Gorgo od Sparte

Izvor: Wikipedija
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu

Горго (grčki: Γοργώ) била је спартанска краљица, односно ћерка јединица спартанског краља Клеомена I (вл. 520-490. пне.) и супруга његовог полубрата Леониде I, познатог као јунака Термопилске битке, коме је родила будућег краља Плеистархаa. Горго је позната као једина жена у спартанској историји која је била и ћерка, и супруга и мајка спартанског краља, односно једна од ретких жена од политичке важности које се описују у Херодотовој "Историји". Датум њеног рођења није познат , али се, на основу Херодотовог датирања, смешта између 510. и 506. године пне.

Према једној верзији Херодотове „Историје“, њен деда Анаксандрид II је био дуго ожењен, али без деце, па су му саветовали да се поново ожени, што је и урадио. Његова друга жена родила му је Клеомена I, међутим, његова прва жена остала је у другом стању и родила му је касније три сина, укључујући и Леониду I. Ова верзија није подржана изворима, који кажу да је Клеомен рођен у првом краљевом браку или из ванбрачне везе. У оба случаја, чинило се да постоји нека тензија између најстаријег сина и његове полубраће, која је решена Клеоменовом смрћу и доласком Леониде на престо. Њена мајка остаје анонимна, али је сигурно да је била Спартанка, ц обзиром да је била Клеоменова краљица. Мало се зна о Горгоином детињству, иако је вероватно одгајана као све остале племените Спартанке, добро ухрањена, подстицана да буде у доброј физичкој спреми, образована, укључујући и писменост и математику. Учестbовала је у многим фестивалима, играла је и певала у хору.

Према Херодотовој „Историји“, са осам или девет година, Горго је саветовала оца Клеомена да не верује Аристагори из Милета, странцу дипломати који је покушавао да увуче Клеомена у рат против Персије на страни Јоније. „Оче, овај јадан странац биће твоја пропаст ако га не истераш из куће ускоро!“ Клеомен ју је послушао. Научници сугеришу, да је Херодот намерно смањио број Горгоиних година да би њен отац изгледао будаласт. Вероватније је, међутим, да је Херодот мислио да је она млађа јер су у осталим грчким градовима девојке биле већ удате са дванаест или тринаест година и веома ретко су остајале у очевом дому као тинејџерке и одрасле жене. Горго је тада имала вероватно осамнаест или деветнаест година у време овог инцидента. Клеомен је пред крај своје владавине полудео. Нападао је грађане на улици, побегао из града када се уплашио санкција које би му Скупштина увела. Док је боравио у иностранству, покушао је да покрене побуну против Спарте. Према Херодоту, наговорио је хелота да му да свој нож и тада је „...Клеомен почео да сакати себе почев од потколенице. Исецкао је своје месо у траке, напредујући ка бутинама, а од њих ка куковима и боковима, све док није стигао до стомака, а док је тај део сецкао у траке, умро је.“

После Клеоменове смрти, Горго је bila његова једина наследница. Вероватно је већ била удата за свог ујака Леониду I 490. године пне. Леонида и Горго су имали једног сина, Плеистарка, краља Спарте од 480. до 458. године пне.

Верује се да је Леониди родила барем једног сина, Плеистарка, који је био краљ Спарте од 480. године пне. до 458. године пне. Њен син био је малолетан када му је отац умро, па су његов ујак Клеомброт и његов први рођак и наследник Паусаније, били регенти. Када је Пауцаније оцрњен и оптужен за планирање издаје, Леонидин син Плеистарк је владао сам од 478. године пне. до своје смрти.

Горго се појављује као лик у холивудском филму "The 300 Spartans" из 1962. године, где је тумачи грчка глумица Anna Synodinou. У филму "300" из 2007. године, њен лик тумачи британска глумица Lena Headey.

Izvori[uredi | uredi kod]