Kontrola rađanja

Izvor: Wikipedija
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
Kontrola rađanja
Tablete za kontracepciju
Klasifikacija i eksterni resursi
MeSHD003267

Kontrola rađanja (kontrola začeća, kontracepcija, kontrola plodnosti) jeste metoda ili sredstvo za sprečavanje neželjene trudnoće.[1] U kontrolu začeća spada; planiranje porodice, siguran polni odnos i nabavka i upotreba sredstava za sprečavanje začeća.[2][3] Deo sredstava za kontrolu začeća, kao što muških kondomi ili ženske membrane, mogu da istovremeno pomognu i sprečavanju polno prenosivivih infekcija (polnih bolesti).[4][5] Kontrola začeća, kao način zaštite od neželjene trudnoće koriste se još od antičkog doba, ali efikasne i sigurne metode kontrole začeča, postale su masovno dostupne tek u drugoj polovini 20. veku.[6] U nekim kulturama svesno se ograničava kontrola začeća i proglašava moralno i politički nepoželjnom.[6]

Najefikasnije metode kontrole začeća su sterilizacija primenom vazektomije — podvezivanje spermatičnih puteva kod muškaraca i jajovoda kod žena, intrauterine spirale (IUD) i ugradivi kontraceptivi implntati. Pored ovogih metoda, koje se ređe koriste u masovnijoj upotrebi su; veliki broj hormonalnih kontraceptiva uključujući pilule, kontraceptivni flastere, vaginalne prstenove, i injekcioni kontraceptive. U manje efikasne metode kontracepcije spadaju kontrceptivne prepreke|prepreke kao što su; kondomi, dijafragme i kontraceptivni sunđer i metoda plodnih dana. Najmanje efikasne metode su spermicidi i metoda prekidanja snošaja, pre ejakulacije sperme iz muškog polnog organa. Sterilizacija, iako je efikasna, nije reverzibilna, za razliku od ostalih metoda, koje gotovo odmah po njihovom prestanku primene omogućavaju začeće.[7] Hitnom kontrolom začeća može se sprečiti trudnoća u roku od nekoliko dana od nezaštićenog seksa.[8][9]

Jedan deo parova smatra seksualnu apstinencija, jedan od načina uspešne kontrole začeća, ali može negativno uticati na psihičko stanje apstinenenata, a često može i da dovede do povećanja broja trudnoće kod tinejdžerki ako ne postoji edukacija o kontracepciji, po prestanku celibata.[10][11][12]

Kako se kod mladih tinejdžerki, postoji veća verovatnoća da se trudnoća „loše završi“, sveobuhvatno seksualno vaspitanje u školama treba kroz nastavu da tinejdžerke upozna sa pristupom kontroli začeća, što smanjuju stopu neželjenih trudnoća u ovoj starosnoj grupi.[10][11] Iako mladi ljudi mogu koristiti sve vidove kontrole začeća,[12] reverzibilna kontrola začeća dugoročnim metodama, kao što su implanti, intrauterine naprave ili vaginalni prstenovi, predstavlja najsigurnije način za smanjenje stope nastanka tinejdžerskih trudnoća.[11]

Po porođaju, žena koja ne doji dete, može ponovo ostati u drugom stanju posle samo četiri do šest nedelja.[12] Neke metode kontrole začeća porodilja mogu da se primenjuju odmah po porođaju, dok druge zahtevaju pauzu od najmanje šest meseci. Kod dojilja je korisnija primena sintetičkih progesterona, nego kombinovanih kontraceptivnih pilula.[12]

Kod žena u menopauzi preporučuje se nastavak kontrola začeća još godinu dana posle poslednje menstruacije.[12]

Istorijat[uredi | uredi kod]

Stari srebrnjak iz Kirenea na kojem je struksilfiuma

Egipatski Ebers Papirus iz 1550 p. n. e. i Kahun Papirus iz 1850 p. n. e. sadrže neke od najranijih dokumentovanih opisa kontrole začeća, korišćenje meda, listova bagrema i neupredenog pamučnog vlakna koji bi se stavljao u vaginu radi blokiranja sperme.[13][14] Drevni egipatski crteži takođe pokazuju i korišćenje kondoma.[15] U Knjizi Postojanja pominje se izvlačenje muškog polnog organa ili prekid snošaja, kao metod kontrole začeća kada Onan „prosipa svoje seme“ (ejakulira) na tlo kako ne začeo dete sa suprugom svog umrlog brata Tamar.[13] Verovanje je da se u antičkoj Grčkoj silfium koristio radi kontrole začeća, i zbog svoje efikasnosti, a samim tim i zbog velike potražnje, bio branjem iskorenjen.[16] U srednjevekovnoj Evropi, svaki pokušaj da se zaustavi trudnoća smatrao se nemoralnim od strane katoličke crkve.[13] Verovanje je da su žene tog vremena ipak koristile veliki broj mera za kontrolu rađanja, kao što su prekid snošaja i uvlačenje korena ljiljana i rutvice u vaginu (a, uz to, i čedomostvo posle porođaja).[17] Kazanova (1725-1798), je tokom italijanske renesanse opisao korišćenje jagnjeće kože kao pokrivača za sprečavanje trudnoće; međutim, opšta upotreba kondoma se nije pojavila sve do 20. veka.[13] 1909. godine, Ričard Rihter je izumeo prvu intrauterinu napravu napravljenu od utrobe svilene bube, koju je kasnije usavršio i prodavao u Nemačkoj Ernst Grefenberg tokom kasnih 1920-ih.[18] U 1916. godine, Margaret Sanger je otvorila prvu kliniku za kontrolu začeća u SAD, zbog čega je bila uhapšena.[13] Usledilo je otvaranje prve klinike u Ujedinjenom Kraljevstvu 1921. godine od strane Meri Stoups.[13] Gregori Pinkus i DŽon Rok , uz pomoć Američke federacije za planiranje roditeljstva, su usavršili prve kontraceptivne pilule 1950-ih koje su postale javno dostupne 1960-ih.[19] Medicinski abortus je postao alternativa hirurškom abortusu dostupnošću analoga prostaglandina tokom 1970-ih i dostupnošću mifpristona tokom 1980-ih.[20]

Značaj kontrole začeća[uredi | uredi kod]

Oko 222 miliona žena u zemljama u razvoju, koje žele da izbegnu trudnoću, ne koriste moderne metode kontrole začeća.[21][22] Kontrola začeća koja se zahvaljujući SZO sve više primenjuje u zemljama u razvoju smanjila je smrtnost porodilja za 40% (oko 270.000 sprečenih smrtnih slučajeva u 2008.godini) a da je bilo više sredstava mogla bi da spreči 70% da su bili zadovoljeni svi zahtevi za kontrolu začeća.[23][24]

Ako bi se vreme između dve trudnoće produžilo, efikasnom kontrolom začeća, samo po tom osnovu, značajno bi bio poboljšan kvalitet zdravlja žena, samih porađaja i preživljavanje novorođenčadi.[23]

Kontrola začeća je posebno značajna u zemljama u razvoju, jer se sa boljim pristupom kontroli začeća, poboljšava: zdravlje žene, zarada žene i zaradom steknuta imovina, spostveno školovanje i obrazovanje sopstvene dece.[25] Kontrola začeća uvećava i privredni rast u zemljama sa boljom kontrolom začeća zato što je, sa manjim broju maloletne dece, žena više radno angažovana i manja je potrošnja porodičnog budžeta.[25][26]

Zdravstveni značaj[uredi | uredi kod]

mapa stope smrtnosti porodilja
stopa smrtnosti porodilja u 2010. godini[27]

Procenjuje se da je korišćenje kontraceptivnih sredstava u zemljama u razvoju smanjilo smrtnost porodilja do 40% (oko 270.000 sprečenih smrtnih ishoda u 2008.godini) a moglo bi se sprečiti i 70% smrtnosti porodilja kada bi se potpuno zadovoljila potražnja za kontraceptivnim sredstvima.[23][24] Ovo se postiže smanjenjem broja neplaniranih trudnoća koje se sledstveno završavaju rizičnim abortusima i sprečavanjem visoko rizičnih trudnoća sa visokim rizikom.[23]

Kontrolom začeća povećava se stopa preživljavanja kod dece u zemljama u razvoju, tako što se produžava vreme između trudnoća.[23] U ovoj populaciji ishodi su gori kada majka zatrudni u roku od 18 meseci od predhodnog porođaja.[23][28] Odlaganje naredne trudnoće posle pobačaja izgleda da ne menja rizik i ženama se savetuje da pokušaju da ostanu u drugom stanju kad god budu na to spremne.[28]

Tinejdžerske trudnoće, posebno kod mlađih tinejdžerki, su visokog rizika od neželjenih ishoda, naročito od ranog porođaja, rađanja nedonoščadi i mrtvorođenih beba.[10] U SAD 82% trudnoća kod devojaka između 15 i 19 godina su neplanirane.[29] Obimno seksualno obrazovanje i nesmetan pristup kontraceptivnim sredstvima povoljno utiču na smanjenju stope zatrudnjivanja u ovoj uzrasnoj grupi.[30]

Finansijski značaj[uredi | uredi kod]

fertility rate map
Zemlje prema stopi plodnosti u 2012.godini.

  7–8 dece
  6–7 dece
  5–6 dece n
  4–5 dece n
  3–4 dece
  2–3 dece
  1–2 dece
  0–1 dece

U zemljama u razvoju, kontrola začeća uvećava ekonomski rast zahvaljujući tome što tu ima manje zavisne dece pa tako više žena može biti radno sposobno.[25] Zarade žena, imovina, indeks telesne mase i školovanje njihove dece i njihov indeks telesne mase, sve se to upoboljšava sa većim pristupom kontroli začeća.[25] Planiranje porodice putem korišćenja moderne kontrole rađanja predstavlja jednu od najisplativijih intervencija u zdravstvu.[31] Ujedinjene Nacije procenjuju da se sa svakim utrošenim dolarom, uštedi dva do šest dolara.[32] Ova ušteda se vezuje za prevenciju neplaniranih trudnoća i za smanjenje širenja seksualno prenosivih bolesti.[31] Iako su sve metode isplative finansijski, ipak najveće uštede se ostvaruju primenom bakarnih intrauterinih naprava.[31]

Ukupni medicinski troškovi za trudnoću, porođaj i brigu oko novorođenčeta u SAD u 2012. godini u proseku iznose 21.000 dolara za vaginalni porođaj i 31.000 dolara za carski rez.[33] In most other countries the cost is less than half.[33] U većini drugih država troškovi su upola manji.[33] Za dete rođeno u 2011.godini, prosečna porodica u SAD potrošiće 235.000 dolara za njegovo 17-godišnje podizanje.[34]

Odnos društva i religije prema kontroli začeća[uredi | uredi kod]

Zakonske regulative[uredi | uredi kod]

Sporazumi o ljudskim pravima zahtevaju od većine vlada da obezbede planiranje porodice i informacije i usluge u vezi sa kontracepcijom. One uključuju zahteve za kreiranje nacionalnog plana za pružanje usluga za planiranje porodice, ukidanje zakona koji ograničavaju pristup planiranju porodice, obezbeđenje da je na raspolaganju širok spektar raznovrsnih sigurnih i efikasnih metoda kontrole začeća, uključujući i urgentnu metodu kontrole začeća, obezbeđenje postojanja obučenog kadra i odgovarajuće opreme u zdravstvu, koja treba da je po prihvatljivim cenama, i kreiranje procesa revidiranja implementiranih programa. Ako vlade ne urade ono što je napred navedeno, one mogu time prekršiti obaveze iz međunarodnog ugovora.[35]

Ujedinjene nacije su pokrenule akciju pod nazivom “Svaka žena, svako dete da bi procenile napredak u pravcu zadovoljavanja kontraceptivnih potreba žena. Ova inicijativa je postavila cilj da poveća broj korisnika modernih metoda kontracepcije na 120 miliona žena u 69 najsiromašnijih zemalja sveta do 2020. godine. Pored toga, oni žele da iskorene diskriminaciju prema devojkama i mladim ženama koje traže kontraceptivna sredstva.[36][37]

Stav religija prema kontroli začeća[uredi | uredi kod]

Religijski pogledi na etiku kontrole začeća široko variraju:[38]

  • Katolička crkva zvanično prihvata samo prirodno planiranje porodice u nekim slučajevima,[39] iako veliki broj katolika u razvijenim zemljama prihvata i primenjuje moderne metode kontrole začeća.[40][41][42] Među protestantima postoji velika raznolikost pogleda, od nepodržavanja ničega do onih koji dozvoljavaju sve metode kontrole rađanja.[43]
  • Pogledi u judaizmu kreću se od stavovova onih strožih ortodoksnih sekti, pa do opuštenije reformske sekte.[44]
  • hindusi dozvoljavaju korišćenje, kako prirodnih, tako i veštačkih kontraceptiva.[45]
  • Zajedničko budističko gledište je da je preventivna kontracepcija prihvatljiva, dok intervencija posle začeća nije.[46]
  • U islamu, kontraceptivi su dozvoljeni ako ne škode zdravlju, iako od njihove upotrebe neki islamisti odvraćaju žene.[47] Kuran ne sadrži ništa eksplicitno o moralnosti kontracepcije ali sadrži izjave koje podstiču rađanje dece. Takođe je saopšteno da je prorok Muhamed rekao „ženite se i umnožavajte se“.[48]

Epidemiologija[uredi | uredi kod]

mapa rasprostranjenosti savremene kontrole rađanja
Procenat žena koje su primenjivale savremenu kontrolu rađanja u 2010.

  6%
  12%
  18%
  24%
  30%
  36%
  42%
  48%
  54%
  60%
  66%
  72%
  78%
  84%
  86%
  Nema podataka

Posmatrano globalno, od 2009. godine, blizu 60% onih koji su u braku i sposobnih da dobiju potomstvo primenjuje kontrolu začeća.[49] Koliko se često različite metode koriste, jako se razlikuje od zemlje do zemlje.[49] Najčešće primenjivana metoda u razvijenim zemljama je kondom i oralni kontraceptivi, u Africi oralni kontraceptivi, a u Latinskoj Americi i Aziji sterilizacija.[49] U zemljama u razvoju, sveobuhvatno, 35% kontrole začeća je putem ženske sterilizacije, 30% putem intrauterinih sredstava, 12% putem oralnih kontraceptivea, 11% putem kondoma, a 4% putem muške sterilizacije.[49]

Iako manje korišćene u razvijenom svetu nego u zemljama u razvoju, broj žena koje su koristile intrauterine naprave od 2007.godini bio je preko 180 miliona.[50] Izbegavanje seksa u plodnim danima koristi oko 3,6% žena sposobnih za rađanje, sa iznosom i do 20% u oblastima Južne Amerike.[51] Od 2005. godine, 12% parova koristi muški oblik kontracepcije (bilo kondome, bilo vazektomiju) sa višom stopom u razvijenim zemljama.[52] Primena muških oblika kontrole začeća se smanjila između 1985. do 2009. godine.[49] Upotreba kontraceptiva među ženama u podsaharskoj Africi porasla je sa oko 5% u 1991.godini na oko 30% u 2006.godini.[53]

Od 2012. godine, 57% žena sposobnih da rađaju želelo je da izbegne trudnoću (867 od 1520 miliona).[54] Oko 222 miliona žena, međutim, nisu bile u mogućnosti da dođu do kontrole začeća. 53 miliona od kojih su iz podsaharske Afrike, a 97 miliona iz Azije.[54] Ovo dovodi do 54 miliona neplaniranih trudnoća i blizu 80.000 smrti porodilja godišnje.[49] Delimičan razlog što su mnoge žene bez kontrole začeća je taj što mnoge zemlje ograničavaju pristup kontroli začeća iz religijskih ili političkih razloga,[6] dok je drugi razlog siromaštvo.[55] Usled restriktivnih zakona o abortusu u podsaharskoj Africi, mnoge žene se obraćaju nelegalnim vršiocima abortusa u vezi sa neželjenim trudnoćama, što rezultira da ima 2-4% rizičnih abortusa svake godine.[55]

Metode kontrole začeća[uredi | uredi kod]

Izgledi za ostanak u drugom stanju tokom prve godine korišćenja:[6][56]
Metoda Uobičajeno korišćenje Savršeno korišćenje
Bez kontrole rađanja 85% 85%
Kombinovana pilula 8% 0.3%
Pilula samo sintetskog progesterona 3% 1.1%
Sterilizacija (kod žena) 0.5% 0.5%
Sterilizacija (kod muškaraca) 0,15 % 0.10%
Kondom (kod žena) 21% 5%
Kondom (kod muškaraca) 18% 2%
Bakarna intrauterina naprava 0,8 % 0.6%
0,2 % 0.2%
Flaster 8% 0.3%
Vaginalni prsten 9% 0.3%
Depo Provera 3-6% 0.2%
Implant 0,05 % 0.05%
Dijafragma i spermicid 12% 6%
Prekid odnosa 27% 4%
Standardni metod plodnih dana ~12-25% ~1-9%
Metod- amenorea u laktaciji 0-7.5%[57] <2%[58]

U metode kontrole rađanja spadaju metode prepreke, hormonalna kontrola začeća, intrauterine naprave (intrauterine naprave), sterilizacija i bihevioralne metode. One se koriste pre ili u toku polnog odnosa dok je hitna kontrola začeća efikasna samo u roku od nekoliko dana od polnog odnosa. Efikasnost se uglavnom izražava u procentu broja žena koje zatrudne tokom prve godine korišćenja date metode,[59] a ponekad u vidu životne stope nuspeha kod metoda visoke efikasnosti kao što je podvezivanje jajovoda.[60]

Najefikasnije metode su one sa dugotrajnim dejstvom, koje ne zahtevaju neprekidne posete lekaru.[61] Hirurška sterilizacija, hormonski implanti i intrauterini ulošci, tokom prve godine primene imaju stope neuspeha manje od 1%.[61] Ukoliko se striktno primenjuju, kod hormonskih kontraceptivnih pilula, flastera ili prstenova, kao i kod metode laktacione amenoreje (LAM), stope neuspeha tokom prve godine (ili kod LAM-a tokom prvih 6 meseci) takođe mogu biti manje od 1%.[61] Kod tipične primene, stope neuspeha tokom prve godine su znatno veće, u intervalu od 3-9%, kao posledica nepravilne primene.[61] Ostale metode, poput plodnih i neplodnih dana, kondoma, dijafragme i spermicida, imaju veće stope neuspeha u prvoj godini čak i onda kada se koriste besprekorno.[61]

Mada sve metode kontrole začeća imaju neke potencijalne neželjene efekte, njihov rizik je manji nego u slučaju trudnoće.[61] Po prestanku primene ili uklanjanju, mnoge metode kontrole začeća, uključujući oralne kontraceptive, intrauterine uloške, implante i injekcije, stopa trudnoće tokom sledeće godine ista je kao kod onih koji nisu koristili kontrolu začeća.[62]

Kod osoba koje imaju neke specifične zdravstvene probleme, pri primeni određenih formi kontrole začeća potrebna su dalja ispitivanja.[63] Kod žena koje su inače zdrave, mnoge metode kontrole začeća ne bi trebalo da iziskuju lekarski pregled, uključujući pilule za kontrolu začeća, injekcionu ili implantacionu kontrolu začeća, kao i kondome.[64] Naročito, kada su u pitanju karlični pregled, pregled dojki ili analiza krvi pre početka korišćenja pilula za kontrolu začeća, izgleda da nemaju uticaja na rezultate, pa stoga oni nisu potrebni.[65][66] Svetska zdravstvena organizacija je 2009. godine objavila detaljnu listu kriterijuma medicinske kvalifikacije za svaki tip kontrole začeća.[63]

Hormonska[uredi | uredi kod]

Hormonski kontraceptivi deluju tako što inhibiraju ovulaciju i oplođenje.[67] Oni su dostupni u nekoliko različitih oblika među kojima su oralne pilule, implanti ispod kože, injekcije, flasteri, intrauterine naprave i vaginalni prsten. Trenutno su dostupni samo za žene. Postoje dva načina oralne kontrole začeća, kombinovana oralna kontraceptivna pilula i pilula samo sa progestogenom.[68] Ako se uzimaju tokom trudnoće, one niti povećavaju rizik od pobačaja niti uzrokuju defekte pri rođenju.[66]

Kombinovani hormonski kontraceptivi su povezani sa neznatno povećanim rizikom od pojave venskih i arterijskih krvnih ugrušaka ; međutim, rizik je manji od onog povezanog sa trudnoćom.[69] Zbog postojanja ovog rizika, oni se ne preporučuju ženama starijim od 35 godina koje su pušači.[70] NJihov uticaj na seksualnu želju varira, pri čemu se povećava ili smanjuje kod nekih osoba, ali kod većine nema nikakvog uticaja.[71] Kombinovani oralni kontraceptivi smanjuju rizik od raka jajnika i raka endometrijuma, a ne menjaju rizik od raka dojke.[72][73] Oni često smanjuju menstrualno krvarenje i bolne menstrualne grčeve.[66] Manje doze estrogena kojih ima u vaginalnom prstenu mogu da redukuju rizik od osetljivosti dojki, mučnine, kao i glavobolju povezanu sa proizvodima koji sadrže veće doze estrogena.[72]

Pilule samo sa progestinom, injekcije i intrauterini ulošci nisu povezani sa povećanim rizikom od pojave krvnih ugrušaka i mogu ih koristiti žene koje su ranije imale krvne ugruške u venama.[69][74] Kod onih sa istorijom krvnih ugrušaka u arterijama, trebalo bi da se koriste nehormonski način kontrole začeća ili metoda samo sa progestinom, pored verzije sa injekcijama.[69] Pilule samo sa progestinom mogu da dovedu do poboljšanja menstrualnih simptoma, a mogu ih koristiti i žene koje doje pošto ne utiču na produkciju mleka. Kod metoda samo sa progestinom može doći do neredovnog krvarenja, pri čemu su neke korisnice prijavile i izostanak menstruacije.[75] Progestini, drospirenon i desogestrel smanjuju na najmanju meru androgenska neželjena dejstva, ali povećavaju rizik od pojave krvnih ugrušaka, pa iz tog razloga nisu prva linija.[76] Postoje neslaganja oko tipične stope neuspeha u prvoj godini kod primene injekcionog progestina, Depo-Provera, pri čemu se brojke kreću u rasponu od manje od 1%[77] do više od 6%.[61]

Barijera[uredi | uredi kod]

Urolani muški kondom

Barijerni kontraceptivi su naprave kojima se pokušava sprečiti trudnoća na taj način što fizički sprečavaju da sperma uđe u matericu.[78] Ovde spadaju muški kondomi, ženski kondomi, cervikalne kape, dijafragme i kontraceptivni sunđeri sa spermicidom.[78]

Globalno, kondomi su najuobičajenija metoda kontrole začeća.[79] Muški kondomi se stavljaju na muški penis u erekciji i fizički blokiraju ejakuliranu spermu da uđe u telo seksualnog partnera.[80] Moderni kondomi su najčešće napravljeni od lateksa, ali ima i onih napravljenih od drugih materijala kao što su poliuretan ili jagnjeća creva.[80] Ženski kondomi su takođe dostupni, a najčešće su izrađeni od nitrila, lateksa ili poliuretana.[81] Prednost muških kondoma je u tome što nisu skupi, jednostavni su za upotrebu i nemaju mnogo neželjenih dejstava.[82] U Japanu oko 80% parova koji koriste kontrolu začeća koristi kondome, dok u Nemačkoj ovaj broj iznosi oko 25%,[15] a u Sjedinjenim Državama je 18%.[83]

Muški kondomi i dijafragma sa spermicidom imaju slične stope neuspeha pri tipičnoj upotrebi tokom prve godine, koje iznose redom 15% i 16%.[6] Kod besprekorne upotrebe efikasniji su kondomi, sa stopom neuspeha u prvoj godini od 2% prema stopi neuspeha u prvoj godini od 6% kod dijafragme.[6] Kondomi imaju i dodatnu prednost u tome što pomažu da se spreči širenje nekih seksualno prenosivih infekcija kao što je HIV/SIDA.[7]

Kontraceptivni sunđeri su kombinacija prepreke i spermicida.[61] Kao i dijafragme, oni se ubacuju vaginalno pre seksualnog odnosa i moraju se postaviti preko cerviksa da bi bili efikasni.[61] Tipične stope neuspeha tokom prve godine zavise od toga da li je ili ne žena prethodno rađala, pri čemu iznose 24% kod žena koje su rađale, a 12% kod onih koje nisu.[61] Sunđer se može ubaciti do 24 časa pre seksualnog odnosa i mora se ostaviti na mestu još najmanje šest sati nakon odnosa.[61] Ima izveštaja o alergijskim reakcijama[84] i težim neželjenim dejstvima, kao što je sindrom toksičnog šoka.[85]

Intrauterini ulošci[uredi | uredi kod]

Aktuelni intrauterini ulošci su obično male naprave u obliku slova ,'T', koje sadrže bakar ili levonorgestrel, a ubacuju se u matericu.[86] Oni predstavljaju vid dugoročne reverzibilne kontrole začeća. Stope neuspeha u prvoj godini kod primene intrauterinih naprava sa bakrom iznose oko 0,8%, dok je kod intrauterinih naprava sa levonorgestrelom stopa neuspeha 0,2% u prvoj godini.[6] Među različitim vrstama kontrole začeća, zajedno sa implantima za kontrolu začeća, njihova primena dovodi do najveće satisfakcije među korisnicima.[87]

Postoje dokazi koji podržavaju efikasnost i sigurnost primene kod adolescenata[87] i onih koji nisu imali dece.[88] Primena intrauterinih naprava ne utiče na dojenje i mogu se ubaciti neposredno nakon porođaja.[89] Takođe, mogu se koristiti neposredno nakon abortusa.[90] Čim se uklone, čak i posle dugoročne upotrebe, plodnost se odmah vraća u normalu.[91] Dok kod primene intrauterinih naprava od bakra može da dođe do povećanja menstrualnog krvarenja i pojave bolnijih grčeva,[92] primena hormonskih intrauterinih naprava može da smanji menstrualno krvarenje ili potpuno zaustavi menstruaciju.[89] Ostale moguće komplikacije uključuju izbacivanje (2–5%), a u ređem broju slučajeva dolazi do perforacije materice (manje od 0,7%).[29][89] Pojava grčeva se može lečiti primenom NSAIL-a.[29]

Do 2007. godine, primena intrauterinih naprava je najrasprostranjeniji oblik upotrebe reverzibilne kontrole začeća, sa više od 180 miliona korisnica širom sveta.[49][50] Prethodni model intrauterinog uloška (Dalkon štit) je bio povezan sa povećanim rizikom od pelvične inflamatorne bolesti; međutim, kod aktuelnih modela nema uticaja na rizik kod osoba koje nemaju seksualno prenosive infekcije u vreme ubacivanja.[93]

Sterilizacija[uredi | uredi kod]

Hirurška sterilizacija može da se obavlja putem podvezivanja jajovoda kod žena i putem vazektomije kod muškaraca.[6] Ovde ne postoje neki značajni dugotrajni sporedni efekti, a podvezivanje jajovoda smanjuje rizik od nastanka raka jajnika.[6] Mogućnost nastanka kratkotrajnih komplikacija je 20 puta manja kod vazektomije nego kod podvezivanja jajnika.[6][94] Posle vazektomije može doći do oticanja mošnica kao i do bolova u njima, što obično prolazi posle nedelju do dve dana.[95] Što se podvezivanja jajnika tiče, komplikacije nastaju u 1 do 2 procenta slučajeva a ozbiljne komplikacije nastaju uglavnom kao posledica anestezije.[96] Neither method offers protection from sexually transmitted infections.[6]

Neke žene se pokaju zbog toga što su pristale na sterilizaciju: oko 5% starijih od 30 , a oko 20% mlađih od 30 godina.[6] Muškarci se ređe kaju što su pristali na sterilizaciju manje od (<5%) i to oni mlađi, koji imaju mladu decu ili ih uopšte nemaju, i nestabilan brak koji povećava rizik.[97] U jednoj anketi koja je sprovedena među populacijom koja ima decu, njih 9% je izjavilo da, kad bi ponovo bili u prilici da dobiju dete, oni se ne bi na to odlučili.[98]

Iako se sterilizacija smatra nepovratnim procesom,[99] moguće je pokušati odvezivanje jajovoda kako bi se jajovodi ponovo učinili prohodnim ili obrnuta vazektomija kako bi se sada semenovodi kod muškaraca učinili prohodnim. Kad su u pitanju žene, njihova želja za odvezivanjem jajovoda često je povezana sa promenom brčnog druga.[99] Stopa uspešnog zatrudnjivanja posle odvezivanja jajnika kreće se između 31 i 88%, uz komplikacije u koje spada i rizik od nastanka vanmaterične trudnoće.[99] Broj muškaraca koji traže obrnutu vazektomiju je između 2 i 6%.[100] Stope uspešnog dobijanja drugog deteta posle obrnute vazektomije kreću se između 38 i 84%; uspešnost je manja što je vremenski period od vazektomije do obrnute vazektomije duži.[101]

Ponašanje[uredi | uredi kod]

U metode koje se odnose na ponašanje partnera spadaju podešavanje tajminga ili metoda polnog odnosa pri kojem se sprečava unošenje sperme u reproduktivni trakt žene, bez obzira da li je došlo do ovulacije ili nije.[102] Ako se ova metoda precizno primenjuje, u prvoj godini njenog korišćenja može doći do greške u oko 3,4% slučajeva, međutim, ako se ne primenjuje savesno, onda ovaj procenat može narasti čak do 85%.[103]

Plodni i neplodni dani[uredi | uredi kod]

Metode plodnih i neplodnih dana podrazumevaju određivanje najplodnijih dana menstrualnog ciklusa u cilju izbegavanja nezaštićenog odnosa.Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; nevaljana imena, tj. ima ih previše U prvoj godini one imaju tipičnu grešku između 12% i 25%; procenat greške kod besprekornog korišćenja zavisi od sistema koji se primenjuje i tipično se kreće između 1 i 9%.[6] Međutim, dokazi na kojima se ove procene zasnivaju su slabi budući da većina parova u ispitivanju rano prestaje sa njihovom primenom.[102] Globalno, njih primenjuje 3,6% parova.[104]

Ako se zasniva i na merenju bazalne temperature tela i na još nekom primarnom znaku, onda se metoda smatra simptotermalnom. Saopšteno je da se stopa neželjenih trudnoća kreće između 1% i 20% kod parova koji primenjuju simptotermalnu metodu.[105]

Metoda povlačenja[uredi | uredi kod]

Metoda povlačenja (takođe poznat pod nazivom coitus interruptus), jeste postupak kojim se prekida seksualni čin „izvlačenjem“ penisa pre ejakulacije.[106] Glavni rizik metode povlačenja jeste u tome što ovaj postupak muškarac ne može uvek da obavi na pravi način ili u pravo vreme.[106] Ako se ova metoda primenjuje na savršen način, u prvoj godini mogućnost nastanka greške je oko 4%, do 27% pri njenoj uobičajenoj primeni.[63] Neki medicinski stručnjaci ovakav postupak ne smatraju kontraceptivnom metodom.[61]

Postoji malo dokaza vezano za sadržaj sperme u preejakulatornoj tečnosti.[107] I, dok u nekim probnim istrađivanjima, sperma nije nađena,[107] u jednom eksperimentu ona je pronađena kod 10 od 27 pregledanih volontera.[108] Metodu prekida odnosa kao kontrolu rađanja koristi oko 3% parova.[104]

Apstinencija[uredi | uredi kod]

Iako neke grupe zastupaju potpunu seksualnu apstinenciju, pod kojom podrazumevaju izbegavanje seksualne aktivnosti, u kontekstu kontrole rađanja, ovaj pojam podrazumeva uzdržavanje od vaginalnog odnosa.[109][110] Kada je u pitanju prevencija trudnoće, apstinencija je 100% efikasna; međutim, neće se svako ko namerava da apstinira odreći seksualne aktivnosti, i u mnogim populacijama postoji veliki rizik od zatrudnjivanja putem nekonsezualnog seksa.[111][112]

Edukacija o samo seksualnoj apstinenciji ne umanjuje procenat tinejdžerskih trudnoća.[5][113] Stope tinejdžerske trudnoće su više kod učenika edukovanih o apstinenciji kao jedinom sigurnom sredstvu zaštite od zatrudnjivanja, nego kod onih koji su edukovani sveobuhvatnim seksuaknim obrazovanjem.[113][114] Neki zvaničnici, onima koji primenjuju apstinenciju kao primarni metod, preporučuju korišćenje rezervnih raspoloživih metoda kao što su kondomi ili urgentne kontraceptivne pilule.[115] Seks bez penetracije bez vaginalnog seksa i oralni seks bez vaginalnog seksa takođe se ponekad smatraju metodama kontrole začeća.[116] I pored toga što se njima uglavnom izbegava trudnoća, do trudnoće ipak može doći ako se radi o interkruralnom seksu i drugim oblicima seksa u kojima se penis nalazi u blizini vagine (trljanje genitalija i izvlačenje penisa posle analnog snošaja) kada sperma može da se nađe u blizini ulaza u vaginu i tako se pomeša sa vaginalnim lubrikantnim tečnostima.[117][118]

Laktacija[uredi | uredi kod]

Metod laktacione amenoreje podrazumeva primenu prirodne ženske postporođajne neplodnosti do koje dolazi posle porođaja i može da se produži dojenjem.[119] Ovde je obično potreban izostanak menstruacije, isključivo dojenje bebe i dete mlađe od 6 meseci.[58] Svetska zdravstvena organizacija stoji na stanovištu da, ako je dojenje jedini izvor hrane za bebu, onda, u prvih šest meseci posle porođaja, može doći do zatrudnjivanja u 2% slučajeva[120] Istraživanja su pokazala da je stopa greške bila od 0% do 7.5%.[121] Stope se uvećavaju na 4-7% prve godine i na 13% u drugoj godini.[122] Formula hranjenja, izmuzavanjem umesto dojenja, korišćenjem flašice i davanjem čvrste hrane povećava stopu greške.[123] Kod onih koje isključivo doje, njih oko 10% dobiju menstruaciju pre isteka trećeg meseca, a 20% pre isteka šestog meseca.[122] Kod onih koje ne doje, plodnost se može vratiti četiri nedelje posle porođaja.[122]

Hitnost[uredi | uredi kod]

Metode urgentne kontrole začeća su lekovi (pilule za „jutro posle“)[124] ili naprava koje se koriste posle nezaštićenog seksualnog odnosa sa nadom da će se sprečiti trudnoća.[125] NJima se prvenstveno deluje na sprečavanje ovulacije i plodnosti.[126] Postoji veliki broj različitih opcija, u koje uključujući jaka doza kontraceptivnih pilula, levonorgestrel, mifepriston, ulipristal i intrauterina sredstva.[127] Levonorgestrel pilule smanjuju mogućnost trudnoće za 70% (stopa trudnoće 2.2%) ako se koriste u roku od 3 dana posle nezaštićenog odnosa ili korišćenja neispravnog kondoma.[125] Ulipristal smanjuje mogućnost trudnoće za oko 85% (stopa trudnoće 1.4%) do 5 dana i može biti nešto efikasniji od levenorgestrela.[125][127][128] Mifepriston je takođe efikasniji od levonorgestrela dok su bakarne intrauterine naprave najefikasnija metoda.[127] SInrauterine naprave mogu da se uvuku u roku od 5 dana posle odnosa i da spreče 99% trudnoća (stopa trudnoće je od 0.1 do 0.2%).[126][129] Ovo ih čini najefikasnijim oblikom kontrole začeća u urgentnoj kontracepciji.[130]

Ako se pilule za „jutro posle“ ženama daju unapred, to ne utiče na stopu nastanka seksualno prenosivih infekcija, korišćenja kondoma, stopu trudnoće niti na sprečavanje začeća pri rizičnom seksualnom ponašanju.[131][132] Sve metode imaju minimalne sporedne efekte.[127]

Dvostruka zaštita[uredi | uredi kod]

Dvostruka zaštita je primena metoda koje štite i od seksualno prenosivih infekcija i od trudnoće.[133] Može se koristiti bilo samo kondom, bilo zajedno sa nekom drugom metodom kontrole začeća ili izbegavanjem penetrantnog seksa.[134][135] Ako je trudnoća glavna briga, razumno je korišćenje dve metode u isto vreme,[134] preporučuju se dva oblika kontrole začeća onima koji koriste lekove protiv akni kao što je izotretinoin, zbog postojanja visokog rizika od defekta kod novorođenčadi ako se uzima u toku trudnoće.[136]

Suprotstavljeni stavovi[uredi | uredi kod]

Postoji veliki broj opštih pogrešnih shvatanja kada je u pitanju seks i trudnoća.[137] tuširanje posle seksualnog odnosa nije efikasan oblik kontrole začeća.[138] Pored toga, ono je povezano sa velikim brojem zdravstvenih problema i zato se ne preporučuje.[139] Žene mogu zatrudneti i tokom prvog seksualnog odnosa[140] i u bilo kojem seksualnom položaju.[141] Moguće je, iako sa vrlo malim izgledima, da žena zatrudni i u toku menstruacije.[142]

Istraživanje[uredi | uredi kod]

Ženski pol[uredi | uredi kod]

Potrebna su poboljšanja kada su u pitanju postojeće metode kontrole začeća, pošto oko polovine žena koje neplanirano ostanu u drugom stanju koriste kontraceptivna sredstava u to vreme.[61] Proučavan je veliki broj izmena postojećih kontraceptivnih metoda, uključujući poboljšani ženski kondom, poboljšanu dijafragmu, flaster koji sadrži samo progestin i vaginalni prsten sa progesteronom sa dugim dejstvom.[143] Ovaj vaginalni prsten izgleda deluje tri do četiri meseca i trenutno je dostupan u nekim krajevima sveta.[143]

Proučavan je veliki broj metoda za obavljanje sterilizacije preko grlića materice. Jedan podrazumeva stavljanje kvinakrina u matericu što dovodi do stvaranja ožiljaka i neplodnosti. Iako postupak nije skup i ne zahteva hirurške veštine, postoji briga za dugoročne neželjene efekte.[144] Proučavana je i jedna druga supstanca, poliodokanol, koja funkcioniše na isti način.[143] Naprava koja se zove Essure, koja se širi kada se ubaci u jajovode i blokira ih, odobrena je za upotrebu u SAD 2002. godine.[144]

Muški pol[uredi | uredi kod]

Glavni članak: Muška kontracepcija

Metode koje se odnose na mušku kontrolu začeća su kondomi, vazektomije i izvlačenje.[145][146] Između 25 i 75% muškaraca koji su seksualno aktivni bi koristiolo hormonalnu kontrolu začeća kada bi im bila na raspolaganju.[52][145] Isprobava se veliki broj hormonalnih i nehormonskih metoda,[52] a postoji nekoliko istraživanja u vezi sa mogućnošću primene kontraceptivnih vakcina.[147]

Reverzibilna hirurška metoda koja se upravo ispituje je rukovođenje reverzibilnom inhibicijom sperme (RRIS) koja se sastoji u ubrizgavanju polimerskog gela, stiren maleinskog anhidrida u dimetil sulfoksidu, u semenovod. Injekcija natrijum bikarbonata spira pomenutu supstancu i uspostavlja plodnost. Druga metoda je naprava unutar semenovoda koja podrazumeva umetanje uretanskog čepa u semenovod da bi ga blokirala. Kombinacija androgena i progestina deluje obećavajuće, kao i modulatori selektivnih androgenih receptora.[52] Ultrazvuk i metode zagrevanja testisa upravo su prošli preliminarna proučavanja.[148]

Druge životinje[uredi | uredi kod]

Kastracija ili sterilizacija, koja podrazumeva uklanjanje nekih reproduktivnih organa, često se koristi kao metod kontrole začeća kod kućnih ljubimaca. Mnogi azili za životinje zahtevaju da se, kao deo dogovora o usvajanju, primenjuju ovi postupci.[149] Kod velikih životinja ova hirurška intervencija je poznata pod nazivom kastracija.[150] Na kontrolu rađanja se gleda kao na alternativu lovu kao sretstva kontrole prekomernog razmnožavanja divljih životinja.[151] Utvrđeno je da su kontraceptivne vakcine efikasne kod velikog broja različitih životinjskih populacija.[152][153]

Svetski dan kontracepcije[uredi | uredi kod]

Svetski dan kontracepcije je 26. septembar. Ovaj dan posvećen je podizanju svesti i poboljšanju edukacije o seksualnom i reproduktivnom zdravlju, sa vizijom „sveta u kojem je svaka trudnoća željena.“[154]

Ovaj dan podržan je od strane vladinih i međunarodnih nevladinih grupa (organizacija) uključujući, Azijsko-pacifički savet za kontracepciju, Latinoamerički centar zdravlja i žena, Evropsko društvo za kontracepciju i reproduktivno zdravlje, Nemačka fondacija za svetsku populaciju, međunarodna federacija pedijatrijske i adolescentne ginekologije, Međunarodne federacije planiranog roditeljstva, Marie Stopes International, Međunarodnih usluga za populaciju, Saveta za populaciju, Agencija Sjedinjenih Država za međunarodni razvoj (ACDMR), i organizacije „Žene rađaju“.[154]

Veze[uredi | uredi kod]

Izvori[uredi | uredi kod]

  1. ↑ „Definition of Birth control”. MedicineNet. Arhivirano iz originala na datum 2012-08-06. Pristupljeno 9. 8. 2012. 
  2. ↑ Oxford English Dictionary. Oxford University Press. June 2012 (online). 
  3. ↑ World Health Organization (WHO). „Family planning”. Health topics. World Health Organization (WHO). 
  4. ↑ Taliaferro, L. A.; Sieving, R.; Brady, S. S.; Bearinger, L. H. (2011). „We have the evidence to enhance adolescent sexual and reproductive health--do we have the will?”. Adolescent medicine: state of the art reviews 22 (3): 521–543, xii. PMID 22423463. 
  5. ↑ 5,0 5,1 Chin, H. B.; Sipe, T. A.; Elder, R.; Mercer, S. L.; Chattopadhyay, S. K.; Jacob, V.; Wethington, H. R.; Kirby, D. i dr.. (2012). „The Effectiveness of Group-Based Comprehensive Risk-Reduction and Abstinence Education Interventions to Prevent or Reduce the Risk of Adolescent Pregnancy, Human Immunodeficiency Virus, and Sexually Transmitted Infections”. American Journal of Preventive Medicine 42 (3): 272–294. DOI:10.1016/j.amepre.2011.11.006. PMID 22341164. 
  6. ↑ 6,00 6,01 6,02 6,03 6,04 6,05 6,06 6,07 6,08 6,09 6,10 6,11 6,12 Hanson, S.J.; Burke, Anne E. (21. 12. 2010.). „Fertility control: contraception, sterilization, and abortion”. u: Hurt, K. Joseph; Guile, Matthew W.; Bienstock, Jessica L. i dr... The Johns Hopkins manual of gynecology and obstetrics (4th izd.). Philadelphia: Wolters Kluwer Health/Lippincott Williams & Wilkins. str. 382–395. ISBN 978-1-60547-433-5. 
  7. ↑ 7,0 7,1 Family planning : a global handbook for providers : evidence-based guidance developed through worldwide collaboration. (Rev. and Updated ed. izd.). Geneva, Switzerland: WHO and Center for Communication Programs. 2011. ISBN 978-0-9788563-7-3. 
  8. ↑ DiCenso A, Guyatt G, Willan A, Griffith L (June 2002). „Interventions to reduce unintended pregnancies among adolescents: systematic review of randomised controlled trials”. BMJ 324 (7351): 1426. PMC 115855. PMID 12065267. 
  9. ↑ Duffy, K.; Lynch, D. A.; Santinelli, J. (2008). „Government Support for Abstinence-Only-Until-Marriage Education”. Clinical Pharmacology & Therapeutics 84 (6): 746–748. DOI:10.1038/clpt.2008.188. PMID 18923389. 
  10. ↑ 10,0 10,1 10,2 Black, A. Y.; Fleming, N. A.; Rome, E. S. (2012). „Pregnancy in adolescents”. Adolescent medicine: state of the art reviews 23 (1): 123–138, xi. PMID 22764559. 
  11. ↑ 11,0 11,1 11,2 Rowan, S. P.; Someshwar, J.; Murray, P. (2012). „Contraception for primary care providers”. Adolescent medicine: state of the art reviews 23 (1): 95–110, x–xi. PMID 22764557. 
  12. ↑ 12,0 12,1 12,2 12,3 12,4 Family planning : a global handbook for providers : evidence-based guidance developed through worldwide collaboration. (Rev. and Updated ed. izd.). Geneva, Switzerland: WHO and Center for Communication Programs. 2011. str. 260–300. ISBN 978-0-9788563-7-3. 
  13. ↑ 13,0 13,1 13,2 13,3 13,4 13,5 Cuomo, Amy (2010). „Birth control”. u: O'Reilly, Andrea. Encyclopedia of motherhood. Thousand Oaks, Calif.: Sage Publications. str. 121–126. ISBN 9781412968461. 
  14. ↑ Lipsey, Richard G.; Carlaw, Kenneth; Bekar, Clifford (2005). „Historical Record on the Control of Family Size”. Economic Transformations: General Purpose Technologies and Long-Term Economic Growth. Oxford University Press. str. 335–40. ISBN 978-0-19-928564-8. 
  15. ↑ 15,0 15,1 Eberhard, Nieschlag, (2010). Andrology Male Reproductive Health and Dysfunction (3rd ed. izd.). [S.l.]: Springer-Verlag Berlin Heidelberg. str. 563-. ISBN 9783540783558. 
  16. ↑ unspecified (2001). „Herbal contraceptives and abortifacients”. u: Bullough, Vern L.. Encyclopedia of birth control. Santa Barbara, Calif.: ABC-CLIO. str. 125–128. ISBN 9781576071816. 
  17. ↑ McTavish, Lianne (2007). „Contraception and birth control”. u: Robin, Diana. Encyclopedia of women in the Renaissance : Italy, France, and England. Santa Barbara, Calif.: ABC-CLIO. str. 91–92. ISBN 9781851097722. 
  18. ↑ Fritz, Marc A.; Speroff, Leon (2011). „Intrauterine contraception”. Clinical gynecologic endocrinology and infertility (8th izd.). Philadelphia: Wolters Kluwer Health/Lippincott Williams & Wilkins. str. 1095–1098. ISBN 978-0-7817-7968-5. 
  19. ↑ Poston, Dudley (2010). Population and Society: An Introduction to Demography. Cambridge University Press. str. 98-. ISBN 9781139489386. 
  20. ↑ Kulier, Regina; Kapp, Nathalie; Gülmezoglu, A. Metin; Hofmeyr, G. Justus; Cheng, Linan; Campana, Aldo (November 9, 2011). „Medical methods for first trimester abortion”. Cochrane Database of Systematic Reviews (11): CD002855. DOI:10.1002/14651858.CD002855.pub4. PMID 22071804. 
  21. ↑ „Costs and Benefits of Contraceptive Services: Estimates for 2012” (pdf). United Nations Population Fund. June 2012. str. 1. 
  22. ↑ Carr, B.; Gates, M. F.; Mitchell, A.; Shah, R. (2012). „Giving women the power to plan their families”. The Lancet 380 (9837): 80–82. DOI:10.1016/S0140-6736(12)60905-2. PMID 22784540. 
  23. ↑ 23,0 23,1 23,2 23,3 23,4 23,5 Cleland, J; Conde-Agudelo, A; Peterson, H; Ross, J; Tsui, A (Jul 14, 2012). „Contraception and health.”. Lancet 380 (9837): 149–56. DOI:10.1016/S0140-6736(12)60609-6. PMID 22784533. 
  24. ↑ 24,0 24,1 Ahmed, S.; Li, Q.; Liu, L.; Tsui, A. O. (2012). „Maternal deaths averted by contraceptive use: An analysis of 172 countries”. The Lancet 380 (9837): 111–125. DOI:10.1016/S0140-6736(12)60478-4. PMID 22784531. 
  25. ↑ 25,0 25,1 25,2 25,3 Canning, D.; Schultz, T. P. (2012). „The economic consequences of reproductive health and family planning”. The Lancet 380 (9837): 165–171. DOI:10.1016/S0140-6736(12)60827-7. PMID 22784535. 
  26. ↑ Van Braeckel, D.; Temmerman, M.; Roelens, K.; Degomme, O. (2012). „Slowing population growth for wellbeing and development”. The Lancet 380 (9837): 84–85. DOI:10.1016/S0140-6736(12)60902-7. PMID 22784542. 
  27. ↑ Country Comparison: Maternal Mortality Rate u The CIA World Factbook
  28. ↑ 28,0 28,1 Sholapurkar, SL (February 2010). „Is there an ideal interpregnancy interval after a live birth, miscarriage or other adverse pregnancy outcomes?”. Journal of obstetrics and gynaecology : the journal of the Institute of Obstetrics and Gynaecology 30 (2): 107–10. DOI:10.3109/01443610903470288. PMID 20143964. 
  29. ↑ 29,0 29,1 29,2 Marnach, ML; Long, ME; Casey, PM (2013). „Current issues in contraception.”. Mayo Clinic proceedings. Mayo Clinic 88 (3): 295-9. PMID 23489454. 
  30. ↑ Lavin, C; Cox, JE (August 2012). „Teen pregnancy prevention: current perspectives.”. Current Opinion in Pediatrics 24 (4): 462–9. DOI:10.1097/MOP.0b013e3283555bee. PMID 22790099. 
  31. ↑ 31,0 31,1 31,2 Tsui AO, McDonald-Mosley R, Burke AE (April 2010). „Family planning and the burden of unintended pregnancies”. Epidemiol Rev 32 (1): 152–74. DOI:10.1093/epirev/mxq012. PMC 3115338. PMID 20570955. 
  32. ↑ Carr, B; Gates, MF; Mitchell, A; Shah, R (Jul 14, 2012). „Giving women the power to plan their families.”. Lancet 380 (9837): 80–2. DOI:10.1016/S0140-6736(12)60905-2. PMID 22784540. 
  33. ↑ 33,0 33,1 33,2 Rosenthal, Elisabeth (30. 6. 2013.). „American Way of Birth, Costliest in the World”. New York Times. 
  34. ↑ „Expenditures on Children by Families, 2011”. United States Department of Agriculture, Center for Nutrition Policy and Promotion. Arhivirano iz originala na datum 2008-03-08. Pristupljeno 2014-02-19. 
  35. ↑ Cottingham J., Germain A., Hunt P. (2012). „Use of human rights to meet the unmet need for family planning”. The Lancet 380 (9837): 172–180. DOI:10.1016/S0140-6736(12)60732-6. PMID 22784536. 
  36. ↑ Susheela Singh; Jacqueline E. Darroch (June 2012). „Adding It Up: Costs and Benefits of Contraceptive Services Estimates for 2012” (PDF). Guttmacher Institute and United Nations Population Fund (UNFPA), 201. 
  37. ↑ „About Every Woman Every Child”. United Nations Foundation. Arhivirano iz originala na datum 2014-02-13. Pristupljeno 21. 9. 2013. 
  38. ↑ Srikanthan, A; Reid, RL (February 2008). „Religious and cultural influences on contraception”. Journal of obstetrics and gynaecology Canada – Journal d'obstetrique et gynecologie du Canada (JOGC) 30 (2): 129–37. PMID 18254994. Arhivirano iz originala na datum 2013-10-04. Pristupljeno 2014-02-19. 
  39. ↑ Pope Paul VI (25. 7. 1968.). „Humanae Vitae: Encyclical of Pope Paul VI on the Regulation of Birth”. Vatican. Pristupljeno 1. 10. 2006. 
  40. ↑ Rosemary Radford Ruether (2006). „Women in North American Catholicism”. u: Rosemary Skinner Keller. Encyclopedia of women and religion in North America. Bloomington, Ind. [u.a.]: Indiana Univ. Press. str. 132. ISBN 978-0-253-34686-5. 
  41. ↑ Bob Digby et.al. (2001). Bob Digby. ur. Heinemann 16-19 Geography: Global Challenges Student Book 2nd Edition. Heinemann. str. 158. ISBN 978-0-435-35249-3. 
  42. ↑ Rengel, Marian (2000). Encyclopedia of birth control. Phoenix, Ariz: Oryx Press. str. 202-. ISBN 978-1-57356-255-3. 
  43. ↑ Bennett, Jana Marguerite (2008). Water is thicker than blood : an Augustinian theology of marriage and singleness. Oxford: Oxford University Press. str. 178-. ISBN 978-0-19-531543-1. 
  44. ↑ Feldman, David M. (1998). Birth Control in Jewish Law. Lanham, MD: Jason Aronson. ISBN 0-7657-6058-4. 
  45. ↑ „Hindu Beliefs and Practices Affecting Health Care”. University of Virginia Health System. Arhivirano iz originala na datum 2007-05-15. Pristupljeno 6. 10. 2006. 
  46. ↑ „More Questions & Answers on Buddhism: Birth Control and Abortion”. Alan Khoo. Arhivirano iz originala na datum 2008-05-30. Pristupljeno 14. 6. 2008. 
  47. ↑ Khalid Farooq Akbar. „Family Planning and Islam: A Review”. Hamdard Islamicus XVII (3). 
  48. ↑ Yusuf Al-Qaradawi, Muhammad Saleh Al-Munajjid. "Contraception: Permissible? Arhivirano 2010-02-09 na Wayback Machine-u,"IslamOnline.
  49. ↑ 49,0 49,1 49,2 49,3 49,4 49,5 49,6 Darroch, JE (March 2013). „Trends in contraceptive use.”. Contraception 87 (3): 259–63. DOI:10.1016/j.contraception.2012.08.029. PMID 23040137. 
  50. ↑ 50,0 50,1 Darney, Leon Speroff, Philip D. (2010). A clinical guide for contraception (5th ed. izd.). Philadelphia, Pa.: Lippincott Williams & Wilkins. str. 242-243. ISBN 9781608316106. 
  51. ↑ Darney, Leon Speroff, Philip D. (2010). A clinical guide for contraception (5th izd.). Philadelphia, Pa.: Lippincott Williams & Wilkins. str. 315. ISBN 1-60831-610-6. 
  52. ↑ 52,0 52,1 52,2 52,3 Naz, RK; Rowan, S (2009). „Update on male contraception.”. Current Opinion in Obstetrics and Gynecology 21 (3): 265–9. PMID 19469045. 
  53. ↑ Cleland, JG; Ndugwa, RP; Zulu, EM (Feb 1, 2011). „Family planning in sub-Saharan Africa: progress or stagnation?”. Bulletin of the World Health Organization 89 (2): 137–43. DOI:10.2471/BLT.10.077925. PMC 3040375. PMID 21346925. 
  54. ↑ 54,0 54,1 Darroch, JE; Singh, S (2013-05-18). „Trends in contraceptive need and use in developing countries in 2003, 2008, and 2012: an analysis of national surveys.”. Lancet 381 (9879): 1756–1762. DOI:10.1016/S0140-6736(13)60597-8. PMID 23683642. 
  55. ↑ 55,0 55,1 Rasch, V (July 2011). „Unsafe abortion and postabortion care -an overview.”. Acta obstetricia et gynecologica Scandinavica 90 (7): 692–700. DOI:10.1111/j.1600-0412.2011.01165.x. PMID 21542813. 
  56. ↑ Division of Reproductive Health, National Center for Chronic Disease Prevention and Health Promotion, Centers for Disease Control and Prevention (CDC) (2013-06-21). „U.S. Selected practice recommendations for contraceptive use, 2013: adapted from the World Health Organization Selected practice recommendations for contraceptive use, 2nd edition”. MMWR Recommendations and Reports 62 (5): 1–60. PMID 23784109. 
  57. ↑ Van der Wijden, C; Kleijnen, J; Van den Berk, T (2003). „Lactational amenorrhea for family planning.”. Cochrane Database of Systematic Reviews (4): CD001329. DOI:10.1002/14651858.CD001329. PMID 14583931. 
  58. ↑ 58,0 58,1 Blenning, CE; Paladine, H (2005-12-15). „An approach to the postpartum office visit.”. American family physician 72 (12): 2491–6. PMID 16370405. 
  59. ↑ Brown, Gordon Edlin, Eric Golanty, Kelli McCormack (2000). Essentials for health and wellness (2nd ed. izd.). Sudbury, Mass.: Jones and Bartlett. str. 161-. ISBN 9780763709099. 
  60. ↑ Edmonds, edited by D. Keith (2012). Dewhurst's textbook of obstetrics & gynaecology (8th ed. izd.). Chichester, West Sussex: Wiley-Blackwell. str. 508-. ISBN 9780470654576. 
  61. ↑ 61,00 61,01 61,02 61,03 61,04 61,05 61,06 61,07 61,08 61,09 61,10 61,11 61,12 Hoffman, Barbara (2012). Williams gynecology (2nd ed. izd.). New York: McGraw-Hill Medical. str. Chapter 5. ISBN 978-0071716727. 
  62. ↑ Mansour, D; Gemzell-Danielsson, K; Inki, P; Jensen, JT (2011). „Fertility after discontinuation of contraception: a comprehensive review of the literature”. Contraception 84 (5): 465–77. DOI:10.1016/j.contraception.2011-04-02. PMID 22018120. 
  63. ↑ 63,0 63,1 63,2 Organization, World Health (2009). Medical eligibility criteria for contraceptive use (4th ed. izd.). Geneva: Reproductive Health and Research, World Health Organization. str. 1-10. ISBN 9789241563888. 
  64. ↑ Department of Reproductive Health and Research, Family and Community (2004). Selected practice recommendations for contraceptive use. (2 ed. izd.). Geneva: World Health Organization. str. Chapter 31. ISBN 9241562846. 
  65. ↑ Tepper, NK; Curtis, KM; Steenland, MW; Marchbanks, PA (2013). „Physical examination prior to initiating hormonal contraception: a systematic review.”. Contraception 87 (5): 650-4. PMID 23121820. 
  66. ↑ 66,0 66,1 66,2 Family planning : a global handbook for providers : evidence-based guidance developed through worldwide collaboration. (Rev. and Updated ed. izd.). Geneva, Switzerland: WHO and Center for Communication Programs. 2011. str. 1-10. ISBN 978-0-9788563-7-3. 
  67. ↑ Nelson, Anita L.; Cwiak, Carrie (2011). „Combined oral contraceptives (COCs)”. u: Hatcher, Robert A.; Trussell, James; Nelson, Anita L. i dr... Contraceptive technology (20th revised izd.). New York: Ardent Media. str. 249–341. ISBN 978-1-59708-004-0. ISSN 0091-9721. OCLC 781956734. 
  68. ↑ Ammer, Christine (2009). „oral contraceptive”. The encyclopedia of women's health (6th izd.). New York: Facts On File. str. 312–315. ISBN 978-0-8160-7407-5. 
  69. ↑ 69,0 69,1 69,2 Brito, MB; Nobre, F, Vieira, CS (2011). „Hormonal contraception and cardiovascular system”. Arquivos brasileiros de cardiologia 96 (4): e81–9. DOI:10.1590/S0066-782X2011005000022. PMID 21359483. 
  70. ↑ Kurver, MJ; van der Wijden, CL; Burgers, J (2012). „[Summary of the Dutch College of General Practitioners' practice guideline 'Contraception'].” (Ducth). Nederlands tijdschrift voor geneeskunde 156 (41): A5083. PMID 23062257. 
  71. ↑ Burrows, LJ; Basha, M; Goldstein, AT (2012). „The effects of hormonal contraceptives on female sexuality: a review.”. The journal of sexual medicine 9 (9): 2213-23. PMID 22788250. 
  72. ↑ 72,0 72,1 Shulman, LP (2011). „The state of hormonal contraception today: benefits and risks of hormonal contraceptives: combined estrogen and progestin contraceptives.”. American journal of obstetrics and gynecology 205 (4 Suppl): S9-13. PMID 21961825. 
  73. ↑ Havrilesky, LJ; Moorman, PG; Lowery, WJ; Gierisch, JM; Coeytaux, RR; Urrutia, RP; Dinan, M; McBroom, AJ; Hasselblad, V; Sanders, GD; Myers, ER (2013). „Oral Contraceptive Pills as Primary Prevention for Ovarian Cancer: A Systematic Review and Meta-analysis.”. Obstetrics and gynecology 122 (1): 139-147. PMID 23743450. 
  74. ↑ Mantha, S.; Karp, R.; Raghavan, V.; Terrin, N.; Bauer, K. A.; Zwicker, J. I. (2012-07-08). „Assessing the risk of venous thromboembolic events in women taking progestin-only contraception: a meta-analysis”. BMJ 345 (aug07 2): e4944–e4944. DOI:10.1136/bmj.e4944. PMC 3413580. PMID 22872710. 
  75. ↑ Burke, AE (2011). „The state of hormonal contraception today: benefits and risks of hormonal contraceptives: progestin-only contraceptives.”. American journal of obstetrics and gynecology 205 (4 Suppl): S14-7. PMID 21961819. 
  76. ↑ Rott, H (2012). „Thrombotic risks of oral contraceptives.”. Current opinion in obstetrics & gynecology 24 (4): 235-40. PMID 22729096. 
  77. ↑ FDA (2005). „Depo-Provera U.S. Prescribing Information”. Arhivirano iz originala na datum 2007-06-15. Pristupljeno 2007-06-12. 
  78. ↑ 78,0 78,1 Neinstein, Lawrence (2008). Adolescent health care : a practical guide (5th ed. izd.). Philadelphia: Lippincott Williams & Wilkins. str. 624-. ISBN 9780781792561. 
  79. ↑ Chaudhuri (2007). Practice Of Fertility Control: A Comprehensive Manual (7th izd.). Elsevier India. str. 88-. ISBN 9788131211502. 
  80. ↑ 80,0 80,1 Hamilton, Richard (2012). Pharmacology for nursing care (8th ed. izd.). St. Louis, Mo.: Elsevier/Saunders. str. 799. ISBN 9781437735826. 
  81. ↑ Facts for life (4th ed. izd.). New York: United Nations Children's Fund. 2010. str. 141-. ISBN 9789280644661. 
  82. ↑ Pray, Walter Steven (2005). Nonprescription product therapeutics (2nd ed. izd.). Philadelphia: Lippincott Williams & Wilkins. str. 414-. ISBN 9780781734981. 
  83. ↑ Barbieri, Jerome F. (2009). Yen and Jaffe's reproductive endocrinology : physiology, pathophysiology, and clinical management (6th ed. izd.). Philadelphia, PA: Saunders/Elsevier. str. 873-. ISBN 9781416049074. 
  84. ↑ Kuyoh, MA; Toroitich-Ruto, C; Grimes, DA; Schulz, KF; Gallo, MF (2003). „Sponge versus diaphragm for contraception: a Cochrane review.”. Contraception 67 (1): 15-8. PMID 12521652. 
  85. ↑ Organization, World Health (2009). Medical eligibility criteria for contraceptive use (4th ed. izd.). Geneva: Reproductive Health and Research, World Health Organization. str. 88-. ISBN 9789241563888. 
  86. ↑ Chaudhuri (2007). Practice Of Fertility Control: A Comprehensive Manual (7Th Edition). Elsevier India. str. 95-. ISBN 9788131211502. 
  87. ↑ 87,0 87,1 Committee on Adolescent Health Care Long-Acting Reversible Contraception Working Group, The American College of Obstetricians and, Gynecologists (2012). „Committee opinion no. 539: adolescents and long-acting reversible contraception: implants and intrauterine devices.”. Obstetrics and gynecology 120 (4): 983-8. PMID 22996129. 
  88. ↑ Black, K; Lotke, P; Buhling, KJ; Zite, NB; Intrauterine contraception for Nulliparous women: Translating Research into Action (INTRA), group (2012). „A review of barriers and myths preventing the more widespread use of intrauterine contraception in nulliparous women.”. The European journal of contraception & reproductive health care : the official journal of the European Society of Contraception 17 (5): 340-50. PMID 22834648. 
  89. ↑ 89,0 89,1 89,2 Gabbe, Steven (2012). Obstetrics: Normal and Problem Pregnancies. Elsevier Health Sciences. str. 527-. ISBN 9781455733958. 
  90. ↑ Steenland, MW; Tepper, NK; Curtis, KM; Kapp, N (2011). „Intrauterine contraceptive insertion postabortion: a systematic review.”. Contraception 84 (5): 447-64. PMID 22018119. 
  91. ↑ Hurd, [edited by] Tommaso Falcone, William W. (2007). Clinical reproductive medicine and surgery. Philadelphia: Mosby. str. 409-. ISBN 9780323033091. 
  92. ↑ Grimes, D.A., MD (2007). „"Intrauterine Devices (IUDs)" In:Hatcher, RA; Nelson, TJ; Guest, F; Kowal, D”. Contraceptive Technology 19th ed. (New York: Ardent Media). 
  93. ↑ „Popularity Disparity: Attitudes About the IUD in Europe and the United States”. Published by Guttmacher Policy Review Published Fall 2007. Pristupljeno 2010-04-27. 
  94. ↑ Adams CE, Wald M (2009). „Risks and complications of vasectomy”. Urol. Clin. North Am. 36 (3): 331–6. DOI:10.1016/j.ucl.2009.05.009. PMID 19643235. 
  95. ↑ Hillard, Paula Adams (2008). The 5-minute obstetrics and gynecology consult. Hagerstwon, MD: Lippincott Williams & Wilkins. str. 265. ISBN 0-7817-6942-6. 
  96. ↑ Hillard, Paula Adams (2008). The 5-minute obstetrics and gynecology consult. Hagerstwon, MD: Lippincott Williams & Wilkins. str. 549. ISBN 0-7817-6942-6. 
  97. ↑ Hatcher, Robert (2008). Contraceptive technology (19th ed. izd.). New York, N.Y.: Ardent Media. str. 390-. ISBN 9781597080019. 
  98. ↑ Moore, David S. (2010). The basic practice of statistics (5th ed. izd.). New York: Freeman. str. 25-. ISBN 9781429224260. 
  99. ↑ 99,0 99,1 99,2 Deffieux, X; Morin Surroca, M; Faivre, E; Pages, F; Fernandez, H; Gervaise, A (2011). „Tubal anastomosis after tubal sterilization: a review.”. Archives of gynecology and obstetrics 283 (5): 1149–58. DOI:10.1007/s00404-011-1858-1. PMID 21331539. 
  100. ↑ Shridharani, A; Sandlow, JI (2010). „Vasectomy reversal versus IVF with sperm retrieval: which is better?”. Current Opinion in Urology 20 (6): 503–9. DOI:10.1097/MOU.0b013e32833f1b35. PMID 20852426. 
  101. ↑ Lawrence, Ruth (2010). Breastfeeding : a guide for the medical professional. (7th ed. izd.). Philadelphia, Pa.: Saunders. str. 673-. ISBN 9781437707885. 
  102. ↑ 102,0 102,1 Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; nije zadan tekst za reference po imenu Grim2004
  103. ↑ Lawrence, Ruth (2010). Breastfeeding : a guide for the medical professional. (7th ed. izd.). Philadelphia, Pa.: Saunders. str. 673-. ISBN 9781437707885. 
  104. ↑ 104,0 104,1 Freundl, G; Sivin, I; Batár, I (2010). „State-of-the-art of non-hormonal methods of contraception: IV. Natural family planning.”. The European journal of contraception & reproductive health care : the official journal of the European Society of Contraception 15 (2): 113–23. DOI:10.3109/13625180903545302. PMID 20141492. 
  105. ↑ Pallone, SR; Bergus, GR (2009). „Metode koje se zasnivaju na određivanju plodnih i neplodnih dana: druga opcija za planiranje porodice”. Journal of the American Board of Family Medicine : JABFM 22 (2): 147-57. PMID 19264938. 
  106. ↑ 106,0 106,1 Organization, World Health (2009). Medical eligibility criteria for contraceptive use (4th ed. izd.). Geneva: Reproductive Health and Research, World Health Organization. str. 91–100. ISBN 9789241563888. 
  107. ↑ 107,0 107,1 Jones, RK; Fennell, J; Higgins, JA; Blanchard, K (2009). „Better than nothing or savvy risk-reduction practice? The importance of withdrawal.”. Contraception 79 (6): 407–10. DOI:10.1016/j.contraception.2008.12.008. PMID 19442773. 
  108. ↑ Killick, SR; Leary, C; Trussell, J; Guthrie, KA (2011). „Sperm content of pre-ejaculatory fluid.”. Human fertility (Cambridge, England) 14 (1): 48–52. DOI:10.3109/14647273.2010.520798. PMC 3564677. PMID 21155689. 
  109. ↑ „Abstinence”. Planned Parenthood. 2009. Pristupljeno 2009-09-09. 
  110. ↑ Murthy, Amitasrigowri S; Harwood, Bryna (2007). Contraception Update (2nd izd.). New York: Springer. str. Abstract. DOI:10.1007/978-0-387-32328-2_12. ISBN 978-0-387-32327-5. 
  111. ↑ Fortenberry, J. Dennis (2005). „The limits of abstinence-only in preventing sexually transmitted infections”. Journal of Adolescent Health 36 (4): 269–70. DOI:10.1016/j.jadohealth.2005.02.001. PMID 15780781. , which cites:
    Brückner, Hannah; Bearman, Peter (2005). „After the promise: The STD consequences of adolescent virginity pledges”. Journal of Adolescent Health 36 (4): 271–8. DOI:10.1016/j.jadohealth.2005.01.005. PMID 15780782. 
  112. ↑ Kim Best (2005). „Nonconsensual Sex Undermines Sexual Health”. Network 23 (4). 
  113. ↑ 113,0 113,1 Ott, MA; Santelli, JS (2007). „Abstinence and abstinence-only education”. Current Opinion in Obstetrics and Gynecology 19 (5): 446–52. DOI:10.1097/GCO.0b013e3282efdc0b. PMID 17885460. 
  114. ↑ Duffy, K; Lynch, DA; Santelli, J (2008). „Government support for abstinence-only-until-marriage education.”. Clinical pharmacology and therapeutics 84 (6): 746–8. DOI:10.1038/clpt.2008.188. PMID 18923389. 
  115. ↑ Kowal D (2007). „Abstinence and the Range of Sexual Expression”. u: Hatcher, Robert A., et al.. Contraceptive Technology (19th rev. izd.). New York: Ardent Media. str. 81–86. ISBN 0-9664902-0-7. 
  116. ↑ Feldmann, J.; Middleman, A. B. (2002). „Adolescent sexuality and sexual behavior”. Current Opinion in Obstetrics and Gynecology 14 (5): 489–493. PMID 12401976. 
  117. ↑ Thomas, R. Murray (2009). Sex and the American teenager seeing through the myths and confronting the issues. Lanham, Md.: Rowman & Littlefield Education. str. 81-. ISBN 9781607090182. 
  118. ↑ Edlin, Gordon (2012). Health & Wellness.. Jones & Bartlett Learning. str. 213-. ISBN 9781449636470. 
  119. ↑ Blackburn, Susan Tucker (2007). Maternal, fetal, & neonatal physiology : a clinical perspective (3rd ed. izd.). St. Louis, Mo.: Saunders Elsevier. str. 157-. ISBN 9781416029441. 
  120. ↑ „WHO 10 facts on breastfeeding”. World Health Organization. 2005. 
  121. ↑ Van der Wijden, Carla; Brown, Julie; Kleijnen, Jos (2008-10-08). „Lactational amenorrhea for family planning”. Cochrane Database of Systematic Reviews (4): CD001329. DOI:10.1002/14651858.CD001329. PMID 14583931. 
  122. ↑ 122,0 122,1 122,2 Fritz, Marc (2012). Clinical Gynecologic Endocrinology and Infertility. str. 1007–1008. ISBN 9781451148473. 
  123. ↑ Swisher, Judith Lauwers, Anna. Counseling the nursing mother a lactation consultant's guide (5th ed. izd.). Sudbury, MA: Jones & Bartlett Learning. str. 465–466. ISBN 9781449619480. 
  124. ↑ Office of Population Research; Association of Reproductive Health Professionals (2013-07-31). „What is the difference between emergency contraception, the 'morning after pill', and the 'day after pill'?”. Princeton: Princeton University. Arhivirano iz originala na datum 2013-09-23. Pristupljeno 2013-09-07. 
  125. ↑ 125,0 125,1 125,2 Gizzo, S; Fanelli, T; Di Gangi, S; Saccardi, C; Patrelli, TS; Zambon, A; Omar, A; D'Antona, D; Nardelli, GB (2012). „Nowadays which emergency contraception? Comparison between past and present: latest news in terms of clinical efficacy, side effects and contraindications.”. Gynecological endocrinology : the official journal of the International Society of Gynecological Endocrinology 28 (10): 758–63. DOI:10.3109/09513590.2012.662546. PMID 22390259. 
  126. ↑ 126,0 126,1 The Johns Hopkins Manual of Gynecology and Obstetrics. 2012. str. 391-. ISBN 9781451148015. 
  127. ↑ 127,0 127,1 127,2 127,3 Cheng, L; Che, Y; Gülmezoglu, AM (2012-08-15). „Interventions for emergency contraception.”. Cochrane Database of Systematic Reviews 8: CD001324. DOI:10.1002/14651858.CD001324.pub4. PMID 22895920. 
  128. ↑ Richardson, AR; Maltz, FN (2012). „Ulipristal acetate: review of the efficacy and safety of a newly approved agent for emergency contraception.”. Clinical therapeutics 34 (1): 24–36. DOI:10.1016/j.clinthera.2011.11.012. PMID 22154199. 
  129. ↑ „Update on Emergency Contraception”. Association of Reproductive Health Professionals. 2011. Arhivirano iz originala na datum 2013-05-11. Pristupljeno 2013-05-20. 
  130. ↑ Cleland K, Zhu H, Goldstruck N, Cheng L, Trussel T (2012). „The efficacy of intrauterine devices for emergency contraception: a systematic review of 35 years of experience”. Human Reproduction 27 (7): 1994–2000. DOI:10.1093/humrep/des140. PMID 22570193. 
  131. ↑ Kripke C (2007). „Advance provision for emergency oral contraception”. Am Fam Physician 76 (5): 654. PMID 17894132. 
  132. ↑ Shrader SP, Hall LN, Ragucci KR, Rafie S (2011). „Updates in hormonal emergency contraception”. Pharmacotherapy 31 (9): 887–95. DOI:10.1592/phco.31.9.887. PMID 21923590. 
  133. ↑ „Dual protection against unwanted pregnancy and HIV / STDs”. Sex Health Exch (3): 8. 1998. PMID 12294688. 
  134. ↑ 134,0 134,1 Cates, W., Steiner, M. J. (2002). „Dual Protection Against Unintended Pregnancy and Sexually Transmitted Infections: What Is the Best Contraceptive Approach?”. Sexually Transmitted Diseases 29 (3): 168–174. DOI:10.1097/00007435-200203000-00007. PMID 11875378. 
  135. ↑ „Statement on Dual Protection against Unwanted Pregnancy and Sexually Transmitted Infections, including HIV” (PDF). International Planned Parenthood Federation. 2000. Arhivirano iz originala na datum 2012-02-25. Pristupljeno 2014-02-19. 
  136. ↑ Gupta, Ramesh C. (2011-02-25). Reproductive and Developmental Toxicology. Academic Press. str. 105. ISBN 978-0-12-382032-7. 
  137. ↑ Hutcherson, Hilda (2002). What your mother never told you about s.e.x (1st Perigee ed. izd.). New York: Perigee Book. str. 201-. ISBN 9780399528538. 
  138. ↑ Rengel, Marian (2000). Encyclopedia of birth control. Phoenix, Ariz: Oryx Press. str. 65-. ISBN 9781573562553. 
  139. ↑ Cottrell, BH (2010). „An updated review of of evidence to discourage douching.”. MCN. The American journal of maternal child nursing 35 (2): 102–7; quiz 108–9. DOI:10.1097/NMC.0b013e3181cae9da. PMID 20215951. 
  140. ↑ Alexander, William (2013). New Dimensions In Women's Health - Book Alone (6th izd.). Jones & Bartlett Publishers. str. 105-. ISBN 9781449683757. 
  141. ↑ Sharkey, Harriet (2013). Need to Know Fertility and Conception and Pregnancy. HarperCollins. str. 17-. ISBN 9780007516865. 
  142. ↑ Strange, Mary (2011). Encyclopedia of women in today's world. Thousand Oaks, Calif.: Sage Reference. str. 928-. ISBN 9781412976855. 
  143. ↑ 143,0 143,1 143,2 Jensen, JT (2011). „The future of contraception: innovations in contraceptive agents: tomorrow's hormonal contraceptive agents and their clinical implications.”. American journal of obstetrics and gynecology 205 (4 Suppl): S21-5. DOI:10.1016/j.ajog.2011.06.055. PMID 21961821. 
  144. ↑ 144,0 144,1 Castaño, PM; Adekunle, L (2010). „Transcervical sterilization.”. Seminars in reproductive medicine 28 (2): 103–9. DOI:10.1055/s-0030-1248134. PMID 20352559. 
  145. ↑ 145,0 145,1 Glasier, A (2010). „Acceptability of contraception for men: a review.”. Contraception 82 (5): 453–6. DOI:10.1016/j.contraception.2010.03.016. PMID 20933119. 
  146. ↑ Kogan, P; Wald, M (2014). „Male contraception: history and development.”. The Urologic clinics of North America 41 (1): 145–61. DOI:10.1016/j.ucl.2013.08.012. PMID 24286773. 
  147. ↑ Naz, RK (2011). „Antisperm contraceptive vaccines: where we are and where we are going?”. American journal of reproductive immunology (New York, N.Y. : 1989) 66 (1 pages=5–12). DOI:10.1111/j.1600-0897.2011.01000.x. PMID 21481057. 
  148. ↑ Naz, RK (2011). „Antisperm contraceptive vaccines: where we are and where we are going?”. American journal of reproductive immunology (New York, N.Y. : 1989) 66 (1): 5–12. DOI:10.1111/j.1600-0897.2011.01000.x. PMID 21481057. 
  149. ↑ Millar, Lila (2011). Infectious Disease Management in Animal Shelters. John Wiley & Sons. ISBN 9781119949459. 
  150. ↑ Ackerman, [edited by] Lowell (2007). Blackwell's five-minute veterinary practice management consult (1st ed. izd.). Ames, Iowa: Blackwell Pub.. str. 80-. ISBN 9780781759847. 
  151. ↑ Boyle, Rebecca (2009-03-03). „Birth control for animals: a scientific approach to limiting the wildlife population explosion”. Popular Science. New York: PopSci.com. 
  152. ↑ Kirkpatrick, JF; Lyda, RO; Frank, KM (2011). „Contraceptive vaccines for wildlife: a review.”. American journal of reproductive immunology (New York, N.Y. : 1989) 66 (1): 40–50. DOI:10.1111/j.1600-0897.2011.01003.x. PMID 21501279. 
  153. ↑ Levy, JK (2011). „Contraceptive vaccines for the humane control of community cat populations.”. American journal of reproductive immunology (New York, N.Y. : 1989) 66 (1): 63–70. DOI:10.1111/j.1600-0897.2011.01005.x. PMID 21501281. 
  154. ↑ 154,0 154,1 „Svetski dan kontracepcije”. Arhivirano iz originala na datum 2014-08-18. Pristupljeno 2014-01-25. 

Literatura[uredi | uredi kod]

Eksterni linkovi[uredi | uredi kod]

Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Kontrola_rađanja&oldid=41752114