Građevinski kamen
Građevinskim kamenom se smatra svaki kamen koji se može koristiti u građevinarstvu.
Kamen nastaje drobljenjem (sitnjenjem) stena. Do prirodnog nastanka kamena obično dolazi dejstvom erozije, usled uticaja: kiše, vetra, mraza, plime, oseke, zemljotresa, poplava i drugih meteoroloških pojava.
Veštačkim putem se kamen dobija sečenjem stena testerama, sitnjenjem pomoću eksploziva, drobljenjem ili mlevenjem, cepanjem i na druge načine.
Kamen je važan i skoro nezamenljiv materijal u građevinarstvu, kako u niskogradnji, tako i u visokogradnji. Jedan je od najstarijih građevinskih materijala jer je bio lako dostupan u prirodi u davno doba, te su ga rani ljudi mogli koristiti za razne potrebe.
Kamen se u građevinarstvu najčešće pre upotrebe obrađuje: lomi, seče, polira itd. Za nasipanje puteva i izradu podloge za temelje i podove se obično koristi prirodni šljunak ili tucanik.
Vrste kamena[uredi | uredi kod]
Najčešće korišćene vrste građevinskog kamena su: granit, mermer, gnajs, andezit, breča, dolomit, peščar, krečnjak i travertin.
Pored prirodnog kamena kamen se može izrađivati i na veštački način. Ovo rade specializovani vešti majstori teraceri ili klesari za izradu veštačkih vrsta kamena, koji nabacaju na vreću od grugog tkanja slojod cementnog maltera u boji koji se fino oblikuje i uglača i onda se vrši povlačenje vreće da bi gornji sloj maltera ispucao u obliku mermernih žila koje se zatim ispunjavaju malterom ili gipsom u drugim bojama da bi se dobio kamen koji liči na prirodni sa finim „prirodnim“ žilama koje su izrađene na umetan način. Ovaj kamen se zatim ugrađuje na primer u zid od kamena koji opet treba da se lepo složi da bi delovao estetski. Za postzanje efekata od prirodnog i veštačkog kamena dobro su poznate osobine naročito dalmatinskih klesara.
