osvojila titulu.

Maja Čiburdanidze nije igrala protiv ostalih žena i osvojila je zlatne medalje na muškim olimpijadama 1992, 1994. i 1996. Igrala je i na Evropskom timskom šampionatu 1997. na kome je Gruzija osvojila zlatnu medalju, kao i na prvom meču u ubrzanom šahu između Evrope i Azije u Batumiju (Gruzija) septembra 2001. Ženska ekipa Azije je pobedila sa 21½-10½, a Maja je osvojila 3½ poena.

U jednom trenutku bila je jedina od dve žene koje su imale zvanje muškog velemajstora, koje joj je dodelila FIDE (Svetska šahovska federacija) jer je bila svestka šampionka. (Kasnije će Žuža Polgar iz Mađarske postati prva žena koja je ispunila velemajstorsku normu kroz takmičenja.) Maja je doprinela velikoj popularnosti šaha u Gruziji, gde je, kao i druge Gruzijke, slave kao filmske zvezde.

Njen stil igre je čvrst, ali agresivan i dobro utemeljen na klasičnim principima, što se i može očekivati od šahistkinje koju je u mladosti trenirao vrhunski sovjetski trener Eduard Gufeld.

Na rejting listi FIDE Maja je u aprilu 2005. imala 2509 poena i bila je rangirana kao četvrta šahistkinja na svetu.

Spoljašnje veze

Maja Čiburdanidze na Wikimedijinoj ostavi

• (en) Šahistkinja: Maja Čiburdanidze, rejting-kartica FIDE
• 25 kritičnih pozicija iz partija Maje Čiburdanidze