Dejanira
Dejanira (starogrčki: Δηϊάνειρα ili Δῃάνειρα) bila je, u grčkoj mitologiji, kći kalidonskog kralja Eneja i Alteje, sestra Meleagra i supruga Heraklova.[1] Prema nekim verzijama, Dejanirin otac bio je zapravo Deksamen[2] ili čak sam bog Apolon, koji je s Altejom vodio ljubav dok se nalazio na dvoru kralja Eneja.[3]
Mitologija[uredi | uredi kod]
Meleagrova smrt[uredi | uredi kod]
Nakon Meleagrove smrti Dejanira je, zajedno sa svojim sestrama, neutešno oplakivala bratovljevu smrt, ali su ona i Gorga, zahvaljujući intervenciji svog oca Dionisa, izbegle zlu sudbinu i nisu preobražene u ptice biserke ("meleagride", μελεαγρίδες), kao druge dve Meleagrove sestre, Eurimeda i Melanipa.[4][5][6][7]
Brak s Heraklom[uredi | uredi kod]
Dejanira je bila vična ratničkoj veštini, umela je da upravlja kolima i izbegavala je muškarce. Prvi ju je zaprosio Aheloj, rečni bog reke Ahelosa, ali ga se ona bojala jer je imao sposobnost preobražavanja u različite oblike.[1] Kad je Herakle sišao u Had da izvede Kerbera, Meleagrova mu je sen savetovala da se oženi Dejanirom.[8] U Kalidonu se Herakle borio s Ahelojem za Dejanirinu ruku i, savladavši suparnika, oženio se Dejanirom i krenuo u zavičaj. Kad su došli do reke Euena, gde je kentaur Nes prenosio putnike s jedne obale na drugu, Nes je pokušao da siluje Dejaniru, pa ga je Herakle smrtno ranio svojim strelama. Nes je na umoru nagovorio Dejaniru da sačuva njegovu krv jer navodno deluje kao čudotvorni ljubavni napitak.[9][10] Kad su potom stigli kralju Keiku u grad Trahin, Herakle i Dejanira pomogli su mu da savlada Driope.[11] Dejanira je rodila Heraklu sina Hila i kćerku Makariju.[12][13]
Heraklova smrt[uredi | uredi kod]
Herakle je često svoju suprugu ostavljao samu. Jednom prilikom Dejanira je od glasnika čula da se Herakle, nakon dugog odsustva, vraća u Trahin i dovodi sa sobom zarobljenice iz Ehalije, a među njima i prelepu Jolu, kćerku kralja Eurita. Strahujući da će izgubiti muževljevu ljubav, Dejanira mu je poslala ogrtač natopljen Nesovom krvlju, za koju je verovala da će delovati kao ljubavni napitak i ponovo oživeti njegovu ljubav prema supruzi. Međutim, umesto toga, ogrtač se prilepio za Heraklovo telo, čim ga je ovaj obukao, a otrovna Nesova krv razlila mu se po celom telu. Ugledavši Heraklovu agoniju, Hil je optužio majku za očevu smrt. Shvativši šta je uradila, Dejanira se bacila na bračnu postelju i izvršila samoubistvo.[14][15][16]
Umetnost[uredi | uredi kod]
Dejanira je glavni lik u Sofoklovoj tragediji Trahinjanke. U likovnoj umetnosti, na crnofiguralnim vazama, često je predstavljana Heraklova borba s Ahelojem ili Nesom zbog Dejanire.[1]
Reference[uredi | uredi kod]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 Srejović & Cermanović-Kuzmanović 1989, s.v. Dejanira
- ↑ Higin, Fabulae, 31; 33.
- ↑ Pseudo-Apolodor, Apolodor, I, 8, 1.
- ↑ Pseudo-Apolodor, Apolodor, I, 8, 2.
- ↑ Ovidije, Metamorfoze, VIII, 270–546.
- ↑ Antonin Liberal, Metamorfoze, 2.
- ↑ Schmitz, Leonhard (1867), „Deianeira (1)”, Smith, William, Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, 1, Boston, pp. 8
- ↑ Sholija uz Homerovu Ilijadu, XXI, 194.
- ↑ Sofokle, Trahinjanke 575 sqq.
- ↑ Ovidije, Metamorfoze, IX, 101 sqq.
- ↑ Sholija uz: Apolonije Rođanin, Doživljaji Argonauta, I, 1212.
- ↑ Pausanija, Opis Helade, I, 32, 6.
- ↑ Higin, Fabulae, 162.
- ↑ Pseudo-Apolodor, Apolodor, II, 7, 5; II, 6, 5; II, 7, 7.
- ↑ Higin, Fabulae, 35; 36; 243.
- ↑ Ovidije, Metamorfoze, IX, 335 sqq.
Literatura[uredi | uredi kod]
- Schmitz, Leonhard (1867), „Deianeira (1)”, Smith, William, Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, 1, Boston, pp. 8
- Srejović, Dragoslav; Cermanović-Kuzmanović, Aleksandrina (1989). Rečnik grčke i rimske mitologije. Beograd: Srpska književna zadruga.
Vanjske veze[uredi | uredi kod]
- Theioi.com: Hus Kaydonios: odlomci iz književnih izvora (en)