Bitka kod Jene
| Bitka kod Jene | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Deo Napoleonovi ratovi | |||||||
 Bitka kod Jene i Aueršteta | |||||||
| |||||||
| Sukobljene strane | |||||||
| Francuska | Pruska | ||||||
| Komandanti i vođe | |||||||
|
Napoleon Luj Nikola Davu |
Vojvoda od Brunsvika Knez od Hoenloe | ||||||
| Snaga | |||||||
|
90.000 (Jena) 27.000 (Auerštet) |
38.000 (Jena) 63.000 (Auerštet) | ||||||
| Žrtve i gubici | |||||||
|
5.000 mrtvih i ranjenih (Jena) 7.000 mrtvih, ranjenih i nestalih (Auerštet) |
25.000 mrtvih, ranjenih ili zarobljenih (Jena) 13.000 mrtvih, ranjenih ili zarobljenih zajedno sa 115 pruskih topova(Auerštet) | ||||||
Bitka kod Jene (i Aueršteta) odigrala se 14. oktobra 1806. zapadno od reke Sal u današnjoj Nemačkoj između vojske Napoleona i Fridriha Vilhelma III od Pruske. Napoleon je ostvario veliku pobedu nad pruskom vojskom i time je eliminisao Prusku iz antifrancuskih koalicija sve do 1813.
Snage dve vojske[uredi | uredi kod]
Dve armije su bile podeljene u različite delove. Napoleonov glavni deo vojske je bio u Jeni sastojao se od 4. korpusa, 5. korpusa, 6. korpusa, 7. korpusa i Miraove konjica, što je sve zajedno bilo 96.000 vojnika. Severno u blizini Aueršteta imao je Bernadotov 1. korpus od 20.000 vojnika i Davuov 3. korpus od 27.000 vojnika. Pruski kralj je imao 38.000 vojnika u Jeni pod komandom kneza Hoenloha i 55.000 u Auerštetu pod komandom vojvode od Brunsvika i 15.000 pod komandom generala Ruhela.
Pregled[uredi | uredi kod]
Bitka je započela kad su se delovi Napoleonove glavne vojske sukobili sa Hoenlohovim snagama blizu Jene. Iako je u početku imao samo 48.000 vojnika Napoleon je iskoristio pažljivo planiran i fleksibilan raspored vojske, koji je omogućavao da brzo stvori nadmoćnost na jednom delu bitke, koja bi slamala neprijatelja. Prusi su bili spori da shvate i spori u reakciji. Pre nego što je pojačanje od 15.000 Ruhelovih vojnika moglo da stigne, već je Hoenlohova vojska bila poražena. Bila je to oštra bitka, a Napoleon je bio uveren da je to bio sukob sa glavninom pruske vojske. Severno u Auerštetu Davu i Bernadot su dobili naređenje da doću da pomognu Napoleonu. Davu je poslušao, a maršal Bernadot nije zbog nekih nepoznatih razloga. Pruska vojska od 55.000 vojnika je blokirala Davuov put prema jugu. Tu su bili pruski kralj, vojvoda od Brunsvika i feldmaršal Melendorf. Iako je Davuov 3. korpus imao duplo manje vojnika (27.000) odolevao je višestrukim napadima brojnijeg protivnika, pa je krenuo u kontranapad i naterao Pruse u beg.
Bitka kod Jene[uredi | uredi kod]
Bitka kod Jene započela je slučajnim večernjim susretom francuske vojske maršala Lana i pruske vojske jačine 30.000 vojnika od generala Fridriha Hoenlohea. Maršal Žan Lan je odmah zatražio pojačanja, a kampovao je kraj neprijateljskih pozicija, Tokom noći su dolazile nove jedinice sve dok Francuzi nisu imali najmanje 50.000 vojnika i još vojske na putu.
Početni francuski korak je bio da potaknu Pruse na bitku na otvorenom terenu, gde bi brojčana nadmoć dolazila do izražaja. Hoenloh je zatražio da mu dođe 15.000 vojnika pod komandom generala Rihelove. Nadao se da će se održati dok mu ovi ne stignu. Maršal Mišel Nej je bio nestrpljiv i bez dogovora sa ostalima napao je Pruse. Gotovo je upropastio sve ono što je spremala francuska strana. Nijedna strana nije mogla da poveruje kakvu je glupost maršal Mišel Nej napravio jer je svoju vojsku doveo u opasnost da ga pregazi pruska konjica. Srećom su Lan i francuska konjica intervenisali i spasili maršala Neja.
Napoleon je u 13:00 naredio opšti napad i za dva sata iscrpljeni Prusi su pobegli sa bojnog polja spasavajući se sablji konjanika generala Mira. Napoleon je u Jeni izgubio 5.000 vojnika, a Prusi 25.000.
Bitka kod Aueršteta[uredi | uredi kod]
Gidenova vojska pokrenula se prema Nauburgu pre 6:30. Do 7:00 pruska konjica i artiljerija je zaustavila napredovanje Francuza kraj Popela. Bila je velika magla, koja se upravo dizala dok su se približavali naselju. Kada je maršal Luj Davu postao svestamn pruske vojske naredio je Gidenovoj vojsci da se rasporede u Hasenhauzenu. Pruski komandant na bojnom polju bio je Šmetau i imao je naređenje da napreduje putem, koji je Davu trebalo da blokira na prelazu Kozen. Dok se se njegove snage raspoređivale za napad na Hasenhauzen general fon Bliher je stigao sa konjicom i rasporedio se na levo. Zajedno su napali Gidenovu vojsku i potisnuli je u Hasenhauzen.
Vartensleben je zajedno sa Vojvodom od Brunsvika stigao u 8:30. Vojvoda od Brunsvika je postavio pešadiju na levo krilo, a konjicu na desno. Ostatak francuske konjice stigao je u 9:00 i raspoređen je na Gidenovovo levo krilo. Frijant i artiljerija su stigli u 9:30 i pokretali su se u kvadratima na desnoj Gidenovoj strani. Napredak francuskih kvadrata potisnuo je fon Bliherovu konjicu. Pošto nije imao na raspolaganju nijednu drugu mogućnost ipak je naredio konjici da napadne. U isto vreme dve Vartenslebenova puka napali su Hasenhauzen. Sva tri pruska konjička puka su uništena u tom napadu, a pešadija je morala da se povlači. Kratko pre 10:00 vojvoda od Brunsvika je naredio opšti napad na Hasenhauzen. Vojvoda od Brunsvika je već pre 10:00 bio smrtno ranjen. Šmetau je takođe bio teško ranjen. Sa gubitkom dva komandanta, pruska komanda se raspala, a armiji je zapretila opasnost rasula.
Oko 10:30 stigla je fon Bliherova pešadija i pešadija od princa od Oranža. Kralj je odlučio da podeli snage od Oranža na dva dela i da pola rasporedi na svako krilo. Na francuskoj strani je stigla Moranova divizija da osigura Gidenovo levo krilo. Davu je u 11:00 naredio kontranapad. Razbio je Šmetauov centar do podne i prisilio ih na povlačenje do potoka Lisbah. Bliherova konjica je bila razbijema, pa je Vartensleben pokušavao da preraspodeli svoju vojsku. Prusi su shvatili da su izgubili bitku, pa je kralj naredio povlačenje.
Posledice[uredi | uredi kod]
Napoleon u početku nije verovao da je Davuov jedan korpus pobedio glavninu pruske armije bez ikakve pomoći. Davu je postao vojvoda od Auerštata. Žan Batist Bernadot umalo nije smenjen jer nije učestvovao ni u jednoj od dve bitke. Na pruskoj strani vojvoda od Brunsvika je bio smrtno ranjen kod Auerštata. Sledećih nekoliko dana preostale pruska snage nisu mogle da pruže nikakav ozbiljniji otpor nemilosrdnoj poteri maršala Žoašena Mira. Savu je 25. oktobra odveo svoj iscrpljeni korpus u Berlin. Hoenloeova vojska se predala 28. oktobra, a Bliherova 7. novembra. Ostao je izolovani pruski otpor, ali Napoleon se morao okrenuti Rusiji kao glavnom neprijatelju. Pruska je izbačena iz rata protiv Napoleona.
Uticaji[uredi | uredi kod]
Bitka je pokazala da su potrebne reforme i pruskoj državi i vojsci. Značajni pruski reformatori kao Gerhard fon Šarnhorst, Avgust fon Gnajzenau i Karl fon Klauzevic učestvovali su u toj bici. Njihove reforme su kasnije uspele da preobraze Prusku u modernu državu. Pruska je kasnije postala vodeća sila kontinenta. Hegel je u doba bitke bio profesor na univerzitetu u Jeni i završavao je delo „Fenomenologija duha“.
