Leonidi

Leonidi za vrijeme vrhunca pojave meteorskog pljuska 2009.

Leonidi iz 1866., ilustracija.

Leonidi viđeni iz svemira 1997. (NASA).

Leonidi su najspektakularniji meteorski roj posmatran u poslednjih 200 godina, i za to vreme su značajno doprineli razumevanju struja meteoroida.

Istorija

Pljusak Leonida u noći 12. na 13. novembar 1833. označio je početak meteorske astronomije. Sve dotle su astronomi smatrali meteore za atmosfersku pojavu i nisu uviđali periodičnost njihovog pojavljivanja. Kada su, međutim, imali prilike da vide hiljade meteora u minuti, radijant je bio jasno uočljiv i postalo je jasno da se radi o tragovima čestica na orbiti oko Sunca.

Ovaj pljusak je izazvao različite reakcije, najčešće sujeverne, i podstakao je mnoge da pokušaju da nađu objašnjenje. Ponuđene su različite teorije, uključujući električno pražnjenje i sagorevanje gasova oslobođenog truljenjem drveća, ali je jedino tačno objašnjenje ponudio Denison Olmsted, profesor astronomije na Jejl univeritetu u SAD januara 1834. Olmsted je primetio da je događaj bio kratkotrajan (nije se video iz Evrope), ali je u Evropi primećena pojačana aktivnost meteora 1832. takođe u novembru, što ga je navelo na zaključak da u to doba godine Zemlja proleće kroz „oblak čestica u svemiru“.

Nakon nove pojačane aktivnost Leonida 60-ih godina 19. veka, Hubert Anson Njutn (takođe sa Jejla) je istraživao prošla pojavljivanja Leonida i Perseida (koji su 1837. identifikovani kao drugi meteorski roj) i otkrio pljuskove Leonida 585, 902, 931, 934, 1002, 1202, 1366, 1582, 1602. i 1698. godine. Na osnovu tih proučavanja, 1864. godine je objavio zaključak da je period pojačane aktivnosti Leonida 33,25 godina i da će sledeći pljusak biti u noći između 13. i 14. novembra 1866. Predviđanje se pokazalo kao tačno, sa 2000—5000 viđenih meteora na sat. I naredne dve godine je aktivnost bila visoka, sa preko 1000 Leonida u satu.

Nakon što su nemački astronom Vilhelm Tempel 1865. i američki astronom Horas Parnel Tatl 1866. otkrili kometu po njima nazvanu Tempel-Tatl, proučavanja su ukazala na izrazitu sličnost između orbitalnih elemenata ove komete i Leonida.

Posmatrački uslovi

Radijant Leonida se nalazi između γ i ε Lava

Radijant Leonida se nalazi u sazvežđu Lava i vidljiv je sa obe Zemljine hemisfere. S obzirom na to da radijant nije daleko od apeksa, meteoroidi ulaze u atmosferu pod gotovo najvećom mogućom geocentričnom brzinom (71 km/h).

Posmatrački uslovi na različitim geografskim širinama

geografska širina	izlazak radijanta (lokalno standardno vreme)	zora (lokalno standardno vreme)	visina radijanta u zoru	% vidljivih meteora pri datoj visini radijanta
50° S	22.00	06.00	62°	88%
25° S	23.30	05.30	78°	98%
0°	00.50	05.00	60°	87%
25° J	01.00	04.00	33°	54%

Predviđanja

Sledeći povratak komete Tempel-Tatl u unutrašnjost Sunčevog sistema biće 2031. godine, ali oslobođene čestice neće proći blizu Zemlje, kao ni 2064. Tek pri prolasku komete 2097. će Zemlja proći blizu novooslobođenog materijala i ponoviti legendarni pljusak poput onih iz 19. veka.

Vidi još

• Meteorski roj
• Radijant
• ZHR
• Populacioni indeks
• Asteroid
• Kometa

Leonidi na Wikimedijinoj ostavi

Literatura

• Jürgen Rendtel and Rainer Arlt (2011). Handbook for Meteor Observations. Potstdam: International Meteor Organization. ISBN 978-2-87355-020-2. 
• Robert Lunsford (2009). Meteors and How to Observe Them. New York: Springer Science+Business Media, LLC. ISBN 978-0-387-09461-8. 

Spoljašnje veze

• Leonidi na Meteor Showers Online (en)
• Prognoza aktivnosti Leonida za 2012. na sajtu Međunarodne meteorske organizacije (en)
• Aktivnost Leonida 2011. godine Arhivirano 2012-10-31 na Wayback Machine-u na sajtu Međunarodne meteorske organizacije (en)
• Rezultati posmatranja Međunarodne meteorske organizacije (uključujući Leonide) Arhivirano 2011-12-11 na Wayback Machine-u (en)