Arkad
Arkad (starogrčki: Ἀρκάς bio je, u grčkoj mitologiji, eponimni heroj i mitski predak Arkadije,[1] sin Zevsa i Kaliste.[2]
Mitologija[uredi | uredi kod]
Kalisto je bila nimfa u pratnji boginje Artemide. U nimfu se zaljubio Zevs, ali kako ona nije želela napustiti Artemidu, Zevs je na sebe uzeo obličje Artemide i tako se približio Kalisti i zaveo je. Iz te je veze rođen dečak koji je dobio ime Arkad.[3][4] Ljubomorna Hera u gnevu je pretvorila Kalistu u medvedicu. Istu ili još goru sudbinu bila je namenila i Arkadu, ali je Zevs sakrio dečaka u oblast Grčke koja će kasnije u njegovu čast biti nazvana Arkadijom. Tamo je Arkad mirno živeo, a onda su jednog dana, tokom gozbe koje je na dvoru priredio kralj Likaon (Arkadov deda po majci), Arkada stavili na žrtvenik nameravajući ga prineti na žrtvu bogovima. Arkad se tad za pomoć obratio Zevsu, koji se razbesneo i pretvorio Likaona u vukodlaka.[5][6]
Prema drugačijem predanju, koje donosi Higin, Arkad je bio Likaonov sin. Likaon je ubio sina i njegovo telo stavio na Zevsov žrtvenik da bi iskušao njegovu božansku prirodu. Zevs je srušio stol (τράπεζα) na kojem je stajalo Arkadovo telo i gromom uništio Likanovu kuću te oživeo Arkada.[7]
Arkad je potom postao novi arkadski kralj i najveći lovac u zemlji. Jednog dana, dok je lovio u šumi, sreo je svoju majku. Videvši sina nakon toliko vremena, ona je krenula prema njemu da ga zagrli, no Arkad je, ne znajući da se u obličju medvedice krije njegova majka, odapeo strelu i ubio je. Zevs se sažalio na majku i sina i odlučio da ih oboje preseli na nebo te oni čine sazvežđe Velikog medveda i Malog medveda. Kad je Hera saznala za to, toliko se razljutila da je naložila Tetiji da ih uvek drži na određenom mestu, tako da ova sazvežđa nikad ne potonu ispod horizonta i urone u vodu.[8]
Prema predanju, Arkad je vladao Pelazgima na Peloponezu, koji su po njemu nazvani Arkađanima. Ljude je naučio tkanju, gajenju žitarica i pečenju hleba.[9] Kao njegove supruge spominju se Lejanira, kći Amiklina, Meganira, kći Krokonova, nimfa Hrisopelija i drijada Erato. Sa Lejanirom imao je sina Elata i Afidanta, a sa nimfom Eratom sina Azana. Ajfedant je upravljao jugoistočnim, Azan severozapadnim, a Elat jugozapadnim delom Arkadije. Spominju se i njegova druga dva sina ― Trifil i Autolaj, te bar dve kćerke ― Hiperipa i Diomeneja.[10]
Arkadov grob pokazivan je u Mantineji, kamo su njegovi posmrtni ostaci bili doneti s planine Menala po nalogu proročišta u Delfima.[11] Tegejani su u Delfima postavili kipove Arkada i njegove porodice.[12]
Reference[uredi | uredi kod]
- ↑ Schmitz 1867, s.v. Arcas (1)
- ↑ Higin, Fabulae, 155.
- ↑ Pseudo-Apolodor, Biblioteka, III, 8, 8.
- ↑ Pausanija, Opis Helade, VIII, 3, 6.
- ↑ Ovidije, Metamorfoze, II, 401 sqq.
- ↑ Ovidije, Fasti, II, 155 sqq.
- ↑ Higin, Fabulae, 176.
- ↑ Ovidije, Metamorfoze, II, 496–530.
- ↑ Srejović & Cermanović-Kuzmanović 1989, s.v. Arkad
- ↑ Pausanija, Opis Helade, V, 1, 4; VIII, 4, 1– 2; VIII, 9, 9; X, 9, 5.
- ↑ Pausanija, Opis Helade, VIII, 9, 2.
- ↑ Pausanija, Opis Helade, X, 9, 3.
Literatura[uredi | uredi kod]
- Schmitz, Leonhard (1867), „Arcas (1)”, Smith, William, Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, Boston
- Srejović, Dragoslav; Cermanović-Kuzmanović, Aleksandrina (1989). Rečnik grčke i rimske mitologije. Beograd: Srpska književna zadruga.