Vojislav Šešelj – razlika između verzija

	Vojislav Šešelj
	;
Biografija
Datum rođenja	11. 10. 1954. (69 god.)
Mesto rođenja	Sarajevo ( FNRJ)
Državljanstvo	Srbija,; Bosna i Hercegovina.
Narodnost	Srbin
Veroispovest	hrišćanin (pravoslavac)
Politička partija	Srpska radikalna stranka ; Ranije:; Srpski četnički pokret; (1990—1991); Srpski pokret obnove; (1990); Srpski slobodarski pokret; (1990); Savez komunista Jugoslavije; (1971—1990)
Supružnik	Jadranka Šešelj
Potomstvo	Nikola (1984). ; Aleksandar (1993).; Mihailo (1996).; Vladimir (1998).
Diploma sa	Pravni fakultet Univerziteta u Sarajevu; Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu
Profesija	doktor pravnih nauka
Potpis
http://www.vseselj.com/ Official website
Mandat(i)
Potpredsednik Vlade Republike Srbije
1998 — 2000.
Predsednik opštine Zemun
1996 — 1998.
	uredi

Interaktivna pretraga historije

← Starija izmjena Novija izmjena →

Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj

VizualnoWikitekst

U redovima

Verzija na datum 6 mart 2015 u 12:28

Vojislav Šešelj (Sarajevo, 11. oktobar 1954) je srpski političar, predsednik Srpske radikalne stranke i doktor pravnih nauka.

Prof. dr Vojislav Šešelj je jedan od osnivača i predsednik Srpske radikalne stranke od njenog osnivanja, 1991. godine. Više od deset godina biran je za narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Srbije i Skupštini Savezne Republike Jugoslavije. Četiri puta je bio kandidat za predsednika Republike Srbije. Obavljao je dužnost potpredsednika Vlade Republike Srbije (1998—2000), a u periodu 1996—1998. bio je predsednik opštine Zemun.

Šešelj se od 24. februara 2003. godine nalazi u pritvoru Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju u Hagu, gde mu se sudi po optužbama za ubistva, nehumana dela, progone na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi, istrebljenje i napade na civile na teritorijama Hrvatske i Bosne i Hercegovine.^{[nedostaje referenca]} Pušten je na privremenu slobodu zbog pogoršanog zdravstvenog stanja 12. novembra 2014. godine.^[1]

Mladost

Rane godine

Porodica Šešelj potiče iz Donje Hercegovine, iz sela Mareva Ljut u Popovom Polju, nadomak sela Zavala. Otac mu se zvao Nikola a majka Danica (devojačko Misita), dok sam Vojislav nosi ime po dedi. Kršten je 25. novembra 1955. u manastiru Zavala. Krsne knjige porodice Šešelj su tokom rata prebačene u manastir Tvrdoš.

Vojislav Šešelj je rođen 1954. godine, u siromašnoj porodici, u Sarajevu. Porodica je živela u sklopu stare železničke stanice jer je Nikola Šešelj bio kondukter u ŽTP-u Sarajevo, a majka je brinula o Vojislavu i njegovoj sestri Dragici. Osnovnu školu je završio u eksperimentalnom odeljenju, posle čega upisuje gimnaziju.^[2]

Studije

Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Sarajevu za dve godine i osam meseci 1976, a zatim i magistrirao 1977. godine („Marksistički koncept naoružanog naroda“). Doktorirao je u Beogradu 26. novembra 1979. godine, disertacijom na temu „Politička suština militarizma i fašizma“. Najmlađi je doktor nauka^[3] u tadašnjoj SFRJ. Od 1981. do 1984. radio je kao asistent profesora, predmet Teorija o ratu, na Političkim naukama na Sarajevskom univerzitetu.

Porodica

Prva žena mu je bila Vesna Tunić (devojačko Mudreša) sa kojom je dobio sina Nikolu (1984), dok je bio u zatvoru. Ubrzo posle razvoda se oženio sadašnjom suprugom Jadrankom, sa kojom ima tri sina: Aleksandra (1993), Mihaila (1996) i Vladimira (1998). Od sina Nikole ima unuke Vojislava (2002) i Ljubomira (2004). Nikoli je kum na krštenju bio Vuk Drašković dok je Nikolinim sinovima kumovao Tomislav Nikolić.^[4]

Najstariji sin Nikola se prvobitno pojavio u medijima 2010. godine, kada ga je pet policajaca pretuklo, zbog organizovanog turnira u pokeru (engl. Texas hold 'em). Lekari su konstatovali teške telesne povrede a policajci su privremeno udaljeni iz službe.^[5] Nikola Šešelj u stranci postaje aktivan krajem 2010. godine, kada stupa na dužnost glavnog i odgovornog urednika sajta „Srpske radikalne stranke“ i sajta o „Vojislavu Šešelju“.^[6] Tribunal za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji uputio je tri pisma Nikoli Šešelju u kojima mu je zaprećeno kaznom od sedam godina zatvora i novčanom kaznom do 100.000 evra ukoliko ne skine knjige "Afera Hrtkovci i ustaška kurva Nataša Kandić" i "Glupson iz Manitobe Brus Mek Farlen" sa sajta o Vojislavu Šešelju.^[7]

Politička karijera

U Savez komunista Jugoslavije primljen je sa 17 godina, kao priznanje za izuzetno zalaganje na radnoj akciji posle zemljotresa u Banjaluci^[8]. Kasnije je odbacio komunističku ideologiju, postao disident i kritičar komunističkog režima.

Početkom osamdesetih godina je uspostavio veze sa grupom srpskih intelektualaca nacionalne opcije u Beogradu. Došao je u sukob sa komunističkom vlasti tadašnje SR BiH, naročito sa vodećim ljudima Saveza komunista Bosne i Hercegovine, Brankom Mikulićem i Hamdijom Pozdercem. Do ovog sukoba došlo je kada je Šešelj u direktnoj borbi za asistentsko mesto protestovao protiv plagijata u doktorskoj tezi Branka Miljuša^[9], drugog istaknutog mladog političara i štićenika ove dvojice. Šešeljeve disidentske pozicije i beskompromisnost su pretvorile ovaj politički sukob u krivični i ishodile njegovim izbacivanjem sa Fakulteta, praćenjem od strane UDBE i konačno, zatvorskom kaznom u trajanju od 8 godina. Osuđen je 9. jula 1984. godine, zbog delovanja sa, kako je navedeno u presudi sudije Milorada Potparića, „anarholiberalističkih i nacionalističkih pozicija“ čime je počinio „krivično delo kontrarevolucionarnog ugrožavanja društvenog uređenja“. Kao dokazni materijal u sudskom procesu korišćeni su iskazi svedoka o privatnim razgovorima i neobjavljeni tekst odgovora na anketu-intervju pod naslovom „Šta da se radi?“.

Odlukom Vrhovnog Suda SFRJ, kazna mu je smanjena na 6, potom na 4, pa na 2 godine. U zatvoru u Zenici proveo je 22 meseca, od čega više od 6 meseci u samici. Na ranije puštanje iz zatvora 1986. uticali su brojni protesti i peticije intelektualaca iz svih krajeva Jugoslavije^[9] (među kojima i puno njegovih kasnijih oštrih političkih protivnika), njegov štrajk glađu, a verovatno i interesovanje strane štampe za njegov slučaj. Potpisivale su se peticije, protestna pisma.^[10] Izbačen je iz Hrvatskog filozofskog društva^[9].

Po izlasku iz zatvora, preselio se u Beograd gde se izdržavao pisanjem i samostalnim izdavanjem knjiga. Tako je postao član Udruženja književnika Srbije. Zbližio se sa Vukom Draškovićem, koji mu je krstio sina. Kasnije su se razišli zbog različitih političkih uverenja, ali i oko novca koji je donirala dijaspora^[9].

Tokom 1989. godine, Vojislav Šešelj je održao ukupno 97 predavanja Srbima u dijaspori, od kojih je većina održana u Americi i Kanadi, a manji deo u zemljama zapadne Evrope i Australiji. 1990. godine, za Vidovdan, ga je Momčilo Đujić zbog „naročitih zasluga u borbi za srpski nacionalni interes“ proizveo u čin srpskog četničkog vojvode. U položenoj zakletvi Šešelj je rekao je da će služiti kralju i otadžbini. Đujić je ovu odluku povukao 1998, kada je Šešelj formirao vladu sa Socijalističkom partijom Srbije, i nakon što je javno rekao da monarhizam sam po sebi nije demokratski sistem, te da je on republikanac. Šešelj je nakon 1998. godine Kralja Aleksandra Karađođevića nazvao iditom, zato što nije stvori Veliku Srbiju nakon prvog svetskog rata, zbog svega toga vojvoda Momčilo Đujić mu je 1998. godine oduzeo titulu četničkog vojvode. ^[11]

Po povratku iz Sjedinjenih Američkih Država, 23. januara 1990. godine, osnovao je Srpski slobodarski pokret, koji se 14. marta iste godine ujedinio sa otcepljenim krilom Srpske narodne obnove (stranke osnovane u Novoj Pazovi, a nastale od prvog antikomunističkog udruženja Društvo Sava) koje je predvodio Vuk Drašković. Ujedinjena politička stranka je dobila novo ime - Srpski pokret obnove. Nakon pomenutog razlaza sa Vukom Draškovićem u maju 1990, Šešelj je pokušao osnovati Srpski četnički pokret, čija je registracija odbijena sa obrazloženjem da „svojim imenom vređa javni moral“ ^{[nedostaje referenca]}.

Na kaznu zatvora po drugi put je osuđen 2. oktobra 1990. godine, zbog pokušaja rušenja „Kuće cveća“ i prikupljanja dobrovoljaca za odlazak u odbranu Republike Srpske Krajine.^[12] Po izdržanoj kazni ponovo je uhapšen 23. oktobra iste godine i osuđen na 45 dana zatvora. Pušten je nešto ranije, 15. novembra, a tom prilikom odbio je da potpiše rešenje o uslovnom puštanju. Praktično iz zatvora, 14. novembra 1990. godine, prvi put se kandiduje za predsednika Srbije, ispred grupe građana.

Šešelj je na izborima 1990. godine osvojio peto mesto sa 96.277 glasova, iza Slobodana Miloševića, Vuka Draškovića, Ivana Đurića i Sulejmana Ugljanina.

Predsednik Srpske radikalne stranke

Glavni članak: Srpska radikalna stranka

Predsednik Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj postaje u Kragujevcu, 23. februara 1991. godine, kada je stranka i osnovana, ujedinjenjem neregistrovanog Srpskog četničkog pokreta i većine mesnih odbora Narodne radikalne stranke. Na ponovljenim izborima za poslanika u Narodnoj Skupštini Republike Srbije iz opštine Rakovica u junu 1991, Šešelj je dosta ubedljivo pobedio potpuno nepoznatog kandidata Socijalističke partije Gorana Karaklajića, i književnika Borislava Pekića koji je bio ispred tadašnje Demokratske stranke.

Tokom ratova na prostorima bivše Jugoslavije, zastupao je radikalne nacionalističke stavove ^{[nedostaje referenca]}. Sa Miloševićevom Socijalističkom partijom Srbije je nekoliko godina bio u koaliciji na vlasti (1998—2000) i podržavao njihove manjinske vlade (1992—1993), dok je u ostalom periodu bio u opoziciji.

Sve vreme devedesetih, Šešelj je nastupao sa izrazito nacionalnih pozicija. Zagovara stvaranje Velike Srbije, sa zapadnom granicom na liniji Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica. Prikupljao je dobrovoljce i slao ih na ratište pod komandu Jugoslovenske narodne armije. Obilazio je razna žarišta sukoba: Plitvice, Vukovar, Hercegovinu i Semberiju. U Vukovaru je umalo poginuo od dva projektila JNA koji su promašili metu^[9]. Vojislav Šešelj je zahtevao da umesto slanja trupa na Sloveniju, JNA treba da povuče sve svoje trupe na granicu Karlovac-Karlobag-Virovitica, a ukoliko vojska bude ugrožena, smatrao je da ima pravo da se brani svime što joj je na raspolaganju, uključujući i napalm-bombe ^[13]. Navodno je pretio nelojalnim Albancima^[2] i onima čije su se porodice naselile nakon Drugog svetskog rata ^[14] proterivanjem sa Kosova i Metohije, a Miloševiću hapšenjem^[15]. Takođe je poznata i epizoda potezanja pištolja na taksiste i studente u toku demonstracija 1992. godine^[15]. Njegovim zalaganjem izglasano je u Saveznoj Skupštini nepoverenje prvoj Saveznoj Vladi SRJ Milana Panića, decembra 1992, a nedugo zatim i prvom Predsedniku SRJ, književniku Dobrici Ćosiću, juna 1993. takođe nekadašnjem Šešeljevom prijatelju iz Udruženja književnika Srbije, koji je bio jedan od najzaslužnijih za njegovo oslobađanje iz zatvora, koji mu je potom i materijalno pomagao^[9]; kome, konačno, duguje i dobar deo svojih nacionalističkih pozicija^[9]. Nakon kratke monarhističke faze na početku devedesetih, kada je zagovarao izvesnu špansku porodicu Dolgorukov kao naslednike loze Nemanjića ^[16], Šešelj staje iza republikanskog uređenja.

Tadašnju političku javnu scenu obeležio je kao izuzetan govornik, veoma brz i jakih živaca, gotovo nepobediv u javnim političkim sukobima. Posmatrači su opisivali kako vispreno prilagođava svoju poziciju kontekstu, „galami, viče, upada u reč, pritiska protivnika tako da ovaj ne može da dođe do daha“ ^[17] i ne preza od uvreda^[15] i obično matira protivnika. Šešelj je učestvovao u tučama sa skupštinskim obezbeđenjem ^[18], a u raspravi u Saveznoj Skupštini povodom njegovog proterivanja iz Crne Gore od strane tadašnjeg režima Momira Bulatovića (posle mitinga u Herceg-Novom) je pljunuo predsedavajućeg Skupštine dr. Radomana Božovića ^[19]. Kasnije je proteran i iz Bosne i Hercegovine. Posle oštrog televizijskog duela na BK televiziji ^[20] Šešeljev telohranitelj nanosi teške povrede advokatu Nikoli Baroviću što se kasnije objašnjava time da se ovaj okliznuo na bananu.^[21] Šešelj je optužio Dragoljuba Mićunovića da je „jahao popa“^[15], a akt Prestolonaslednika Aleksandra II kada se ovaj sagao i poljubio zemlju pri povratku u Srbiju posle pedesetogodišnjeg izgnanstva svoje porodice opisao je kao „pašu trave“^[15].

Politički angažman

Politički angažman Šešelja tokom devedesetih godina odlikuje niz naizmeničnih perioda saradnje i razlaza sa režimom Slobodana Miloševića. Nekoliko puta su njihove stranke formirale takozvane „vlade narodnog jedinstva“ i vodile veoma složnu politiku u odnosu na konflikt u bivšoj Jugoslaviji. Sam Milošević nazvao je Šešelja kako svojim „omiljenim opozicionarom“ tako i „oličenjem nasilja i primitivizma“. Razilazili su se raznim povodima, ali uglavnom kada bi Šešeljeva stranka dovoljno ojačala, a Milošević popuštao pred zahtevima međunarodne zajednice, kao što je bio slučaj sa fijaskom Vens-Ovenovog plana 1993. (i potonjom blokadom Republike Srpske od strane beogradskog režima) i Kumanovskim sporazumom 1999. Po potpisivanju Dejtonskog sporazuma 1995, Slobodana Miloševića je nazvao „najvećim izdajnikom srpskog naroda“^[15]. U periodima razilaženja, Šešeljeva SRS bi oštro kritikovala vladajući režim, sam Šešelj bi publikovao dela pod pitoresknim nazivima poput „Tiranin sa Dedinja“ (odnosi se na Slobodana Miloševića) ili „Narkomanija Vuka Manitoga“ (u vreme kada je SPS u Saveznoj vladi sarađivao sa SPO Vuka Draškovića umesto sa njegovom SRS), za Miloševiću suprugu prof. Mirjanu Marković govorio da je „crvena veštica sa Dedinja, nova prokleta Jerina i najveće zlo srpskog naroda“ ^[22], njegova partija bila izložena jednakom progonu državnih medija kao i ostale opozicione partije, pa bi čak dolazilo i do pokušaja saradnje među njima kao na primer pri konstituisanju Narodne Skupštine posle izbora 1993.

U zatvoru po treći put boravi od 29. septembra 1994. godine do 29. septembra 1995. godine. Iste godine, takođe zbog suprotstavljanja politici aktuelnog režima, boravi još 60 dana u zatvoru. Nakon izlaska iz zatvora, Šešelj je napravio „tehničku koaliciju“ sa Demokratskom strankom i Demokratskom strankom Srbije. Članice koalicije su se obavezale da će napraviti zajedničku listu nad predstojećim lokalnim izborima i da će koordinisano delovati u skupštini. Šešelj je opet uhapšen u Gnjilanu 1995. zbog oranizovanja skupa bez odobrenja policije. Do kraja 1995. kolacija sa DS i DSS se praktično ugasila. Početkom 1996. SRS i SPO su obnovili svoj rat optužbama.^[23]

Pobedom SRS na lokalnim izborima 1996. u Zemunu (sam Šešelj živeo je u Batajnici), postaje predsednik Skupštine Opštine Zemun. U posetu Srbiji dovodi Žan-Mari Le Pena i Vladimira Žirinovskog.

Na izborima za predsednika Srbije održanim 21. septembra 1997. godine, Vojislav Šešelj osvojio je 1.125.140 glasova i ušao u drugi izborni krug. Sa 50,61% važećih glasačkih listića pobedio je protivkandidata SPS-a Zorana Lilića, 5. oktobra iste godine, ali su izbori ponovljeni nakon što je Republička izborna komisija objavila da je izlaznost bila 48,88%. Na ponovljenim izborima koji su održani 7. decembra SPS kandiduje Milana Milutinovića, tadašnjeg ministra inostranih poslova SRJ, koji Šešelja pobeđuje u drugom krugu. Kao i većina ostalih zvaničnih rezultata izbora iz ovog perioda, i ovi ostaju kontroverzni, uz široko verovanje da su falsifikovani na Šešeljevu štetu^{[nedostaje referenca]}. Na primer, u Drenici na Kosovu i Metohiji, utvrđenju albanskih separatista, zvanični rezultati pokazuju 90% upisanih birača za Milutinovića. Na oba ova izbora za predsednika Srbije učestvuje kao trećeplasirani u prvom krugu i Vuk Drašković; ostale opozicione stranke su ih, uglavnom neuspešno, bojkotovale.

Šešelj postaje zatim potpredsednik Vlade Republike Srbije u kabinetu Mirka Marjanovića, 24. marta 1998. Pozicija Srbije na početku mandata ove Vlade bila je teška, a na njenom isteku i neuporedivo gora. Odnosi sa Vladom u Crnoj Gori su krajnje zaoštreni što je u krajnjem rezultovalo ukidanjem SRJ 2003, a oružana pobuna na Kosovu i Metohiji eskalirala je u oštar rat koji se, nakon referenduma na kojem je odbijeno učešće međunarodnih pregovarača, snažnih spoljnih pritisaka, i kraha pregovora u Rambujeu, završio agresijom NATO pakta u proleće 1999.

Agresija je zaustavljena potpisivanjem Kumanovskog sporazuma koji je uspostavio protektorat Ujedinjenih nacija i de facto suspendovao svaki suverenitet Srbije u toj pokrajini; Šešelj i ostali članovi Vlade iz redova Srpske radikalne stranke su se usprotivili potpisivanju ovog sporazuma i podneli ostavke na članstvo u Vladi ali su potom nastavili da obavljaju svoje dužnosti, obrazlažući to nacionalnim interesima. Na unutrašnje-političkom planu ova Vlada u kojoj je Šešelj igrao važnu ulogu ostala je zapamćena pre svega po donošenju kontroverznih zakona o informisanju i o univerzitetima. Primena zakona o informisanju rezultovala je neviđenim pritiskom na novinare čije se izveštavanje nije uklapalo u okvire koje je propisala Vlada (tzv. „nezavisni novinari“); sudskim procesima po tužbama uglavnom nepoznatih građana i organizacija (npr. „Patriotskog saveza Jugoslavije“) koji su rešavani u roku od 24 časa izuzetno visokim novčnim kaznama; zabranama i zatvaranjem nekoliko dnevnika, nedeljnih novina i radio-stanica; te progonima pa i ubistvima nekoliko novinara. Zakon o univerzitetu suspendovao je autonomiju („samoupravljanje“ kako je to objašnjavala Vlada) visokog školstva i omogućio Vladi postavljenje dekana i rektora i gotovo potpunu kontrolu nad zbivanjima na Univerzitetima čiji je osnivač; što je dovelo do revolta i ostavki od strane određenog broja univerzitetskih profesora. U ovom periodu Šešelj bio je izabran i za redovnog profesora na Pravnom Fakultetu u Beogradu.

Srpska radikalna stranka beleži izuzetno loš rezultat najpre na saveznim izborima 24. septembra 2000. godine, a potom i na republičkim izborima 23. decembra iste godine. Šešelj gubi poziciju potpredsednika republičke Vlade izborom prelazne Vlade, 25. oktobra 2000. Šešelj učestvuje na predsedničkim izborima u septembru 2002. i završava treći, a na ponovljenim izborima u decembru 2002. godine, dobija iz Haga podršku Slobodana Miloševića, koji biračima poručuje da će Šešelj „svrgnuti spolja nametnuti režim u Beogradu“ — i osvaja 37% glasova.

Suđenje u Haškom tribunalu

Glavni članak: Suđenje Vojislavu Šešelju u Hagu

Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (Haški Tribunal) optužio je u januaru 2003. Vojislava Šešelja da je podsticao zločine protiv čovečnosti i za kršenje zakona i običaja ratovanja na području Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Vojvodine. Optužen je da je „govorima i izjavama doprineo da se kod izvršilaca stvori odluka da počine navedene zločine“. Šešelj se dobrovoljno predao Tribunalu 24. februara 2003, gde je u pritvoru četiri i po godine čekao početak suđenja, do novembra 2007. U međuvremenu je, u jesen 2005. godine, svedočio na suđenju Slobodanu Miloševiću.

Srpska radikalna stranka, čiji je i dalje predsednik, najpre je na parlamentarnim izborima u decembru 2003. dokazala da je pojedinačno najjača, osvojivši 28% glasova i 82 od ukupno 250 mandata u Narodnoj Skupštini, ali ipak ostaje u opoziciji. Kandidat partije, zamenik predsednika SRS Tomislav Nikolić, uz Miloševićevu i Šešeljevu podršku iz Haga, osvaja najveći broj glasova u prvom krugu 13. juna 2004. godine, ali u drugom krugu (27. jun) gubi od lidera Demokratske stranke Borisa Tadića.

U narednom periodu, SRS je bila opozicija Vladi Srbije koju je vodio Vojislav Koštunica, a koju su činili Demokratska stranka Srbije, G 17 plus, i koalicija Srpski pokret obnove-Nova Srbije, uz manjinsku podršku SPS-a u parlamentu.

U jesen 2006. godine, SRS je podržala donošenje novog Ustava Srbije, koji su građani izglasali na referendumu 28. i 29. oktobra te godine, a koji je proglašen 8. novembra 2006. Po proglašenju Ustava, raspisani su vanredni skupštinski izbori, koji su održani 21. januara 2007. godine. I na ovim izborima, SRS je osvojila prvo mesto, sa osvojenim 81 mandatom. Pregovori o formiranju nove Vlade potrajali su sve do sredine maja, a u međuvremenu je, zahvaljujući podršci DSS-a, Tomislav Nikolić 8. maja 2007. postao predsednik Skupštine Srbije. No, pošto su stranke tzv. „demokratskog bloka“ ipak uspele da postignu sporazum o formiranju zajedničke Vlade, DSS je uskratio podršku Tomislavu Nikoliću i on je 13. maja podneo ostavku. U narednom periodu, SRS je predstavljala opoziciju novoj Vladi Srbije koju je ponovo formirao Vojislav Koštunica, a koju su činili DS, DSS, i G 17 plus.

Početkom novembra 2007. godine, konačno je počelo suđenje Vojislavu Šešelju. A u decembru mesecu raspisani su vanredni izbori za predsednika Srbije, koji su morali da se održe, saglasno novom Ustavu. Srpska radikalna stranka ponovo je kandidovala Tomislava Nikolića, koji je u prvom krugu, 20. januara 2008. godine, osvojio prvo mesto sa 40% glasova. Dve nedelje kasnije, 3. februara, Tomislav Nikolić je (sa vrlo malom razlikom) izgubio ponovo od Borisa Tadića, lidera DS i predsednika Srbije. U februaru 2008. došlo je i do proglašenja nezavisnosti Kosova od strane tamošnjih privremenih vlasti u Prištini. Srpska Vlada je energično reagovala protiv te odluke, poništavajući akte o nezavisnosti kao nelegalne i pozivajući građane na veliki protestni miting, u čijem organizovanju je učestvovala i Srpska radikalna stranka. Miting je održan 21. februara, a ispred SRS govorio je Tomislav Nikolić. Kasnije, nakon mitinga, došlo je do paljenja američke ambasade u centru Beograda. Kosovska kriza je uticala i na pad druge Vlade Vojislava Koštunice. Najpre je, 5. marta, Srpska radikalna stranka predložila parlamentu Rezoluciju o odnosima Srbije i EU, koju je podržao DSS a usprotivio se DS. Tri dana kasnije, Vojislav Koštunica predlaže raspuštanje parlamenta i raspisivanje vanrednih skupštinskih izbora koji su zakazani za 11. maj te godine. Na tim izborima, Srpska radikalna stranka osvaja drugo mesto sa 78 mandata, i ponovo ostaje u opoziciji pošto je novu Vladu Srbije formirala koalicija okupljena oko DS-a sa koalicijom okupljenom oko Socijalističke partije Srbije (jul 2008).

Srpska radikalna stranka je krajem jula 2008. organizovala protestni miting zbog hapšenja Radovana Karadžića, bivšeg predsednika Republike Srpske, koji je pred Haškim tribunalom optužen za ratne zločine. Miting je održan 29. jula u Beogradu, a nakon mitinga je došlo do sukoba demonstranata i policije, i tom prilikom je teško povređen jedan demonstrant, koji je kasnije podlegao povredama. Zbog toga je SRS u Skupštini Srbije tražila odgovor od nadležnih organa na pitanje ko je odgovoran za nerede na mitingu, i to je rezultovalo blokadom rada parlamenta, početkom avgusta meseca.

Početkom septembra 2008. Tomislav Nikolić je najavio da će SRS podržati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju u parlamentu, ukoliko Vlada Srbije prihvati amandman SRS. No, 5. septembra, Predsednički kolegijum SRS je većinom glasova odlučio da SRS ne podrži Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, po nalogu Vojislava Šešelja. Tomislav Nikolić je tada podneo ostavku na sve stranačke dužnosti, a 8. septembra formirao posebnu poslaničku grupu pod nazivom „Napred Srbijo“. Toj poslaničkoj grupi prišlo je više od deset poslanika SRS-a. Zbog toga se saziva Centralna otadžbinska uprava SRS-a (12. septembar), koja je jednoglasno isključila Nikolića i one koji su mu prišli iz stranke. Nikolić je kasnije osnovao svoju stranku (Srpska napredna stranka) i zadržao poslaničke mandate. Vojislav Šešelj je u Hagu optužio Nikolića da su ga "zavrbovale strane obaveštajne službe".

Vojislav Šešelj objavio je veliki broj knjiga i pamfleta, stručnih i političkih tekstova, uključujući i udžbenik iz predmeta Politički sistem koji je 2000—2001. predavao na Pravnom fakultetu u Beogradu.

Nakon akcije Srpske radikalne stranke u kojoj je skupila više od milion potpisa građana Republike Srbije da se suđenje dr Vojislavu Šešelju prenosi na RTS, građani Srbije mogu da gledaju suđenje Šešelju.

Pogrešno prevođenje

Vojislav Šešelj podneo je zahteve pretresnom veću da naloži sekretaru da ispravi pogrešan prevod sa srpskog na engleski, kao i pogrešan prevod sa srpskog jezika na francuski u transkriptima suđenja od 8. novembra 2007. godine. Tom prilikom je Zoran Krasić, jedan od Šešeljevih pravnih savetnika, utvrdio kako prevodioci „namerno greše“ u prevođenju, navodeći uz to niz primera gde je u prevodu izmenjen smisao onoga što je izgovoreno.^[24] Srpska radikalna stranka je Haškom tribunalu dostavila i CD za koji tvrde da sadrži deo suđenja u kom se prevodioci glasno smeju na reči Vojislava Šešelja.

Puštanje na privremenu slobodu

Odlukom Sudskog veća Haškog tribunala 6. novembra 2014., Vojislav Šešelj je pušten na privremenu slobodu do izricanja presude, kako je navedeno, iz humanitarnih razloga. Šešelju se zdravstveno stanje pogoršalo nekoliko nedelja ranije, kada su mu dijagnostikovane metastaze raka na jetri. Ovo je potvrdio i srpski lekarski tim koji je u pritvoru Haškog tribunala pregledao Šešelja. Šef lekarskog tima Prof. Dr Milovan Bojić naveo je da je Šešeljevo zdravstveno stanje ozbiljno i da postoje elementi "životne ugroženosti". Sudsko veće najpre nije otkrivalo javnosti uslove pod kojima je Šešelj pušten iz pritvora ali su kasnije objavili da mu nisu postavljeni nikakvi posebni uslovi, osim da ne napušta Srbiju, nema kontakte sa žrtvama i svedocima i da se vrati u pritvor Haškog tribunala kada ga pozovu. Vojislav Šešelj se nakon skoro dvanaest godina provedenih u pritvoru Haškog tribunala, vratio u Srbiju 12. novembra 2014. Na beogradskom aerodromu ga je, pored članova porodice i stranačkih kolega dočekalo i više stotina simpatizera.

Ordenje

Bibliografija

Bibliografija dela Vojislava Šešelja je sastavljena prema spisku sa veb-stranice Srpske radikalne stranke ^[25] i elektronskom katalogu Narodne biblioteke Srbije ^[26]. Prva godina je prvo izdanje, a navedena godina u zagradi je godina ponovljenog izdanja te knjige. Spisak dela nije kompletan. Trenutno je izašla 152. knjiga.

Naslovi knjiga koji ne ulaze u kolekciju po numeričkom redosledu

Marksistički koncept naoružanog naroda, Književne novine, Beograd, 1983.
Vrijeme preispitivanja, 1986.
Hajka na jeretika, autorovo izdanje, 2. izmenjeno i dopunjeno izdanje, 1988.
Optužnica protiv Josipa Broza Tita, 1990.
Knjige za lomaču, ABC Glas, Beograd, 1991.
Demokratija i dogma, ABC Glas, Beograd, 1991.
Sumrak iluzija, ABC Glas, Beograd, 1991.
Pledoaje za demokratski ustav, ABC Glas, Beograd, 1991.
Osvajanje slobode, ABC Glas, Beograd, 1991.
Pravo na istinu, 1991.
Suočavanja sa samoupravljanjem, ABC Glas, Beograd, 1991.
Veleizdajnički proces, ABC Glas, Beograd, 1991.
Bal vampira, 1992.
Debrozovizacija društvene svesti, ABC Glas, Beograd, 1992.
Fenomenologija balkanskog despotizma, ABC Glas, Beograd, 1992.
Horvatove ustaške fantazmagorije i druge političke rasprave, ABC Glas, Beograd, 1992.
Politička suština militarizma i fašizma, ABC Glas, Beograd, 1992.
Policijski dosije, ABC Glas, Beograd, 1994.
Vladaćemo sto godina, 1994.
Milošević hapsi radikale, 1994.
Miloševićev zajam za preporod Kipra, ABC Glas, Beograd, 1994.
Preti li nam slobotomija?, ABC Glas, Beograd, 1994.
Načelnik generalštaba na kolenima: (konferencija za štampu 1993. godine), ABC Glas, Beograd, 1994.
Guja u nedrima: Vojislav Šešelj u kandžama Mirjane Bobić-Mojsilović, SRS, 1994.

Branković je ustao iz groba, 1994.
Okrugli stolovi, 1994.
Pada vlada kao klada, 1994.
Šta reče, Slobo slobodo?, 1994.
Što opljačka levica da ne zna desnica, SRS, 1995.
Podgorički atentat, 1995.
Srpski bračni par „Čaušesku“, ABC Glas, Beograd, 1995.
Veštica iz Tolstojeve ulice, 1995.
Emigrantski opus profesora Laze M. Kostića, 1999.
Dani pretnji i ucena, ZEPS, 1999.
Srpski narod i novi svetski poredak, 1999.
Na međunarodnoj sceni, SRS, 2000.
Otvoreni dijalog, SRS, 2001.
Buldožer kao sudbina, 2002.
Hladnoća u kostima, SRS, 2002.
Sadam Husein protiv agresivnog globalizma, SRS, 2003.
Laufer me nije zaboravio, SRS, 2003.
Ili Karlin svedok ili smrt, SRS, 2007.
Rasturanje Haškog tribunala, Pravda, 2008.
Glupson iz Mantobe Brus Mek Farlen, SRS, 2010.[1]

Naslovi knjiga u izdanju Srpske radikalne stranke po numeričkom redosledu

Vreme preispitivanja
Hajka na jeretika
Fenomenologija balkanskog despotizma
Veleizdajnički proces, 1991. (2001.) [2]
Narkomanija Vuka manitoga, (2000.) [3]
Politika kao izazov savesti, 2000.
Milan Panić mora pasti, 1993. (2001.)
Na međunarodnoj sceni
Sučeljavanje sa sedmom silom, (2000.)
Narodni tribun, (1999.)
Poslaničke besede, 1993.
Filipinke četničkog vojvode, 1994.
Pali, žari, dedinjski dizdare, 1994. (2002.)
Crveni tiranin sa Dedinja, 1995.
Da sve srpsko bude kao zemunsko, 1998.
Promene po volji naroda, 1998.
Bez dlake na jeziku, 2001.
Moć argumenata, 2000.
Falsifikovana volja naroda, (2005.)
Vlada nacionalnog jedinstva, (2001.)
Srbija pod američkim bombama, (2005.)
Dok patriote obnavljaju izdajnici razaraju, (2002.)
Radikali se nisu obrukali, 2002.
Pakleni planovi Zapada, 2001.
Kontrarevolucionar u buldožer revoluciji, 2001.
Dosmanlijski zulum nad Srbijom, 2002.
Kontinuitet radikalske doslednosti, 2002.
Glavni Miloševićev politički robijaš, 2002.
Ubistvo ministra odbrane Pavla Bulatovića, 2002.
Dosmanlijski sejmeni na Pravnom fakultetu, 2002.
Glogov kolac u dosovskom srcu, 2003.
Dosmanlije kao novi janjičari, 2003.
Četnička sablja nad dosmanlijskom glavom, 2004.
Na junačkim rukama kroz srpsku Boku, 2003.
Kora od banane
Srpski četnički pokret, 1994. (2003.)
Srpska radikalna stranka, (1995.)
Peti otadžbinski kongres, (2005.)
Sudanije nepokornog vojvode, (2003.)
Ideologija srpskog nacionalizma, (2002.) [4]
Afirmacija parlamentarizma, 2003.
Slom savezne države, 2003.
Žigosanje dosmanlijskog beščašća, 2003.
Čelični vojvoda, 2003.
Stazom slave, u službi otadžbine, 2005.
Hrabrost i savesnost u istorijskim lomovima, 2005.
Uporna odbrana srpstva, 2006.
Stanko Subotić - Cane Žabac, kralj duvanske mafije, 2006.
Mafijaška pudlica Nebojša Čović, 2005.
Cijin major Grujica Spasović, 2003.
Četnički vojvoda pred Haškim tribunalom, 2003.
Suočavanje sa haškim inkvizitorima, 2003.
Haški dosije nabeđenog ratnog zločinca, 2004.
Pocepana haška inkvizitorska odežda, 2004.
U čeljustima kurve Del Ponte, 2004.
Genocidni izraelski diplomata Teodor Meron, 2004.
Đavolov šegrt zločinački rimski papa Jovan Pavle Drugi, 2005.
Vašingtonski seksualni manijak Bil Klinton, 2005.
Haško bajramsko prase, Srpska radikalna stranka, 2005.
Lažljiva haška pederčina Džefri Najs, 2005.
Svedok odbrane Slobodana Miloševića u haškom procesu, 2005.[5]
Engleski pederski isprdak Toni Bler, 2005.
Kriminalac i ratni zločinac Havijer Solana, 2006.
Podmukli galski picopevac Žak Širak, 2006.
Hitlerovi najverniji sledbenici Helmut Kol i Hans Genšer, 2006.
Krvave ručerde Madlen Olbrajt, 2006.
Pontifeks maksimus satanističke crkve Jovan Pavle Drugi, 2006.[6]
Antihristov namesnik zlikovački rimski papa Benedikt Šesnaesti, 2006.[7]
Najveći izdajnik Rusije Boris Jeljcin
Milo Đukanović novi Skenderbeg Crnojević
Boris Tadić novi Sinan Paša Kodža
Izdajnički akreditivi ustaškog konzula Vuka Draškovića
Politički ortakluk Kurve del Ponte i Kurve del Koštunice
Vatikan glavno Satanino gnezdo, 2003. [8]
Rimska kurija večito žedna srpske krvi, 2006.[9]
Evropska unija satanistička tvorevina, 2006.
Vatikanski antisrpski instrument Franjo Tuđman
Američki antisrpski instrument Alija Izetbegović
Holandski kurvin sin Alfons Ori
Ubica Slobodana Miloševića Patrik Robinson
Korumpirani predsednik nelegalnog Haškog suda Fausto Pokar
Pitomac minhenske pivnice Volfgang Šomburg
Haški štrajk glađu
Varvarska gozba
Kad bitange marširaju
Siktanje crvene zmije
Skalpiranje kao smisao informisanja
Ko poseče bega Gutenberga
Robija kao sudbina
Politička partija Prodanovića
Pokvareni malteški pacov Karmel Agijus
Smrdljiva gvajanska svinja Mohamed Šahabudin
Pljačkaš novca Ujedinjenih nacija Hans Holtajus
Degenerisani majmun Bakone Džastis Moloto, 2010.
Retardirana haška tužiteljka Hildegard Uerc-Reclaf
Ljubavnik Džefrija Najsa Danijel Sakson
Jedna banana za Kofi Anana
Očerupana Haška ćurka Kristina Dal
Afera Hrtkovci i ustaška kurva Nataša Kandić [10]
Haška instrumentalizacija lažnih svedoka, 2009. [11]
Rimokatolički zločinački projekat veštačke hrvatske nacije, 2007. [12]
Ubistvo mafijaškog premijera Zorana Đinđića [13]
Mafija ubila svog lidera [14]
Propali puč Tomislava Nikolića [15]
Haški denuncijant Tomislav Nikolić
Portparol lopovske stranke Aleksandar Vučić
Srpski Baron Minhauzen Aleksandar Vučić
Sanaderova mačkica Aleksandar Vučić
Narogušeno škotsko govno Jan Bonomi, 2009.[16]
Smežurano kengurovo mudo Kevin Parker, 2009.[17]
Južnokorejska gnjida O-Gon Kvon, 2009.[18]
Prisluškivani telefonski razgovori
Policijski dosije, prvi deo
Policijski dosije, drugi deo
Policijski dosije, treći deo
Policijski dosije, četvrti deo
Vikiliks mi javlja, prvi deo, 2012.[19]
Pretpretresna faza haškog procesa, prvi deo
Pretpretresna faza haškog procesa, drugi deo
Pretpretresna faza haškog procesa, treći deo
Pretpretresna faza haškog procesa, četvrti deo
Pretpretresna faza haškog procesa, peti deo
Pretpretresna faza haškog procesa, šesti deo
Pretpretresna faza haškog procesa, sedmi deo
Pretpretresna faza haškog procesa, osmi deo
Haški globalistički obrazac totalitarnog pravosuđa, 2012.
Sistematsko kršenje procesnih prava Slobodana Miloševića tokom haškog suđenja
Haška antisrpska giljotina

Naslovi knjiga o Šešelju

Ko ste vi Vojislave Šešelju?, Nada Bojić, Dereta, 1992.
Vojvodin Haški trijumf, Marina Toman, SRS, 2009.[20]
Povratak srpskog junaka, Marina Raguš, SRS, 2009.[21]
Dvostruki standardi u zaštiti ljudskih prava: Slučaj Vojislava Šešelja, Fond istorijske perspektive, Moskva (Rusija), 2009.[22]
Luča Vojvode Šešelja, Duško Sekulić, SRS, 2009.[23]
Vojislav Šešelj najbolji advokat na svetu, Vesl Usthejzen, Johanezburg (Južnoafrička Republika), 2013.

Reference

↑ Šešelj pušten iz pritvora Haškog Tribunala
↑ ^2,0 ^2,1 Detinjstvo, Pristupljeno 9. 4. 2013.
↑ Šešeljev profil na BiBiSiju, Pristupljeno 9. 4. 2013.
↑ Dva kuma, Pristupljeno 9. 4. 2013.
↑ Pretukli Šešeljevog sina, Pristupljeno 9. 4. 2013.
↑ Najstariji sin glavni urednik, Pristupljeno 9. 4. 2013.
↑ Hag preti Nikoli Šešelju, Pristupljeno 9. 4. 2013.
↑ Intervju, Alternativna televizija Banja Luka, 7. februar 2003.
↑ ^9,0 ^9,1 ^9,2 ^9,3 ^9,4 ^9,5 ^9,6 Članak Miloša Vasića u Vremenu, 23. maja 1994., Pristupljeno 9. 4. 2013.
↑ Jedno od tih protestnih pisama napisao je i Vuk Drašković.
↑ Izjava Momčila Đujića
↑ Sell 2002: str. 327
↑ “” (02. 12. 2006.). „Vojislav Seselj: Kavlobag - Kavlovac - Vivovitica”. YouTube. Pristupljeno 24. 06. 2010.
↑ http://www.hlc.org.yu/srpski/Haski_tribunal/Sudjenje_Milosevicu/Transkripti.php?file=1348.html
↑ ^15,0 ^15,1 ^15,2 ^15,3 ^15,4 ^15,5 „Šešelj: Karijera pretnji i uvreda“ Nedeljnik „Vreme“, broj 476, 19. februar 2000.
↑ „Free Serbia - Other voices from Serbia - Politics”. Xs4all.nl. 03. 10. 1999.. Pristupljeno 24. 06. 2010.
↑ „"Nasa Borba" - Dr Slobodan Antonic o TV duelu Draskovic - Seselj”. Yurope.com. Pristupljeno 24. 06. 2010.
↑ „Vreme 633 - Granice Vojislava Seselja: Virovitica, Karlovac, Karlobag – Hag”. Vreme.com. Pristupljeno 24. 06. 2010.
↑ http://www.nin.co.yu/arhiva/2407/3.html
↑ „"Nasa Borba" - Kako je došlo do sukoba Seselja i Barovica”. Yurope.com. Pristupljeno 24. 06. 2010.
↑ „Vreme 680 - Podsecanje - radikali na vlasti: Oni se nisu promenili”. Vreme.com. 07. 12. 1998.. Pristupljeno 24. 06. 2010.
↑ „Vesti - Vučelić, čuvar lika i dela - Internet, Radio i TV stanica; najnovije vesti iz Srbije”. B92. Pristupljeno 24. 06. 2010.
↑ Ramet 1999: str. 208
↑ Glas javnosti: Od „nisam“ prave „jesam“, Pristupljeno 9. 4. 2013.
↑ Dr. Vojislav Šešelj - izdanja Srpske radikalne stranke, Pristupljeno 9. 4. 2013.
↑ http://vbs.nbs.bg.ac.yu/scripts/cobiss?command=CONNECT&base=70000

Literatura

Sell, Louis (2002). Slobodan Milosevic and the Destruction of Yugoslavia. Duke University Press. str. 327-. ISBN 978-0-8223-8525-7.
Ramet, Sabrina P. (1999). The Radical Right in Central and Eastern Europe Since 1989. Penn State Press. str. 208-. ISBN 978-0-271-04379-1.
Hockenos, Paul (2003). Homeland Calling: Exile Patriotism & the Balkan Wars. Cornell University Press. str. 119-. ISBN 978-0-8014-4158-5.

Spoljašnje veze

Portal Biografija

	U Wikimedijinoj ostavi nalazi se članak na temu: Vojislav Šešelj
	Na stranicama Wikicitata postoji zbirka osobnih ili citata o temi: Vojislav Šešelj

[1] Šešelj pušten iz pritvora Haškog Tribunala

[profil_bbc-2] 2,0 ^2,1 Detinjstvo, Pristupljeno 9. 4. 2013.

[autogenerated1-3] Šešeljev profil na BiBiSiju, Pristupljeno 9. 4. 2013.

[alo-4] Dva kuma, Pristupljeno 9. 4. 2013.

[blic-5] Pretukli Šešeljevog sina, Pristupljeno 9. 4. 2013.

[vseselj-6] Najstariji sin glavni urednik, Pristupljeno 9. 4. 2013.

[vesti-7] Hag preti Nikoli Šešelju, Pristupljeno 9. 4. 2013.

[8] Intervju, Alternativna televizija Banja Luka, 7. februar 2003.

[Vreme_23_05_1994-9] 9,0 ^9,1 ^9,2 ^9,3 ^9,4 ^9,5 ^9,6 Članak Miloša Vasića u Vremenu, 23. maja 1994., Pristupljeno 9. 4. 2013.

[10] Jedno od tih protestnih pisama napisao je i Vuk Drašković.

[11] Izjava Momčila Đujića

[FOOTNOTESell2002327-12] Sell 2002: str. 327

[13] “” (02. 12. 2006.). „Vojislav Seselj: Kavlobag - Kavlovac - Vivovitica”. YouTube. Pristupljeno 24. 06. 2010.

[14] ttp://www.hlc.org.yu/srpski/Haski_tribunal/Sudjenje_Milosevicu/Transkripti.php?file=1348.html

[vreme_476-15] 15,0 ^15,1 ^15,2 ^15,3 ^15,4 ^15,5 „Šešelj: Karijera pretnji i uvreda“ Nedeljnik „Vreme“, broj 476, 19. februar 2000.

[16] „Free Serbia - Other voices from Serbia - Politics”. Xs4all.nl. 03. 10. 1999.. Pristupljeno 24. 06. 2010.

[17] „"Nasa Borba" - Dr Slobodan Antonic o TV duelu Draskovic - Seselj”. Yurope.com. Pristupljeno 24. 06. 2010.

[18] „Vreme 633 - Granice Vojislava Seselja: Virovitica, Karlovac, Karlobag – Hag”. Vreme.com. Pristupljeno 24. 06. 2010.

[19] ttp://www.nin.co.yu/arhiva/2407/3.html

[20] „"Nasa Borba" - Kako je došlo do sukoba Seselja i Barovica”. Yurope.com. Pristupljeno 24. 06. 2010.

[21] „Vreme 680 - Podsecanje - radikali na vlasti: Oni se nisu promenili”. Vreme.com. 07. 12. 1998.. Pristupljeno 24. 06. 2010.

[22] „Vesti - Vučelić, čuvar lika i dela - Internet, Radio i TV stanica; najnovije vesti iz Srbije”. B92. Pristupljeno 24. 06. 2010.

[FOOTNOTERamet1999208-23] Ramet 1999: str. 208

[24] Glas javnosti: Od „nisam“ prave „jesam“, Pristupljeno 9. 4. 2013.

[25] Dr. Vojislav Šešelj - izdanja Srpske radikalne stranke, Pristupljeno 9. 4. 2013.

[26] ttp://vbs.nbs.bg.ac.yu/scripts/cobiss?command=CONNECT&base=70000

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

[19]

[20]

[21]

[22]

[23]

[24]

[25]

[26]

Vojislav Šešelj – razlika između verzija

Verzija na datum 6 mart 2015 u 12:28

Sadržaj

Mladost

Rane godine

Studije

Porodica

Politička karijera

Predsednik Srpske radikalne stranke

Politički angažman

Suđenje u Haškom tribunalu

Pogrešno prevođenje

Puštanje na privremenu slobodu

Ordenje

Bibliografija

Reference

Literatura

Spoljašnje veze

Navigacija

@@ Red 1: / Red 1: @@
-{{Infokutija osoba
+{{Infokutija Političar
-|ime          = Vojislav Šešelj<br />Војислав Шешељ
+| ime = Vojislav Šešelj
-|slika         = Vojislav Šešelj.jpg
+| slika         =Vojislav Šešelj.jpg
+| širina_slike  =
-|veličina_slike    = 200px
-|opis       =
+| opis_slike    =
-|datum_rođenja    = {{birth date and age|1954|10|11|df=y}}
+| datum_rođenja = {{datum rođenja|11|10|1954|god=da}}
+| mesto_rođenja  = [[Sarajevo]]
-|mjesto_rođenja   = [[Sarajevo]], [[Socijalistička Republika Bosna i Hercegovina|NR BiH]], [[Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija|FNRJ]]
+| država_rođenja = {{zastava|FNRJ}}
-|nacionalnost   = [[Srbija]]
+| datum_smrti =
-|druga_imena   = Voja
+| mesto_smrti =
-|obrazovanje     = pravnik
+| država_smrti =
-|alma_mater    = [[Univerzitet u Sarajevu]]
+| državljanstvo = {{zastava|Srbija}},<br />{{zastava|Bosna i Hercegovina}}.
-|zanimanje    = predsjednik [[Srpska radikalna stranka|SRS]]
+| narodnost = [[Srbi]]n
-|partija         = [[Srpska radikalna stranka]]
+| veroispovest = [[hrišćanstvo|hrišćanin]] ([[pravoslavlje|pravoslavac]])
-|religija      = [[Srpska pravoslavna crkva|Pravoslavac]]
+| partija = [[Srpska radikalna stranka]] <br />Ranije:<small><br />[[Srpski četnički pokret (1990—1991)|Srpski četnički pokret]]<br />(1990—1991)<br />[[Srpski pokret obnove]]<br />([[1990]])<br />[[Srpski slobodarski pokret]]<br />([[1990]])<br />[[Savez komunista Jugoslavije]]<br />(1971—1990)</small>
-|supružnik        = [[Jadranka Šešelj]]
+| supružnik = [[Jadranka Šešelj]]
-|djeca      = Nikola, Aleksandar, Mihailo, Vladimir
+| deca = Nikola (1984). <br />Aleksandar (1993).<br /> Mihailo (1996).<br /> Vladimir (1998).
-|website       = [http://www.vseselj.com/ www.vseselj.com]}}
+| univerzitet = Pravni fakultet Univerziteta u Sarajevu<br />[[Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu]]
+| profesija = [[Doktor nauka|doktor pravnih nauka]]
+| funkcija 1 = Potpredsednik [[Vlada Republike Srbije|Vlade Republike Srbije]]
+| izbori 1 =
+| početak funkcije 1 = [[1998]]
+| kraj funkcije 1 = [[2000]].
+| prethodnik 1 =
+| naslednik 1 =
+| funkcija 2 = Predsednik [[gradska opština Zemun|opštine Zemun]]
+| izbori 2 =
+| početak funkcije 2 = [[1996]]
+| kraj funkcije 2 = [[1998]].
+| prethodnik 2 =
+| naslednik 2 =
+| potpis = Vojislav Šešelj - signature.png
+| veb=[http://www.vseselj.com/ http://www.vseselj.com/ Official website]
+}}
+'''Vojislav Šešelj''' ([[Sarajevo]], [[11. oktobar]] [[1954]]) je srpski političar, predsednik [[Srpska radikalna stranka|Srpske radikalne stranke]] i [[doktor nauka|doktor]] [[Pravo|pravnih nauka]].
+Prof. dr Vojislav Šešelj je jedan od osnivača i predsednik Srpske radikalne stranke od njenog osnivanja, [[1991]]. godine. Više od deset godina biran je za narodnog poslanika u [[Narodna skupština Republike Srbije|Narodnoj skupštini Srbije]] i Skupštini [[Savezna Republika Jugoslavija|Savezne Republike Jugoslavije]]. Četiri puta je bio kandidat za [[Predsednik Republike Srbije|predsednika Republike Srbije]]. Obavljao je dužnost potpredsednika [[Vlada Republike Srbije|Vlade Republike Srbije]] ([[1998]]—[[2000]]), a u periodu 1996—1998. bio je predsednik opštine [[Zemun]].
-'''Vojislav Šešelj''' ([[Sarajevo]], [[11. 10.|11. oktobar]] [[1954]].), je [[Srbija|srpski]] nacionalistički političar, [[četnici|četnički]] vojvoda i predsjednik [[Srpska radikalna stranka|Srpske radikalne stranke]], poznat po svome zalaganju za stvaranje [[Velika Srbija|Velike Srbije]].
+Šešelj se od [[24. februar]]a [[2003]]. godine nalazi u pritvoru [[Haški tribunal|Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju]] u [[Hag]]u, gde mu se sudi po optužbama za [[Ubistvo|ubistva]], nehumana dela, [[progon]]e na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi, istrebljenje i napade na civile na teritorijama [[Hrvatska|Hrvatske]] i [[Bosna i Hercegovina|Bosne i Hercegovine]].{{činjenica|date=04. 2013.}} Pušten je na privremenu slobodu zbog pogoršanog zdravstvenog stanja [[12. novembar|12. novembra]] [[2014]]. godine.<ref>[http://rs.n1info.com/a11113/Vesti/Seselj-pusten-iz-pritvora-Haskog-Tribunala.html Šešelj pušten iz pritvora Haškog Tribunala<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref>
-Pred [[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Međunarodnim krivičnim sudom]] je optužen, kao jedan od učesnika [[udruženi zločinački poduhvat|udruženog zločinačkog poduhvata]], za [[ratni zločin|ratne zločine]] počinjene protiv civilnog stanovništva Hrvatske, Vojvodine i BiH.
-== Biografija ==
+== Mladost ==
+=== Rane godine ===
-Šešelj je u Sarajevu diplomirao na Pravnom fakultetu, [[1976]]. godine. Na istom fakultetu je magistrirao [[1977]], a doktorirao u [[Beograd]]u [[1979]]. godine čime je postao najmlađi doktor pravnih znanosti u Jugoslaviji.{{nedostaje izvor}} Karijeru je započeo kao asistent na sarajevskom fakultetu gdje se već 1981. godine našao u problemima zbog svoje žestoke kritike diplomskog rada svojeg kolege i budućeg predsednika Republike Srpke [[Branko Miljuš|Branka Miljuša]] što dovodi do Šešeljevog izbacivanja iz komunističke partije 1981. godine,a [[1984]]. godine će biti izbačen s univerziteta i uhapšen zbog nacionalizma. Osuđen je na osam godina, ali mu je ubrzo kazna smanjena na dvije godine. Pušten je [[1986]]. godine, kada odlazi u Beograd gdje uspostavlja veze sa srpskim nacionalističkim krugovima prema tadasnjoj zvanicnoj komunistickoj propagandi. Krajem 80-ih, držao je naučna predavanja [[Srbi]]ma u [[Sjedinjene Američke Države|Sjedinjenim američkim državama]] i zapadnoj [[Evropa|Evropi]]. [[Četnici|Četnički]] vojvoda iz [[Drugi svjetski rat|Drugog svjetskog rata]], [[Momčilo Đujić]], dodelio je Šešelju [[1989]]. godine titulu četničkog [[vojvoda|vojvode]] koja mu je kasnije oduzeta.
+Porodica Šešelj potiče iz [[Južna Hercegovina|Donje Hercegovine]], iz sela [[Mareva Ljut]] u [[Popovo polje|Popovom Polju]], nadomak sela [[Zavala (Ravno)|Zavala]]. Otac mu se zvao Nikola a majka Danica (devojačko Misita), dok sam Vojislav nosi ime po dedi. Kršten je [[25. novembar|25. novembra]] [[1955]]. u [[Manastir Zavala|manastiru Zavala]]. Krsne knjige porodice Šešelj su tokom rata prebačene u [[manastir Tvrdoš]].
+Vojislav Šešelj je rođen [[1954]]. godine, u siromašnoj porodici, u [[Sarajevo|Sarajevu]]. Porodica je živela u sklopu stare železničke stanice jer je Nikola Šešelj bio kondukter u ŽTP-u Sarajevo, a majka je brinula o Vojislavu i njegovoj sestri Dragici. Osnovnu školu je završio u eksperimentalnom odeljenju, posle čega upisuje gimnaziju.<ref name="profil_bbc">[http://www.vseselj.com/index.php?a=100 Detinjstvo], Pristupljeno 9. 4. 2013.</ref>
-Iste godine, Šešelj je zajedno sa svojim kumom [[Vuk Drašković|Vukom Draškovićem]] osnovao političku stranku pod nazivom Srpska Narodna Obnova(SNO). Međutim, vrlo brzo, Šešelj i Drašković su se politicki sukobili i stranka se podelila. Iduće [[1990]]. godine, Šešelj je osnovao Srpski četnički pokret, koji je zabranjen. Te godine, Šešelj je uhapšen zbog pokušaja rušenja [[Kuća cveća|Kuće cveća]] u kojoj je sahranjen predsjednik Jugoslavije [[Josip Broz Tito]]. Dok je bio u zatvoru, ucestvovao je na prvim višestranačim izborima za predsednika [[Srbija|Srbije]] (koji su održani [[9. 12.|9. decembra]] '90) i osvojio oko 90.000 glasova.
-=== Uloga u jugoslovenskim ratovima ===
+=== Studije ===
+Diplomirao je na [[Pravni fakultet Univerziteta u Sarajevu|Pravnom fakultetu Univerziteta u Sarajevu]] za dve godine i osam meseci [[1976]], a zatim i magistrirao [[1977]]. godine („''Marksistički koncept naoružanog naroda''“). Doktorirao je u [[Beograd]]u [[26. novembar|26. novembra]] [[1979]]. godine, disertacijom na temu „''Politička suština militarizma i fašizma''“. Najmlađi je [[doktor nauka]]<ref name=autogenerated1>[http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/2317765.stm Šešeljev profil na BiBiSiju], Pristupljeno 9. 4. 2013.</ref> u tadašnjoj [[Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija|SFRJ]]. Od [[1981]]. do [[1984]]. radio je kao asistent profesora, predmet Teorija o ratu, na [[Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Sarajevu|Političkim naukama na Sarajevskom univerzitetu]].
-Februara [[1991]]. godine, Šešelj osniva Srpsku radikalnu stranku. Nekoliko meseci kasnije, prvi put je izabran za poslanika u [[Narodna skupština Republike Srbije|Skupštini Srbije]]. 31.3. 1991. Šešelj je posetio Vukovar. Idućeg dana, 1.4. 1991., šešeljevci su se smestili u susednom [[Borovo|Borovu]]. 21.4. Šešelj je održao govor mržnje u selu [[Jagodnjak]].<ref>[http://www.ess.uwe.ac.uk/comexpert/anx/III-A.htm#IV.B.21 Final report of the United Nations Commission of Experts established pursuant to security council resolution 780 (1992) - Annex III.A Special forces] UN, 1994.</ref>
+=== Porodica ===
-U intervjuju za [[Večernje novosti]] od 19. novembra [[1991]] Šešelj je podržao, u ime Srpske radikalne stranke, „odluku naroda [[Dubrovnik]]a, [[Cavtat]]a i [[Konavle|Konavla]] o ponovnom uspostavljanju [[dubrovačka Republika|dubrovačke republike]] i njihovu želju da ostanu u Jugoslaviji”, čime je pravdao [[Opsada Dubrovnika]] koja je bila tu toku. On je istakao da SRS nema ništa protiv razmeštanja plavih šlemova, ali samo na zapadnim granicama srpskim, na liniji [[Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica|Karlobag–Karlovac–Ogulin–Virovitica]], a nikako na granicama "Titove Jugoslavije". Šešelj je takođe upozorio pripadnike "[[šiptar]]ske nacionalne manjine" i Hrvate čiji su članovi porodica bili dobrovoljci u zengama "da im ni porodicama nije mesto na [[Kosovo|Kosmetu]]".<ref name="Olovka">[http://www.e-novine.com/region/region-hrvatska/19160-Olovka-pie-mrnjom.html Olovka piše mržnjom]</ref> Takođe je osudio [[izbjeglice|izbeglice]] koje se ne odazivaju pozivu na front:
+Prva žena mu je bila Vesna Tunić (devojačko Mudreša) sa kojom je dobio sina Nikolu (1984), dok je bio u zatvoru. Ubrzo posle razvoda se oženio sadašnjom suprugom [[Jadranka Šešelj|Jadrankom]], sa kojom ima tri sina: Aleksandra (1993), Mihaila (1996) i Vladimira (1998). Od sina Nikole ima unuke Vojislava (2002) i Ljubomira (2004). Nikoli je kum na krštenju bio [[Vuk Drašković]] dok je Nikolinim sinovima kumovao [[Tomislav Nikolić]].<ref name="alo">[http://www.alo.rs/vesti/33411/Jedva_cekam_da_izade_Voja_pa_na_kafu_kod_Vuka Dva kuma], Pristupljeno 9. 4. 2013.</ref>
+Najstariji sin Nikola se prvobitno pojavio u medijima [[2010]]. godine, kada ga je pet policajaca pretuklo, zbog organizovanog turnira u pokeru ({{Jez-eng|Texas hold 'em}}). Lekari su konstatovali teške telesne povrede a policajci su privremeno udaljeni iz službe.<ref name="blic">[http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/213996/Policajci-pretukli-Seseljevog-sina Pretukli Šešeljevog sina], Pristupljeno 9. 4. 2013.</ref> Nikola Šešelj u stranci postaje aktivan krajem 2010. godine, kada stupa na dužnost glavnog i odgovornog urednika sajta ''„Srpske radikalne stranke“'' i sajta o ''„Vojislavu Šešelju“''.<ref name="vseselj">[http://www.vseselj.com/index.php?c=39 Najstariji sin glavni urednik], Pristupljeno 9. 4. 2013.</ref> [[Haški tribunal|Tribunal za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji]] uputio je tri pisma Nikoli Šešelju u kojima mu je zaprećeno kaznom od sedam godina zatvora i novčanom kaznom do 100.000 evra ukoliko ne skine knjige ''"Afera Hrtkovci i ustaška kurva Nataša Kandić"'' i ''"Glupson iz Manitobe Brus Mek Farlen"'' sa sajta o Vojislavu Šešelju.<ref name="vesti">[http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/119120/Hag-preti-robijom-i-Seseljevom-sinu/print Hag preti Nikoli Šešelju], Pristupljeno 9. 4. 2013.</ref>
-{{citat|Naša stranka osuđuje sve takozvane izbeglice od 18 do 56 godina starosti, kojih je oko pet hiljada, što se ne odazivaju pozivu na front. Tražimo od kolektiva u Srbiji koji su ih primili da im daju otkaze i prijave najbližim vojnim vlastima radi odlaska na front.<ref name="Olovka"/>}}
+== Politička karijera ==
-U jesen 1991, Šešelj boravi na [[Vukovar|vukovarskom]] ratištu. Šešelj je nakon zauzeća Vukovara novembra [[1991]]. rekao da "nijedan ustaša ne sme da živ napusti grad".<ref name="optužnica"/> Ubrzo zatim, izvršen je [[ovčara|masakr na Ovčari]], kada je streljano približno 255 zarobljenika iz vukovarske bolnice, što mu tužilaštvo stavlja na teret.<ref name="optužnica"/> Šešeljevi dobrovoljci su učestvovali u [[masakr u Voćinu|masakru civila u Voćinu]] u decembru 1991.<ref>Jerry Blaskovich, Anatomy of Deceit: An American Physician's First-hand Encounter With The Realities Of The War In Croatia</ref><ref name="optužnica"/> Početkom [[1992]] Šešelj se javno zalagao za zamenu stanovništva tako što bi Srbi ušli u napuštene hrvatske domove i obrnuto, Hrvati bi naselili napuštena srpska sela. Najveća selidba bi, po Šešelju, trebalo da se obavi između [[Gorski kotar|Gorskog Kotara]] i Kosova, tako što bi sva srpska sela Kotara bila "preseljena" na [[Kosovo]].<ref>[http://www.e-novine.com/feljton/36155-Genocid-moe-pone.html Mediji i rat: Kako je “Politika” izveštavala 1992. godine (2)]</ref>
+U [[Savez komunista Jugoslavije]] primljen je sa 17 godina, kao priznanje za izuzetno zalaganje na radnoj akciji posle [[Zemljotres u Banjaluci 1969.|zemljotresa u Banjaluci]]<ref>Intervju, Alternativna televizija Banja Luka, 7. februar 2003.</ref>. Kasnije je odbacio komunističku ideologiju, postao disident i kritičar komunističkog režima.
+Početkom osamdesetih godina je uspostavio veze sa grupom srpskih intelektualaca nacionalne opcije u [[Beograd]]u. Došao je u sukob sa komunističkom vlasti tadašnje [[Socijalistička Republika Bosna i Hercegovina|SR BiH]], naročito sa vodećim ljudima [[Savez komunista Bosne i Hercegovine|Saveza komunista Bosne i Hercegovine]], [[Branko Mikulić|Brankom Mikulićem]] i [[Hamdija Pozderac|Hamdijom Pozdercem]]. Do ovog sukoba došlo je kada je Šešelj u direktnoj borbi za asistentsko mesto protestovao protiv plagijata u doktorskoj tezi Branka Miljuša<ref name="Vreme_23_05_1994">[http://www.scc.rutgers.edu/serbian_digest/139/t139-2.htm Članak Miloša Vasića u Vremenu, 23. maja 1994.], Pristupljeno 9. 4. 2013.</ref>, drugog istaknutog mladog političara i štićenika ove dvojice. Šešeljeve disidentske pozicije i beskompromisnost su pretvorile ovaj politički sukob u krivični i ishodile njegovim izbacivanjem sa Fakulteta, praćenjem od strane [[Služba državne bezbednosti|UDBE]] i konačno, zatvorskom kaznom u trajanju od 8 godina. Osuđen je [[9. jul]]a [[1984]]. godine, zbog delovanja sa, kako je navedeno u presudi sudije Milorada Potparića, „[[liberalizam|anarholiberalističkih]] i [[nacionalizam|nacionalističkih]] pozicija“ čime je počinio „krivično delo kontrarevolucionarnog ugrožavanja društvenog uređenja“. Kao dokazni materijal u sudskom procesu korišćeni su iskazi svedoka o privatnim razgovorima i neobjavljeni tekst odgovora na anketu-intervju pod naslovom „Šta da se radi?“.
+Odlukom [[Vrhovni sud SFRJ|Vrhovnog Suda SFRJ]], kazna mu je smanjena na 6, potom na 4, pa na 2 godine. U [[Zatvor u Zenici|zatvoru u Zenici]] proveo je 22 meseca, od čega više od 6 meseci u [[samica|samici]]. Na ranije puštanje iz zatvora [[1986]]. uticali su brojni protesti i [[peticije]] intelektualaca iz svih krajeva [[Jugoslavija|Jugoslavije]]<ref name="Vreme_23_05_1994" /> (među kojima i puno njegovih kasnijih oštrih političkih protivnika), njegov [[štrajk glađu]], a verovatno i interesovanje strane štampe za njegov slučaj. Potpisivale su se peticije, protestna pisma.<ref>Jedno od tih protestnih pisama napisao je i [[Vuk Drašković]].</ref> Izbačen je iz [[Hrvatsko filozofsko društvo|Hrvatskog filozofskog društva]]<ref name="Vreme_23_05_1994" />.
-Šešelj se posebno zalagao za proterivanje [[Hrvati|Hrvata]] iz Srbije. On je tvrdio da se taj metod "primenjivan već u svetu" pokazao kao dobar u situaciji gde narodi ne mogu da podnesu zajednički život. Početkom [[april]]a 1992. Šešelj je u [[Apatin]]u ([[Vojvodina]]) izjavio:
+Po izlasku iz zatvora, preselio se u Beograd gde se izdržavao pisanjem i samostalnim izdavanjem knjiga. Tako je postao član [[Udruženje književnika Srbije|Udruženja književnika Srbije]]. Zbližio se sa [[Vuk Drašković|Vukom Draškovićem]], koji mu je krstio sina. Kasnije su se razišli zbog različitih političkih uverenja, ali i oko novca koji je donirala dijaspora<ref name="Vreme_23_05_1994" />.
-{{citat|Tuđman je iz Hrvatske proterao nekoliko stotina hiljada Srba i mi treba da proteramo sve Hrvate iz Srbije. Nemaju Hrvati šta da traže u Srbiji. Onaj ko se poziva na ljudska prava i građanske slobode, neka ih traži u Zagrebu, i neka tamo traži uzroke, a posle razmišlja o posledicama. Hrvati, zna se, potpomažu upade Tuđmanovih gerilaca na srpsku teritoriju i pomažu bekstva ustaša iz Vukovara u Mađarsku.<ref>[http://www.e-novine.com/feljton/36421-Sarajevo-Poelo-ubijanje-grada.html Mediji i rat: Kako je “Politika” izveštavala 1992. godine (6)]</ref>}}
+Tokom [[1989]]. godine, Vojislav Šešelj je održao ukupno 97 predavanja [[Srpska dijaspora|Srbima u dijaspori]], od kojih je većina održana u [[Sjedinjene Američke Države|Americi]] i [[Kanada|Kanadi]], a manji deo u zemljama [[Zapadna Evropa|zapadne Evrope]] i [[Australija|Australiji]]. [[1990]]. godine, za [[Vidovdan]], ga je [[Momčilo Đujić]] zbog „naročitih zasluga u borbi za srpski nacionalni interes“ proizveo u čin srpskog [[četnici|četničkog]] vojvode. U položenoj zakletvi Šešelj je rekao je da će služiti [[Dinastija Karađorđevića|kralju]] i otadžbini. Đujić je ovu odluku povukao [[1998]], kada je Šešelj formirao vladu sa [[Socijalistička partija Srbije|Socijalističkom partijom Srbije]], i nakon što je javno rekao da [[monarhizam]] sam po sebi nije [[demokratija|demokratski]] sistem, te da je on [[republikanizam|republikanac]]. Šešelj je nakon [[1998]]. godine [[Kralj Aleksandar Karađorđević|Kralja Aleksandra Karađođevića]] nazvao iditom, zato što nije stvori [[Velika Srbija|Veliku Srbiju]] nakon [[Prvi svetski rat|prvog svetskog rata]], zbog svega toga vojvoda [[Momčilo Đujić]] mu je 1998. godine oduzeo titulu četničkog [[vojvoda|vojvode]]. <ref>[https://www.youtube.com/watch?v=R_APR9UEfJ8 Izjava Momčila Đujića]</ref>
-Kao odgovor na kritike da to nije u skladu sa poštovanjem građanskih prava, Šešelj je odgovorio: "I mi ćemo ih poštovati. Nikoga nećemo ubiti, jednostavno ćemo ih potrpati u autobuse i ispratiti do granice".<ref>[http://www.e-novine.com/feljton/36421-Sarajevo-Poelo-ubijanje-grada.html Mediji i rat: Kako je “Politika” izveštavala 1992. godine (6)]</ref>
+[[Datoteka:SKIDANJE TITA.jpg|mini|left|Skidanje [[Josip Broz Tito|Titove]] slike u Domu inženjera i tehničara u Beogradu 15. marta 1990. godine, tokom prvog okupljanja do tada osnovanih političkih stranaka i njihovih pristalica. Od četvorice aktera jedino se vidi lice predstavnika Narodne radikalne stranke [[Milan Mladenović od Lužice|Milana Mladenovića od Lužice]]. S leve strane je Vojislav Šešelj, a u sredini Vuk Drašković.]]
-Uoči [[rat u Bosni i Hercegovini|rata u Bosni i Hercegovini]] (marta [[1992]]) Šešelj je poručivao da se "nijedan srpski predeo" neće se naći pod supremacijom bosanskih Muslimana, čije je rukovodstvo islamski orijentisano i fanatizovano do kraja. On je najavljivao da "predstoji podela BiH na doslednom etničkom, geografskom, strateškom i istorijskom principu" i da srpski deo mora obuhvatiti SAO Hercegovinu, čije su severne granice na Neretvi, zatim Bosansku Krajinu, povezati je sa Semberijom, gde spadaju [[Ozren]] i [[Romanija]], i [[dubrovačko primorje]], od ušća Neretve do Crne Gore.<ref>[http://www.e-novine.com/feljton/36213-irenje-mrnje-straha.html Mediji i rat: Kako je “Politika” izveštavala 1992. godine (3)]</ref> U proleće i leto 1992 godine "[[Beli orlovi|šešeljevci]]" su, zajedno sa "[[srpska dobrovoljačka garda|arkanovcima]]" učestvovali u zauzimanu [[Zvornik]]a i ubistvu više od 300 zvorničkih Muslimana. Tužilaštvo tvrdi da su ova ubistva bila podstaknuta Šešeljevim govorom.<ref name="optužnica"/>
+Po povratku iz Sjedinjenih Američkih Država, [[23. januar]]a [[1990]]. godine, osnovao je [[Srpski slobodarski pokret]], koji se [[14. mart]]a iste godine ujedinio sa otcepljenim krilom [[Srpska narodna obnova|Srpske narodne obnove]] (stranke osnovane u [[Nova Pazova|Novoj Pazovi]], a nastale od prvog [[antikomunizam|antikomunističkog]] udruženja [[Društvo Sava]]) koje je predvodio Vuk Drašković. Ujedinjena politička stranka je dobila novo ime - [[Srpski pokret obnove]]. Nakon pomenutog razlaza sa Vukom Draškovićem u maju 1990, Šešelj je pokušao osnovati [[Srpska radikalna stranka|Srpski četnički pokret]], čija je registracija odbijena sa obrazloženjem da „svojim imenom vređa javni moral“ {{činjenica|date=09. 2009.}}.
+Na kaznu zatvora po drugi put je osuđen [[2. oktobar|2. oktobra]] 1990. godine, zbog pokušaja rušenja „[[Kuća cveća|Kuće cveća]]“ i prikupljanja dobrovoljaca za odlazak u odbranu [[Republika Srpska Krajina|Republike Srpske Krajine]].{{sfn|Sell|2002|pp=327}} Po izdržanoj kazni ponovo je uhapšen [[23. oktobar|23. oktobra]] iste godine i osuđen na 45 dana zatvora. Pušten je nešto ranije, [[15. novembar|15. novembra]], a tom prilikom odbio je da potpiše rešenje o uslovnom puštanju. Praktično iz zatvora, [[14. novembar|14. novembra]] 1990. godine, prvi put se kandiduje za [[predsednik Republike Srbije|predsednika Srbije]], ispred [[grupa građana|grupe građana]].
-[[Datoteka:Map of Greater Serbia (in Yugoslavia).svg|thumb|[[Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica|Šešeljeva linija]] "[[Velika Srbija|Velike Srbije]]", propagirana uoči ratova.]]
+Šešelj je na [[Izbori za predsednika Republike Srbije 1990.|izborima]] 1990. godine osvojio peto mesto sa 96.277 glasova, iza [[Slobodan Milošević|Slobodana Miloševića]], [[Vuk Drašković|Vuka Draškovića]], [[Ivan Đurić|Ivana Đurića]] i [[Sulejman Ugljanin|Sulejmana Ugljanina]].
-{{citiranje|Paravojne jedinice su odgovorne za neke od najbrutalnijih aspekata «[[etničko čišćenje|etničkog čišćenja]]». Dve jedinice koje su odigrale glavnu ulogu u kampanji «etničkog čišćenja» u [[Bosna i Hercegovina|BiH]], «[[Četnici]]» povezani sa Vojislavom Šešeljem i «[[Srpska dobrovoljačka garda|Tigrovi]]» povezani sa [[Željko Raznjatović|Željkom Raznjatovićem]] (Arkanom), su takođe bili aktivni u [[Srbija|Republici Srbiji]]. Šešeljevi sledbenici su, prema izveštajima, vodili kampanju «etničkog čišćenja» protiv etničkih manjina u srbijanskim pokrajinama [[Vojvodina|Vojvodini]] i [[Kosovo|Kosovu]].<ref>[http://www.ess.uwe.ac.uk/comexpert/ANX/IV.htm The policy of ethnic cleansing (Final report of the United Nations Commission of Experts)]</ref>|Izveštaj Ujedinjenih Nacija}}
+=== Predsednik Srpske radikalne stranke ===
-Maja [[1992]]. godine, Srpska radikalna stranka osvaja drugo mjesto na prvim izborima za Skupštinu [[Savezna Republika Jugoslavija|Savezne Republike Jugoslavije]] i Šešelj postaje jedan od važnijih političkih faktora u zemlji. Šešelj je u [[maj]]u 1992. u [[Hrtkovci]]ma pozvao na proterivanje Hrvata, čitajući spisak stanovnika koji treba da odu u Hrvatsku, nakon čega je "usledila kampanja etničkog čišćenja nesrba".<ref name="optužnica"/> Kao posljedica raznih vidova [[etničko čišćenje|etničkog čišćenja]], rimokatoličku župu Hrtkovce je napustilo 1200 osoba, mahom [[Hrvati|Hrvata]].<ref>[http://www.glas-koncila.hr/rubrike_izdvojeno.html?news_ID=1389 Glas Koncila] Divan je kićeni Srijem</ref>
+{{Poseban članak|Srpska radikalna stranka}}
+Predsednik [[Srpska radikalna stranka|Srpske radikalne stranke]] Vojislav Šešelj postaje u [[Kragujevac|Kragujevcu]], [[23. februar]]a [[1991]]. godine, kada je stranka i osnovana, ujedinjenjem neregistrovanog Srpskog četničkog pokreta i većine mesnih odbora [[Narodna radikalna stranka|Narodne radikalne stranke]]. Na ponovljenim izborima za poslanika u [[Narodna skupština Republike Srbije|Narodnoj Skupštini Republike Srbije]] iz opštine [[Gradska opština Rakovica|Rakovica]] u [[jun]]u 1991, Šešelj je dosta ubedljivo pobedio potpuno nepoznatog kandidata [[Socijalistička partija Srbije|Socijalističke partije]] Gorana Karaklajića, i [[književnost|književnika]] [[Borislav Pekić|Borislava Pekića]] koji je bio ispred tadašnje [[Demokratska stranka (Srbija)|Demokratske stranke]].
-Decembra iste godine, njegovom inicijativom, oboren je tadašnji premijer SRJ [[Milan Panić]]. A krajem maja [[1993]]. godine, opet njegovim zalaganjem, savezni parlament smjenio je sa dužnosti tadašnjeg predsjednika SRJ - [[Dobrica Ćosić|Dobricu Ćosića]]. Međutim, septembra te godine, dolazi do politickog sukoba između Šešelja i tadašnjeg predsjednika Srbije [[Slobodan Milošević|Slobodana Miloševića]]. Raspisuju se vanredni izbori za Skupštinu Srbije i radikali beleže prvi veći neuspjeh.
+Tokom ratova na prostorima bivše Jugoslavije, zastupao je radikalne nacionalističke stavove {{činjenica|date=09. 2009.}}. Sa [[Slobodan Milošević|Miloševićevom]] [[Socijalistička partija Srbije|Socijalističkom partijom Srbije]] je nekoliko godina bio u koaliciji na vlasti ([[1998]]—[[2000]]) i podržavao njihove manjinske vlade ([[1992]]—[[1993]]), dok je u ostalom periodu bio u opoziciji.
-Na redovnim saveznim i lokalnim izborima, novembra [[1996]]. godine, radikali beleže uspeh i Šešelj tada biva izabran za predsjednika Opštine [[Zemun]]. Nakon što je Milošević izabran za predsjednika SR Jugoslavije, jula [[1997]]. godine, za septembar iste godine raspisani su izbori za predsjednika Srbije. Šešelj pobeđuje Miloševićevog kandidata, [[Zoran Lilić|Zorana Lilića]], ali mu pobeda nije priznata zbog nedovoljnog broja izašlih birača (po Ustavu je za izbor predsjednika bila neophodna izlaznost više od 50% upisanih birača). Na ponovljenim izborima, decembra iste godine, novi kandidat Miloševićeve stranke, [[Milan Milutinović]], pobeđuje Šešelja.
+Sve vreme devedesetih, Šešelj je nastupao sa izrazito nacionalnih pozicija. Zagovara stvaranje [[Velika Srbija|Velike Srbije]], sa zapadnom granicom na liniji [[Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica]]. Prikupljao je dobrovoljce i slao ih na ratište pod komandu [[Jugoslovenska narodna armija|Jugoslovenske narodne armije]]. Obilazio je razna žarišta sukoba: [[Plitvička jezera|Plitvice]], [[Vukovar]], [[Hercegovina|Hercegovinu]] i [[Semberija|Semberiju]]. U Vukovaru je umalo poginuo od dva projektila JNA koji su promašili metu<ref name="Vreme_23_05_1994" />. Vojislav Šešelj je zahtevao da umesto slanja trupa na [[Slovenija|Sloveniju]], [[Jugoslovenska narodna armija|JNA]] treba da povuče sve svoje trupe na granicu [[Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica|Karlovac-Karlobag-Virovitica]], a ukoliko vojska bude ugrožena, smatrao je da ima pravo da se brani svime što joj je na raspolaganju, uključujući i [[napalm-bomba|napalm-bombe]] <ref>{{cite web|author=&ldquo;&rdquo; |url=http://www.youtube.com/watch?v=PEc-YazxvmE |title=Vojislav Seselj: Kavlobag - Kavlovac - Vivovitica |publisher=YouTube |date=02. 12. 2006. |accessdate=24. 06. 2010.}}</ref>. Navodno je pretio nelojalnim [[Albanci]]ma<ref name="profil_bbc" /> i onima čije su se porodice naselile nakon Drugog svetskog rata <ref>http://www.hlc.org.yu/srpski/Haski_tribunal/Sudjenje_Milosevicu/Transkripti.php?file=1348.html</ref> proterivanjem sa [[Kosovo i Metohija|Kosova i Metohije]], a [[Slobodan Milošević|Miloševiću]] hapšenjem<ref name="vreme_476">[http://www.vreme.com/arhiva_html/476/05.html „Šešelj: Karijera pretnji i uvreda“] Nedeljnik „Vreme“, broj 476, 19. februar 2000.</ref>. Takođe je poznata i epizoda potezanja pištolja na taksiste i studente u toku demonstracija 1992. godine<ref name="vreme_476" />. Njegovim zalaganjem izglasano je u [[Narodna skupština Republike Srbije|Saveznoj Skupštini]] nepoverenje prvoj Saveznoj Vladi SRJ [[Milan Panić|Milana Panića]], decembra 1992, a nedugo zatim i prvom Predsedniku [[Savezna Republika Jugoslavija|SRJ]], književniku [[Dobrica Ćosić|Dobrici Ćosiću]], juna 1993. takođe nekadašnjem Šešeljevom prijatelju iz [[Udruženje književnika Srbije|Udruženja književnika Srbije]], koji je bio jedan od najzaslužnijih za njegovo oslobađanje iz zatvora, koji mu je potom i materijalno pomagao<ref name="Vreme_23_05_1994" />; kome, konačno, duguje i dobar deo svojih nacionalističkih pozicija<ref name="Vreme_23_05_1994" />. Nakon kratke [[monarhija|monarhističke]] faze na početku devedesetih, kada je zagovarao izvesnu [[Španija|špansku]] porodicu [[Dolgorukov]] kao naslednike loze [[Nemanjići|Nemanjića]] <ref>{{cite web|url=http://www.xs4all.nl/~freeserb/politics/e-srs.html |title=Free Serbia - Other voices from Serbia - Politics |publisher=Xs4all.nl |date=03. 10. 1999. |accessdate=24. 06. 2010.}}</ref>, Šešelj staje iza republikanskog uređenja.
-Marta [[1998]]. godine, nakon parlamentarnih izbora, Šešeljevi radikali formiraju koalicionu Vladu Srbije zajedno sa Miloševićevim socijalistima i partijom Miloševićeve supruge [[Mirjana Marković|Mirjane Marković]] - [[Jugoslovenska levica|Jugoslovenskom levicom]]. Šešelj je tada izabran za potpredsjednika Vlade, zajedno sa svojim najbližim saradnikom [[Tomislav Nikolić|Tomislavom Nikolićem]]. Razlog ulaska u Vladu pravdali su tadašnjom situacijom na [[Kosovo|Kosovu]]. Godinu dana kasnije NATO je bombardovao Srbiju zbog sprovođenja kampanje progona i deportacija albanskog stanovništva sa Kosova, nazvane [[Operacija Potkovica]].
+Tadašnju političku javnu scenu obeležio je kao izuzetan govornik, veoma brz i jakih živaca, gotovo nepobediv u javnim političkim sukobima. Posmatrači su opisivali kako vispreno prilagođava svoju poziciju kontekstu, „galami, viče, upada u reč, pritiska protivnika tako da ovaj ne može da dođe do daha“ <ref>{{cite web|url=http://www.yurope.com/nasa-borba/arhiva/Dec97/0212/0212_6.HTM |title="Nasa Borba" - Dr Slobodan Antonic o TV duelu Draskovic - Seselj |publisher=Yurope.com |date= |accessdate=24. 06. 2010.}}</ref> i ne preza od uvreda<ref name="vreme_476" /> i obično matira protivnika. Šešelj je učestvovao u tučama sa skupštinskim obezbeđenjem <ref>{{cite web|url=http://www.vreme.com/cms/view.php?id=333476 |title=Vreme 633 - Granice Vojislava Seselja: Virovitica, Karlovac, Karlobag – Hag |publisher=Vreme.com |date= |accessdate=24. 06. 2010.}}</ref>, a u raspravi u Saveznoj Skupštini povodom njegovog proterivanja iz [[Crna Gora|Crne Gore]] od strane tadašnjeg režima [[Momir Bulatović|Momira Bulatovića]] (posle mitinga u [[Herceg Novi|Herceg-Novom]]) je pljunuo predsedavajućeg Skupštine dr. Radomana Božovića <ref>http://www.nin.co.yu/arhiva/2407/3.html</ref>. Kasnije je proteran i iz [[Bosna i Hercegovina|Bosne i Hercegovine]]. Posle oštrog televizijskog duela na BK televiziji <ref>{{cite news|url=http://www.yurope.com/nasa-borba/arhiva/Jul97/1807/1807_6.HTM |title="Nasa Borba" - Kako je došlo do sukoba Seselja i Barovica |publisher=Yurope.com |date= |accessdate=24. 06. 2010.}}</ref> Šešeljev telohranitelj nanosi teške povrede advokatu Nikoli Baroviću što se kasnije objašnjava time da se ovaj okliznuo na bananu.<ref>{{cite news|url=http://www.vreme.com/cms/view.php?id=364165 |title=Vreme 680 - Podsecanje - radikali na vlasti: Oni se nisu promenili |publisher=Vreme.com |date=07. 12. 1998. |accessdate=24. 06. 2010.}}</ref> Šešelj je optužio [[Dragoljub Mićunović|Dragoljuba Mićunovića]] da je „jahao popa“<ref name="vreme_476" />, a akt Prestolonaslednika [[Aleksandar II Karađorđević|Aleksandra II]] kada se ovaj sagao i poljubio zemlju pri povratku u Srbiju posle pedesetogodišnjeg izgnanstva svoje porodice opisao je kao „pašu trave“<ref name="vreme_476" />.
-{{citat|Ako dođe do bombardovanja od strane NATO pakta, ako dođe do američke agresije, mi Srbi ćemo prilično stradati, ali Albanaca na Kosovu neće biti.<ref>[http://www.vreme.com/arhiva_html/476/05.ASP Šešelj: Karijera pretnji i uvreda]</ref>|Vojislav Šešelj, potpredsednik Vlade Srbije}}
+=== Politički angažman ===
-Juna [[1999]]. godine, posle NATO bombardovanja SRJ, Šešelj i njegovi ministri podnose ostavke u Vladi Srbije. Međutim, ubrzo ih povlače pod izgovorom nacionalnih interesa. Vrlo brzo, radikali dobijaju ministarska mesta i u Vladi SR Jugoslavije.
+Politički angažman Šešelja tokom devedesetih godina odlikuje niz naizmeničnih perioda saradnje i razlaza sa režimom [[Slobodan Milošević|Slobodana Miloševića]]. Nekoliko puta su njihove stranke formirale takozvane „vlade narodnog jedinstva“ i vodile veoma složnu politiku u odnosu na konflikt u bivšoj [[Jugoslavija|Jugoslaviji]]. Sam Milošević nazvao je Šešelja kako svojim „omiljenim opozicionarom“ tako i „oličenjem nasilja i primitivizma“. Razilazili su se raznim povodima, ali uglavnom kada bi Šešeljeva stranka dovoljno ojačala, a Milošević popuštao pred zahtevima međunarodne zajednice, kao što je bio slučaj sa fijaskom Vens-Ovenovog plana [[1993]]. (i potonjom blokadom [[Republika Srpska|Republike Srpske]] od strane beogradskog režima) i [[Vojno-tehnički sporazum u Kumanovu|Kumanovskim sporazumom]] [[1999]]. Po potpisivanju [[Dejtonski mirovni sporazum|Dejtonskog sporazuma]] [[1995]], Slobodana Miloševića je nazvao „najvećim izdajnikom srpskog naroda“<ref name="vreme_476" />. U periodima razilaženja, Šešeljeva SRS bi oštro kritikovala vladajući režim, sam Šešelj bi publikovao dela pod pitoresknim nazivima poput „Tiranin sa Dedinja“ (odnosi se na Slobodana Miloševića) ili „Narkomanija Vuka Manitoga“ (u vreme kada je SPS u Saveznoj vladi sarađivao sa SPO Vuka Draškovića umesto sa njegovom SRS), za Miloševiću suprugu [[Mirjana Marković|prof. Mirjanu Marković]] govorio da je „crvena veštica sa Dedinja, nova [[Jerina Branković|prokleta Jerina]] i najveće zlo srpskog naroda“ <ref>{{cite news|url=http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2006&mm=03&dd=18&nav_id=191949&nav_category=11 |title=Vesti - Vučelić, čuvar lika i dela - Internet, Radio i TV stanica; najnovije vesti iz Srbije |publisher=B92 |date= |accessdate=24. 06. 2010.}}</ref>, njegova partija bila izložena jednakom progonu državnih medija kao i ostale opozicione partije, pa bi čak dolazilo i do pokušaja saradnje među njima kao na primer pri konstituisanju Narodne Skupštine posle izbora 1993.
+U zatvoru po treći put boravi od [[29. septembar|29. septembra]] [[1994]]. godine do 29. septembra 1995. godine. Iste godine, takođe zbog suprotstavljanja politici aktuelnog režima, boravi još 60 dana u zatvoru. Nakon izlaska iz zatvora, Šešelj je napravio „tehničku koaliciju“ sa [[Demokratska stranka (Srbija)|Demokratskom strankom]] i [[Demokratska stranka Srbije|Demokratskom strankom Srbije]]. Članice koalicije su se obavezale da će napraviti zajedničku listu nad predstojećim lokalnim izborima i da će koordinisano delovati u skupštini. Šešelj je opet uhapšen u [[Gnjilane|Gnjilanu]] 1995. zbog oranizovanja skupa bez odobrenja policije. Do kraja 1995. kolacija sa DS i DSS se praktično ugasila. Početkom 1996. SRS i SPO su obnovili svoj rat optužbama.{{sfn|Ramet|1999|pp=208}}
-Na vanrednim izborima za predsjednika SRJ, septembra [[2000]]. godine, kandidat SRS Tomislav Nikolić osvojio je vrlo mali broj glasova. A [[23. 12.|23. decembra]] iste godine, na vanrednim izborima za Skupštinu Srbije, radikali doživljavaju još jedan katastrofalan poraz - osvajaju svega 23 zastupnička mjesta (od 250).
+Pobedom SRS na lokalnim izborima [[1996]]. u [[Zemun]]u (sam Šešelj živeo je u [[Batajnica|Batajnici]]), postaje predsednik Skupštine Opštine Zemun. U posetu Srbiji dovodi [[Žan-Mari le Pen|Žan-Mari Le Pena]] i [[Vladimir Žirinovski|Vladimira Žirinovskog]].
-Septembra [[2002]]. godine, u vrijeme vlasti [[Zoran Đinđić|Zorana Đinđića]], Šešelj je na izborima za predsjednika Srbije malo popravio rejting svoje stranke.
+Na [[Neuspeli izbori za predsednika Republike Srbije 1997.|izborima za predsednika Srbije]] održanim [[21. septembar|21. septembra]] [[1997]]. godine, Vojislav Šešelj osvojio je 1.125.140 glasova i ušao u drugi izborni krug. Sa 50,61% važećih glasačkih listića pobedio je protivkandidata SPS-a [[Zoran Lilić|Zorana Lilića]], [[5. oktobar|5. oktobra]] iste godine, ali su izbori ponovljeni nakon što je Republička izborna komisija objavila da je izlaznost bila 48,88%. Na [[Izbori za predsednika Republike Srbije 1997.|ponovljenim izborima koji su održani 7. decembra]] SPS kandiduje [[Milan Milutinović|Milana Milutinovića]], tadašnjeg ministra inostranih poslova SRJ, koji Šešelja pobeđuje u drugom krugu. Kao i većina ostalih zvaničnih rezultata izbora iz ovog perioda, i ovi ostaju kontroverzni, uz široko verovanje da su falsifikovani na Šešeljevu štetu{{činjenica|date=09. 2009.}}.<!--barem jedan link ka nečijem mišljenju je potreban--> Na primer, u Drenici na Kosovu i Metohiji, utvrđenju [[Albanci|albanskih]] separatista, zvanični rezultati pokazuju 90% upisanih birača za Milutinovića. Na oba ova izbora za predsednika Srbije učestvuje kao trećeplasirani u prvom krugu i [[Vuk Drašković]]; ostale opozicione stranke su ih, uglavnom neuspešno, bojkotovale.
-=== Suđenje za ratne zločine ===
-[[Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju|Haški tribunal]] podigao je optužnicu protiv Šešelja januara [[2003]]. godine. Lider radikala optužen je za ratne zločine na području [[Hrvatska|Hrvatske]], [[Bosna i Hercegovina|Bosne i Hercegovine]], i [[Vojvodina|Vojvodine]]. On se dobrovoljno predao [[24. 2.|24. februara]] iste godine. Suđenje mu je počelo [[7. 11.|7. novembra]] [[2007]]. godine.
+Šešelj postaje zatim potpredsednik [[Vlada Republike Srbije|Vlade Republike Srbije]] u kabinetu [[Mirko Marjanović|Mirka Marjanovića]], [[24. mart]]a [[1998]]. Pozicija Srbije na početku mandata ove Vlade bila je teška, a na njenom isteku i neuporedivo gora. Odnosi sa Vladom u [[Crna Gora|Crnoj Gori]] su krajnje zaoštreni što je u krajnjem rezultovalo ukidanjem SRJ [[2003]], a oružana pobuna na Kosovu i Metohiji eskalirala je u oštar rat koji se, nakon [[Referendum o učešću stranih predstavnika u rešavanju problema na Kosovu i Metohiji 1998.|referenduma]] na kojem je odbijeno učešće međunarodnih pregovarača, snažnih spoljnih pritisaka, i kraha pregovora u Rambujeu, završio [[NATO bombardovanje SRJ|agresijom NATO pakta]] u proleće 1999.
-Iako su neke tačke optužnice u trećoj, izmenjenoj verziji izbrisane, Šešelj je optužen za progon na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi u istočnoj i zapadnoj Slavoniji, delovima BiH i Vojvodine. Ovo obuhvata ubistva u Vukovaru (255 na [[Ovčara|Ovčari]] i šest kod [[Velepromet]]a), i u okolici [[Sarajevo|Sarajeva]] (56 osoba), [[Mostar]]u (106 osoba), [[Nevesinje|Nevesinju]] (53 osobe) i [[Zvornik]]u (preko 340 osoba); pritvaranje civila u logore pod nehumanim uslovima, mučenje, premlaćivanje i ubistva; deportacije i prinudno preseljavanje desetine hiljade Hrvata i Muslimana sa tih teritorija i delova Vojvodine i namerno uništavanje njihovih domova, imovine, kulturnih i verskih objekata.<ref>[http://www.icty.org/x/cases/seselj/ind/en/seslj3rdind071207e.pdf Treća optužnica protiv Vojislava Šešelja] MKSJ, 2007. Preuzeto 25.5.2011.</ref><ref name="optužnica">[http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2003&mm=02&dd=14&nav_id=101179 Detalji optužnice protiv Šešelja]</ref>
+Agresija je zaustavljena potpisivanjem [[Vojno-tehnički sporazum u Kumanovu|Kumanovskog sporazuma]] koji je uspostavio protektorat [[Organizacija ujedinjenih nacija|Ujedinjenih nacija]] i ''-{[[de facto]]}-'' suspendovao svaki suverenitet Srbije u toj pokrajini; Šešelj i ostali članovi Vlade iz redova Srpske radikalne stranke su se usprotivili potpisivanju ovog sporazuma i podneli ostavke na članstvo u Vladi ali su potom nastavili da obavljaju svoje dužnosti, obrazlažući to nacionalnim interesima. Na unutrašnje-političkom planu ova Vlada u kojoj je Šešelj igrao važnu ulogu ostala je zapamćena pre svega po donošenju kontroverznih zakona o informisanju i o univerzitetima. Primena zakona o informisanju rezultovala je neviđenim pritiskom na novinare čije se izveštavanje nije uklapalo u okvire koje je propisala Vlada (tzv. „nezavisni novinari“); sudskim procesima po tužbama uglavnom nepoznatih građana i organizacija (npr. „Patriotskog saveza Jugoslavije“) koji su rešavani u roku od 24 časa izuzetno visokim novčnim kaznama; zabranama i zatvaranjem nekoliko dnevnika, nedeljnih novina i [[radio]]-stanica; te progonima pa i ubistvima nekoliko novinara. Zakon o univerzitetu suspendovao je autonomiju („samoupravljanje“ kako je to objašnjavala Vlada) visokog školstva i omogućio Vladi postavljenje dekana i rektora i gotovo potpunu kontrolu nad zbivanjima na Univerzitetima čiji je osnivač; što je dovelo do revolta i ostavki od strane određenog broja univerzitetskih profesora. U ovom periodu Šešelj bio je izabran i za redovnog profesora na [[Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu|Pravnom Fakultetu u Beogradu]].
-{{citiranje|U javnim govorima, pozivao je na proterivanje hrvatskih civila iz delova Vojvodine i tako podsticao sledbenike i lokalne vlasti da se uključe u kampanju progona lokalnog hrvatskog stanovništva.<ref name="optužnica"/>|Optužnica Međunarodnog suda}}
+Srpska radikalna stranka beleži izuzetno loš rezultat najpre na saveznim izborima [[24. septembar|24. septembra]] [[2000]]. godine, a potom i na republičkim izborima [[23. decembar|23. decembra]] iste godine. Šešelj gubi poziciju potpredsednika republičke Vlade izborom prelazne Vlade, [[25. oktobar|25. oktobra]] 2000. Šešelj učestvuje na [[Prvi neuspeli izbori za predsednika Republike Srbije 2002.|predsedničkim izborima]] u septembru [[2002]]. i završava treći, a na [[Drugi neuspeli izbori za predsednika Republike Srbije 2002.|ponovljenim izborima]] u [[decembar|decembru]] 2002. godine, dobija iz [[Hag]]a podršku Slobodana Miloševića, koji biračima poručuje da će Šešelj „svrgnuti spolja nametnuti režim u [[Beograd]]u“ — i osvaja 37% glasova.
-Prema optužnici, Šešelj je, kao značajna politička ličnost, propagirao ujedinjenje "svih srpskih zemalja" u homogenu srpsku državu i, sam ili sa ostalim zajedničkog zločinačkog poduhvata, "učestvovao u regrutovanju, formiranju, finansiranju, snabdevanju i usmeravanju srpskih dobrovoljaca povezanih sa SRS, obično nazivanih 'četnici' ili 'šešeljevci'".<ref name="optužnica"/> Lideru SRS se na teret stavlja i da je propagirao rat i podjarivao mržnju prema nesrbima i podsticao svoje dobrovoljce i druge srpske snage da počine zločine. Tužilaštvo tvrdi da je Šešelj indoktrinisao doborovljce svojom ekstremističkom retorikom radi "uključivanja u nasilno uklanjanje nesrpske populacije sa ciljanih teritorija".<ref name="optužnica"/> Na poluvremenu suđenja, u maju 2011., zaključeno je da Šešelj ostaje u pritvoru Haškog tribunala jer je Pretresno veće odbacilo njegov zahtev po pravilu 98 bis za oslobađajućom presudom<ref>[http://www.sense-agency.com/tribunal_(mksj)/optuzba-quottrostuki-seseljev-doprinos-zlocinimaquot.25.html?cat_id=1&news_id=12589 OPTUŽBA: "TROSTUKI ŠEŠELJEV DOPRINOS ZLOČINIMA"] Sense Agency, 8.3. 2011. Preuzeto 25.5.2011.</ref> po završetku dokaznog postupka optužbe. Sudije su bili složni u nalazu da je predočeno dovoljno dokaza na osnovu kojih bi "razumno veće moglo da zaključi" da su počinjeni zločini progona, ubistva, mučenja, okrutnog postupanja, deportacija, prisilnog premeštanja, bezobzirnog razaranja gradova i sela, uništavanja verskih objekata i pljačke u opštinama u Hrvatskoj, BiH i Vojvodini, navedenim u optužnici protiv lidera srpskih radikala.<ref>[http://www.sense-agency.com/tribunal_(mksj)/odbijen-seseljev-zahtev-za-oslobadjajucom-presudom.25.html?cat_id=1&news_id=12750 ODBIJEN ŠEŠELJEV ZAHTEV ZA OSLOBAĐAJUĆOM PRESUDOM] Sense Agency, 4.5. 2011. Preuzeto 25.5.2011.</ref>
+== Suđenje u Haškom tribunalu ==
-.12.2013. operiran je od [[karcinom debelog creva|karcinoma debelog creva]]. 7. 11. 2014. je pušten iz pritvora na lečenje zbog karcinomskih [[metastaza]].
+{{Poseban članak|Suđenje Vojislavu Šešelju u Hagu}}
+Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju ([[Haški tribunal|Haški Tribunal]]) optužio je u [[januar]]u [[2003]]. Vojislava Šešelja da je podsticao zločine protiv čovečnosti i za kršenje zakona i običaja ratovanja na području [[Hrvatska|Hrvatske]], [[Bosna i Hercegovina|Bosne i Hercegovine]] i [[Vojvodina|Vojvodine]]. Optužen je da je „''govorima i izjavama doprineo da se kod izvršilaca stvori odluka da počine navedene zločine''“. Šešelj se dobrovoljno predao Tribunalu [[24. februar]]a 2003, gde je u pritvoru četiri i po godine čekao početak suđenja, do novembra [[2007]]. U međuvremenu je, u jesen [[2005]]. godine, svedočio na suđenju [[Slobodan Milošević|Slobodanu Miloševiću]].
-== Reference ==
-{{reflist|2}}
+Srpska radikalna stranka, čiji je i dalje predsednik, najpre je na parlamentarnim izborima u [[decembar|decembru]] 2003. dokazala da je pojedinačno najjača, osvojivši 28% glasova i 82 od ukupno 250 mandata u Narodnoj Skupštini, ali ipak ostaje u opoziciji. Kandidat partije, zamenik predsednika SRS [[Tomislav Nikolić]], uz Miloševićevu i Šešeljevu podršku iz Haga, osvaja najveći broj glasova u prvom krugu [[13. jun]]a [[2004]]. godine, ali u drugom krugu ([[27. jun]]) gubi od lidera [[Demokratska stranka (Srbija)|Demokratske stranke]] [[Boris Tadić|Borisa Tadića]].
-== Vidi takođe ==
-* [[Beli orlovi|Šešeljevci]]
-* [[Velika Srbija]]
-* [[Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica|Šešeljeva linija]]
-* [[Udruženi zločinački poduhvat]]
+U narednom periodu, SRS je bila opozicija Vladi Srbije koju je vodio [[Vojislav Koštunica]], a koju su činili [[Demokratska stranka Srbije]], [[G17 plus|G 17 plus]], i koalicija [[Srpski pokret obnove]]-[[Nova Srbija|Nova Srbije]], uz manjinsku podršku SPS-a u parlamentu.
-== Vanjske veze ==
-* [http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2003&mm=02&dd=14&nav_id=101179 Detalji optužnice protiv Šešelja]
-* [http://www.vseselj.com/ Stranice "Sloboda Šešelju"]
-* [http://www.vjesnik.hr/Html/2003/02/17/Clanak.asp?r=tem&c=1 Velika odgovornost za masovne zločine, palež i progone] Članak u "Vjesniku"
-* [http://www.vjesnik.hr/Html/2003/02/17/Clanak.asp?r=tem&c=2 Opasan čovjek velike popularnosti odlazi u Haag] Članak u "Vjesniku"
-* [http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/2793899.stm Izjave Vojislava Šešelja, BBC News] {{jezikk|engl.|engleski}}
+U jesen [[2006]]. godine, SRS je podržala donošenje novog Ustava Srbije, koji su građani izglasali na referendumu [[28. oktobar|28.]] i [[29. oktobar|29. oktobra]] te godine, a koji je proglašen [[8. novembar|8. novembra]] 2006. Po proglašenju Ustava, raspisani su vanredni skupštinski izbori, koji su održani [[21. januar]]a 2007. godine. I na ovim izborima, SRS je osvojila prvo mesto, sa osvojenim 81 mandatom. Pregovori o formiranju nove Vlade potrajali su sve do sredine maja, a u međuvremenu je, zahvaljujući podršci DSS-a, Tomislav Nikolić [[8. maj]]a 2007. postao predsednik Skupštine Srbije. No, pošto su stranke tzv. „demokratskog bloka“ ipak uspele da postignu sporazum o formiranju zajedničke Vlade, DSS je uskratio podršku Tomislavu Nikoliću i on je [[13. maj]]a podneo ostavku. U narednom periodu, SRS je predstavljala opoziciju novoj Vladi Srbije koju je ponovo formirao Vojislav Koštunica, a koju su činili DS, DSS, i G 17 plus.
-{{commonscat|Vojislav Šešelj}}
+Početkom novembra 2007. godine, konačno je počelo suđenje Vojislavu Šešelju. A u decembru mesecu raspisani su vanredni izbori za predsednika Srbije, koji su morali da se održe, saglasno novom Ustavu. Srpska radikalna stranka ponovo je kandidovala Tomislava Nikolića, koji je u prvom krugu, [[20. januar]]a [[2008]]. godine, osvojio prvo mesto sa 40% glasova. Dve nedelje kasnije, [[3. februar]]a, Tomislav Nikolić je (sa vrlo malom razlikom) izgubio ponovo od Borisa Tadića, lidera DS i predsednika Srbije.
+U februaru 2008. došlo je i do proglašenja nezavisnosti [[Kosovo i Metohija|Kosova]] od strane tamošnjih privremenih vlasti u Prištini. Srpska Vlada je energično reagovala protiv te odluke, poništavajući akte o nezavisnosti kao nelegalne i pozivajući građane na veliki protestni miting, u čijem organizovanju je učestvovala i Srpska radikalna stranka. Miting je održan [[21. februar]]a, a ispred SRS govorio je Tomislav Nikolić. Kasnije, nakon mitinga, došlo je do paljenja američke ambasade u centru [[Beograd]]a.
+Kosovska kriza je uticala i na pad druge Vlade Vojislava Koštunice. Najpre je, [[5. mart]]a, Srpska radikalna stranka predložila parlamentu Rezoluciju o odnosima Srbije i EU, koju je podržao DSS a usprotivio se DS. Tri dana kasnije, Vojislav Koštunica predlaže raspuštanje parlamenta i raspisivanje vanrednih skupštinskih izbora koji su zakazani za [[11. maj]] te godine. Na tim izborima, Srpska radikalna stranka osvaja drugo mesto sa 78 mandata, i ponovo ostaje u opoziciji pošto je novu Vladu Srbije formirala koalicija okupljena oko DS-a sa koalicijom okupljenom oko Socijalističke partije Srbije (jul 2008).
+Srpska radikalna stranka je krajem jula 2008. organizovala protestni miting zbog hapšenja [[Radovan Karadžić|Radovana Karadžića]], bivšeg predsednika [[Republika Srpska|Republike Srpske]], koji je pred Haškim tribunalom optužen za ratne zločine. Miting je održan [[29. jul]]a u Beogradu, a nakon mitinga je došlo do sukoba demonstranata i policije, i tom prilikom je teško povređen jedan demonstrant, koji je kasnije podlegao povredama. Zbog toga je SRS u Skupštini Srbije tražila odgovor od nadležnih organa na pitanje ko je odgovoran za nerede na mitingu, i to je rezultovalo blokadom rada parlamenta, početkom avgusta meseca.
-{{Lifetime|1954| |Šešelj, Vojislav}}
+Početkom septembra 2008. Tomislav Nikolić je najavio da će SRS podržati [[Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju|Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju]] u parlamentu, ukoliko Vlada Srbije prihvati amandman SRS. No, [[5. septembar|5. septembra]], Predsednički kolegijum SRS je većinom glasova odlučio da SRS ne podrži Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, po nalogu Vojislava Šešelja. Tomislav Nikolić je tada podneo ostavku na sve stranačke dužnosti, a [[8. septembar|8. septembra]] formirao posebnu poslaničku grupu pod nazivom „Napred Srbijo“. Toj poslaničkoj grupi prišlo je više od deset poslanika SRS-a. Zbog toga se saziva Centralna otadžbinska uprava SRS-a ([[12. septembar]]), koja je jednoglasno isključila Nikolića i one koji su mu prišli iz stranke. Nikolić je kasnije osnovao svoju stranku ([[Srpska napredna stranka]]) i zadržao poslaničke mandate. Vojislav Šešelj je u Hagu optužio Nikolića da su ga "''zavrbovale strane obaveštajne službe''".
+Vojislav Šešelj objavio je veliki broj knjiga i pamfleta, stručnih i političkih tekstova, uključujući i udžbenik iz predmeta Politički sistem koji je [[2000]]—[[2001]]. predavao na Pravnom fakultetu u Beogradu.
+Nakon akcije Srpske radikalne stranke u kojoj je skupila više od milion potpisa građana Republike Srbije da se suđenje dr Vojislavu Šešelju prenosi na RTS, građani Srbije mogu da gledaju suđenje Šešelju.
+==== Pogrešno prevođenje ====
+Vojislav Šešelj podneo je zahteve pretresnom veću da naloži sekretaru da ispravi pogrešan prevod sa srpskog na engleski, kao i pogrešan prevod sa srpskog jezika na francuski u transkriptima suđenja od 8. novembra 2007. godine. Tom prilikom je Zoran Krasić, jedan od Šešeljevih pravnih savetnika, utvrdio kako prevodioci „namerno greše“ u prevođenju, navodeći uz to niz primera gde je u prevodu izmenjen smisao onoga što je izgovoreno.<ref>[http://www.glas-javnosti.co.rs/clanak/glas-javnosti-11-01-2008/od-nisam-prave-jesam Glas javnosti: Od „nisam“ prave „jesam“], Pristupljeno 9. 4. 2013.</ref> [[Srpska radikalna stranka]] je [[Haški tribunal|Haškom tribunalu]] dostavila i CD za koji tvrde da sadrži deo suđenja u kom se prevodioci glasno smeju na reči Vojislava Šešelja.
+=== Puštanje na privremenu slobodu ===
+Odlukom Sudskog veća Haškog tribunala [[6. novembar|6. novembra]] [[2014.]], Vojislav Šešelj je pušten na privremenu slobodu do izricanja presude, kako je navedeno, iz humanitarnih razloga.
+Šešelju se zdravstveno stanje pogoršalo nekoliko nedelja ranije, kada su mu dijagnostikovane metastaze raka na jetri. Ovo je potvrdio i srpski lekarski tim koji je u pritvoru Haškog tribunala pregledao Šešelja. Šef lekarskog tima Prof. Dr Milovan Bojić naveo je da je Šešeljevo zdravstveno stanje ozbiljno i da postoje elementi "životne ugroženosti".
+Sudsko veće najpre nije otkrivalo javnosti uslove pod kojima je Šešelj pušten iz pritvora ali su kasnije objavili da mu nisu postavljeni nikakvi posebni uslovi, osim da ne napušta [[Srbija|Srbiju]], nema kontakte sa žrtvama i svedocima i da se vrati u pritvor Haškog tribunala kada ga pozovu.
+Vojislav Šešelj se nakon skoro dvanaest godina provedenih u pritvoru Haškog tribunala, vratio u [[Srbija|Srbiju]] [[12. novembar|12. novembra]] [[2014.]] Na beogradskom aerodromu ga je, pored članova porodice i stranačkih kolega dočekalo i više stotina simpatizera.
+== Ordenje ==
+* [[Orden Republike Srpske]]
+* [[Karađorđeva zvijezda|Orden Karađorđeve zvezde prvog stepena sa lentom]]
+== Bibliografija ==
+Bibliografija dela Vojislava Šešelja je sastavljena prema spisku sa veb-stranice Srpske radikalne stranke <ref>[http://www.srs.org.yu/izdanja/voja.php Dr. Vojislav Šešelj - izdanja Srpske radikalne stranke], Pristupljeno 9. 4. 2013.</ref> i elektronskom katalogu [[Narodna biblioteka Srbije|Narodne biblioteke Srbije]] <ref>http://vbs.nbs.bg.ac.yu/scripts/cobiss?command=CONNECT&base=70000</ref>. Prva godina je prvo izdanje, a navedena godina u zagradi je godina ponovljenog izdanja te knjige. Spisak dela nije kompletan. Trenutno je izašla 152. knjiga.
+{|
+|- valign=top
+| '''Naslovi knjiga koji ne ulaze u kolekciju po numeričkom redosledu'''
+* ''Marksistički koncept naoružanog naroda'', Književne novine, Beograd, 1983.
+* ''Vrijeme preispitivanja'', 1986.
+* ''Hajka na jeretika'', autorovo izdanje, 2. izmenjeno i dopunjeno izdanje, 1988.
+* ''Optužnica protiv Josipa Broza Tita'', 1990.
+* ''Knjige za lomaču'', ABC Glas, Beograd, 1991.
+* ''Demokratija i dogma'', ABC Glas, Beograd, 1991.
+* ''Sumrak iluzija'', ABC Glas, Beograd, 1991.
+* ''Pledoaje za demokratski ustav'', ABC Glas, Beograd, 1991.
+* ''Osvajanje slobode'', ABC Glas, Beograd, 1991.
+* ''Pravo na istinu'', 1991.
+* ''Suočavanja sa samoupravljanjem'', ABC Glas, Beograd, 1991.
+* ''Veleizdajnički proces'', ABC Glas, Beograd, 1991.
+* ''Bal vampira'', 1992.
+* ''Debrozovizacija društvene svesti'', ABC Glas, Beograd, 1992.
+* ''Fenomenologija balkanskog despotizma'', ABC Glas, Beograd, 1992.
+* ''Horvatove ustaške fantazmagorije i druge političke rasprave'', ABC Glas, Beograd, 1992.
+* ''Politička suština militarizma i fašizma'', ABC Glas, Beograd, 1992.
+* ''Policijski dosije'', ABC Glas, Beograd, 1994.
+* ''Vladaćemo sto godina'', 1994.
+* ''Milošević hapsi radikale'', 1994.
+* ''Miloševićev zajam za preporod Kipra'', ABC Glas, Beograd, 1994.
+* ''Preti li nam slobotomija?'', ABC Glas, Beograd, 1994.
+* ''Načelnik generalštaba na kolenima: (konferencija za štampu 1993. godine)'', ABC Glas, Beograd, 1994.
+* ''Guja u nedrima: Vojislav Šešelj u kandžama Mirjane Bobić-Mojsilović'', SRS, 1994.
+|
+* ''Branković je ustao iz groba'', 1994.
+* ''Okrugli stolovi'', 1994.
+* ''Pada vlada kao klada'', 1994.
+* ''Šta reče, Slobo slobodo?'', 1994.
+* ''Što opljačka levica da ne zna desnica'', SRS, 1995.
+* ''Podgorički atentat'', 1995.
+* ''Srpski bračni par „Čaušesku“'', ABC Glas, Beograd, 1995.
+* ''Veštica iz Tolstojeve ulice'', 1995.
+* ''Emigrantski opus profesora Laze M. Kostića'', 1999.
+* ''Dani pretnji i ucena'', ZEPS, 1999.
+* ''Srpski narod i novi svetski poredak'', 1999.
+* ''Na međunarodnoj sceni'', SRS, 2000.
+* ''Otvoreni dijalog'', SRS, 2001.
+* ''Buldožer kao sudbina'', 2002.
+* ''Hladnoća u kostima'', SRS, 2002.
+* ''Sadam Husein protiv agresivnog globalizma'', SRS, 2003.
+* ''Laufer me nije zaboravio'', SRS, 2003.
+* ''Ili Karlin svedok ili smrt'', SRS, 2007.
+* ''Rasturanje Haškog tribunala'', Pravda, 2008.
+* ''Glupson iz Mantobe Brus Mek Farlen'', SRS, 2010.[http://www.vseselj.com/files/books/Glupson.pdf]
+|}
+{|
+|- valign=top
+| '''Naslovi knjiga u izdanju Srpske radikalne stranke po numeričkom redosledu'''
+# ''Vreme preispitivanja''
+# ''Hajka na jeretika''
+# ''Fenomenologija balkanskog despotizma''
+# ''Veleizdajnički proces'', 1991. (2001.) [http://www.vseselj.com/files/books/Veleizdajnicki%20proces.pdf]
+# ''Narkomanija Vuka manitoga'', (2000.) [http://www.vseselj.com/files/books/Narkomanija%20Vuka%20manitoga.pdf]
+# ''Politika kao izazov savesti'', 2000.
+# ''Milan Panić mora pasti'', 1993. (2001.)
+# ''Na međunarodnoj sceni''
+# ''Sučeljavanje sa sedmom silom'', (2000.)
+# ''Narodni tribun'', (1999.)
+# ''Poslaničke besede'', 1993.
+# ''Filipinke četničkog vojvode'', 1994.
+# ''Pali, žari, dedinjski dizdare'', 1994. (2002.)
+# ''Crveni tiranin sa Dedinja'', 1995.
+# ''Da sve srpsko bude kao zemunsko'', 1998.
+# ''Promene po volji naroda'', 1998.
+# ''Bez dlake na jeziku'', 2001.
+# ''Moć argumenata'', 2000.
+# ''Falsifikovana volja naroda'', (2005.)
+# ''Vlada nacionalnog jedinstva'', (2001.)
+# ''Srbija pod američkim bombama'', (2005.)
+# ''Dok patriote obnavljaju izdajnici razaraju'', (2002.)
+# ''Radikali se nisu obrukali'', 2002.
+# ''Pakleni planovi Zapada'', 2001.
+# ''Kontrarevolucionar u buldožer revoluciji'', 2001.
+# ''Dosmanlijski zulum nad Srbijom'', 2002.
+# ''Kontinuitet radikalske doslednosti'', 2002.
+# ''Glavni Miloševićev politički robijaš'', 2002.
+# ''Ubistvo ministra odbrane Pavla Bulatovića'', 2002.
+# ''Dosmanlijski sejmeni na Pravnom fakultetu'', 2002.
+# ''Glogov kolac u dosovskom srcu'', 2003.
+# ''Dosmanlije kao novi janjičari'', 2003.
+# ''Četnička sablja nad dosmanlijskom glavom'', 2004.
+# ''Na junačkim rukama kroz srpsku Boku'', 2003.
+# ''Kora od banane''
+# ''Srpski četnički pokret'', 1994. (2003.)
+# ''Srpska radikalna stranka'', (1995.)
+# ''Peti otadžbinski kongres'', (2005.)
+# ''Sudanije nepokornog vojvode'', (2003.)
+# ''Ideologija srpskog nacionalizma'', (2002.) [http://www.vseselj.com/files/books/Ideologija%20srpskog%20nacionalizma.pdf]
+# ''Afirmacija parlamentarizma'', 2003.
+# ''Slom savezne države'', 2003.
+# ''Žigosanje dosmanlijskog beščašća'', 2003.
+# ''Čelični vojvoda'', 2003.
+# ''Stazom slave, u službi otadžbine'', 2005.
+# ''Hrabrost i savesnost u istorijskim lomovima'', 2005.
+# ''Uporna odbrana srpstva'', 2006.
+# ''Stanko Subotić - Cane Žabac, kralj duvanske mafije'', 2006.
+# ''Mafijaška pudlica Nebojša Čović'', 2005.
+# ''Cijin major Grujica Spasović'', 2003.
+# ''Četnički vojvoda pred Haškim tribunalom'', 2003.
+# ''Suočavanje sa haškim inkvizitorima'', 2003.
+# ''Haški dosije nabeđenog ratnog zločinca'', 2004.
+# ''Pocepana haška inkvizitorska odežda'', 2004.
+# ''U čeljustima kurve Del Ponte'', 2004.
+# ''Genocidni izraelski diplomata Teodor Meron'', 2004.
+# ''Đavolov šegrt zločinački rimski papa Jovan Pavle Drugi'', 2005.
+# ''Vašingtonski seksualni manijak Bil Klinton'', 2005.
+# ''Haško bajramsko prase'', Srpska radikalna stranka, 2005.
+# ''Lažljiva haška pederčina Džefri Najs'', 2005.
+# ''Svedok odbrane Slobodana Miloševića u haškom procesu'', 2005.[http://www.vseselj.com/files/books/Svedok%20odbrane%20Slobodana%20Milosevica%20u%20haskom%20procesu.pdf]
+# ''Engleski pederski isprdak Toni Bler'', 2005.
+# ''Kriminalac i ratni zločinac Havijer Solana'', 2006.
+# ''Podmukli galski picopevac Žak Širak'', 2006.
+# ''Hitlerovi najverniji sledbenici Helmut Kol i Hans Genšer'', 2006.
+# ''Krvave ručerde Madlen Olbrajt'', 2006.
+# ''Pontifeks maksimus satanističke crkve Jovan Pavle Drugi'', 2006.[http://www.vseselj.com/files/books/Pontifeks%20maksimus%20satanisticke%20crkve%20Jovan%20Pavle%20Drugi.pdf]
+# ''Antihristov namesnik zlikovački rimski papa Benedikt Šesnaesti'', 2006.[http://www.vseselj.com/files/books/Antihristov%20namesnik%20zlikovacki%20rimski%20papa%20Benedikt%20Sesnaesti.pdf]
+# ''Najveći izdajnik Rusije Boris Jeljcin''
+# ''Milo Đukanović novi Skenderbeg Crnojević''
+# ''Boris Tadić novi Sinan Paša Kodža''
+# ''Izdajnički akreditivi ustaškog konzula Vuka Draškovića''
+# ''Politički ortakluk Kurve del Ponte i Kurve del Koštunice''
+# ''Vatikan glavno Satanino gnezdo'', 2003. [http://www.vseselj.com/files/books/Vatikan%20glavno%20satanino%20gnezdo.pdf]
+# ''Rimska kurija večito žedna srpske krvi'', 2006.[http://www.vseselj.com/files/books/Rimska%20kurija%20vecito%20zedna%20srpske%20krvi.pdf]
+# ''Evropska unija satanistička tvorevina'', 2006.
+# ''Vatikanski antisrpski instrument Franjo Tuđman''
+# ''Američki antisrpski instrument Alija Izetbegović''
+# ''Holandski kurvin sin Alfons Ori''
+# ''Ubica Slobodana Miloševića Patrik Robinson''
+# ''Korumpirani predsednik nelegalnog Haškog suda Fausto Pokar''
+# ''Pitomac minhenske pivnice Volfgang Šomburg''
+# ''Haški štrajk glađu''
+# ''Varvarska gozba''
+# ''Kad bitange marširaju''
+# ''Siktanje crvene zmije''
+# ''Skalpiranje kao smisao informisanja''
+# ''Ko poseče bega Gutenberga''
+# ''Robija kao sudbina''
+# ''Politička partija Prodanovića''
+# ''Pokvareni malteški pacov Karmel Agijus''
+# ''Smrdljiva gvajanska svinja Mohamed Šahabudin''
+# ''Pljačkaš novca Ujedinjenih nacija Hans Holtajus''
+# ''Degenerisani majmun Bakone Džastis Moloto'', 2010.
+# ''Retardirana haška tužiteljka Hildegard Uerc-Reclaf''
+# ''Ljubavnik Džefrija Najsa Danijel Sakson''
+# ''Jedna banana za Kofi Anana''
+# ''Očerupana Haška ćurka Kristina Dal''
+# ''Afera Hrtkovci i ustaška kurva Nataša Kandić'' [http://www.vseselj.com/files/books/Afera%20Hrtkovci%20i%20ustaska%20kurva%20Natasa%20Kandic.pdf]
+# ''Haška instrumentalizacija lažnih svedoka'', 2009. [http://www.vseselj.com/files/books/Haska%20instrumentalizacija%20laznih%20svedoka.pdf]
+# ''[[Rimokatolički zločinački projekat veštačke hrvatske nacije]]'', 2007. [http://www.vseselj.com/files/books/Rimokatolicki%20zlocinacki%20projekat%20vestacke%20hrvatske%20nacije%20CIRILICA.pdf]
+# '' Ubistvo mafijaškog premijera Zorana Đinđića [http://www.vseselj.com/files/books/102%20Ubistvo%20mafijaskog%20premijera.pdf]
+# '' Mafija ubila svog lidera [http://www.vseselj.com/files/books/104.pdf]
+# '' Propali puč Tomislava Nikolića [http://www.vseselj.com/files/books/104.pdf]
+# ''Haški denuncijant Tomislav Nikolić''
+# ''Portparol lopovske stranke Aleksandar Vučić''
+# ''Srpski Baron Minhauzen Aleksandar Vučić''
+# ''Sanaderova mačkica Aleksandar Vučić''
+# ''Narogušeno škotsko govno Jan Bonomi'', 2009.[http://www.vseselj.com/files/books/109%20Bonomi.pdf]
+# ''Smežurano kengurovo mudo Kevin Parker'', 2009.[http://www.vseselj.com/files/books/110%20Parker.pdf]
+# ''Južnokorejska gnjida O-Gon Kvon'', 2009.[http://www.vseselj.com/files/books/111%20Kvon.pdf]
+# ''Prisluškivani telefonski razgovori''
+# ''Policijski dosije, prvi deo''
+# ''Policijski dosije, drugi deo''
+# ''Policijski dosije, treći deo''
+# ''Policijski dosije, četvrti deo''
+# <li value="131"> ''Vikiliks mi javlja, prvi deo'', 2012.[http://www.srpskaradikalnastranka.org.rs/pdf/books/vikiliks%20mi%20javlja.pdf]
+# <li value="140"> ''Pretpretresna faza haškog procesa, prvi deo''
+# ''Pretpretresna faza haškog procesa, drugi deo''
+# ''Pretpretresna faza haškog procesa, treći deo''
+# ''Pretpretresna faza haškog procesa, četvrti deo''
+# ''Pretpretresna faza haškog procesa, peti deo''
+# ''Pretpretresna faza haškog procesa, šesti deo''
+# ''Pretpretresna faza haškog procesa, sedmi deo''
+# ''Pretpretresna faza haškog procesa, osmi deo''
+# <li value="152">''Haški globalistički obrazac totalitarnog pravosuđa'', 2012.
+# <li value="154">''Sistematsko kršenje procesnih prava Slobodana Miloševića tokom haškog suđenja''
+# ''Haška antisrpska giljotina''
+| '''Naslovi knjiga o Šešelju'''
+* ''Ko ste vi Vojislave Šešelju?'', Nada Bojić, Dereta, 1992.
+* ''Vojvodin Haški trijumf'', Marina Toman, SRS, 2009.[http://www.vseselj.com/files/books/Vojvodin%20haski%20trijumf.pdf]
+* ''Povratak srpskog junaka'', Marina Raguš, SRS, 2009.[http://www.vseselj.com/files/books/Povratak%20srpskog%20junaka.pdf]
+* ''Dvostruki standardi u zaštiti ljudskih prava: Slučaj Vojislava Šešelja'', Fond istorijske perspektive, [[Moskva]] ([[Rusija]]), 2009.[http://www.vseselj.com/files/books/Ruska%20knjiga%20-%20Seselj%20-%20tekst.pdf]
+* ''Luča Vojvode Šešelja'', Duško Sekulić, SRS, 2009.[http://www.vseselj.com/files/books/Luca%20vojvode%20Seselja.pdf]
+* ''Vojislav Šešelj najbolji advokat na svetu'', Vesl Usthejzen, [[Johanezburg]] ([[Južnoafrička Republika]]), 2013.
+|}
+== Reference ==
+{{reflist|2}}
+== Literatura ==
+* {{Cite book |ref= harv|last=Sell|first=Louis|title=Slobodan Milosevic and the Destruction of Yugoslavia|url=http://books.google.com/books?id=Bd8q0wBuRLcC&pg=PA327|year=2002|publisher=Duke University Press|isbn=978-0-8223-8525-7|pages=327-}}
+* {{Cite book |ref= harv|last=Ramet|first=Sabrina P.|title=The Radical Right in Central and Eastern Europe Since 1989|url=http://books.google.com/books?id=QZr1vsDIvlUC&pg=PA208|year=1999|publisher=Penn State Press|isbn=978-0-271-04379-1|pages=208-}}
+* {{Cite book |ref= harv|last=Hockenos|first=Paul|title=Homeland Calling: Exile Patriotism & the Balkan Wars|url=http://books.google.com/books?id=e4pAs4JYSAMC&pg=PA119|year=2003|publisher=Cornell University Press|isbn=978-0-8014-4158-5|pages=119-}}
+== Spoljašnje veze ==
+{{portal|Biografija}}
+{{Drugi projekti
+| commons     = Vojislav Šešelj
+| wikispecies =
+| wiktionary  =
+| wikiversity =
+| wikibooks   =
+| wikisource  =
+| wikiquote   = Vojislav Šešelj
+| wikinews    = Vojislav Šešelj
+}}
+* [http://www.vseselj.com/ Sloboda Šešelju!]
+* [http://www.srpskaradikalnastranka.org.rs/ Prezentacija Srpske radikalne stranke]
+* [http://www.vseselj.com/index.php?c=10]
+{{DEFAULTSORT:Šešelj, Vojislav}}
+[[Kategorija:Rođeni 1954.]]
+[[Kategorija:Vojislav Šešelj|*]]
+[[Kategorija:Srbi u Sarajevu]]
+[[Kategorija:Srpski pravnici]]
 [[Kategorija:Srpski političari]]
-[[Kategorija:Velikosrpska ideologija]]
-[[Kategorija:Biografije, Sarajevo]]
 [[Kategorija:Četničke vojvode]]
 [[Kategorija:Srpska radikalna stranka]]
-[[Kategorija:Srbi u Sarajevu]]
+[[Kategorija:Srpski publicisti]]
+[[Kategorija:Redovni profesori Univerziteta u Beogradu]]
+[[Kategorija:Politički zatvorenici SFR Jugoslavije]]
 [[Kategorija:Optuženi za ratne zločine]]
+[[Kategorija:Doktori pravnih nauka]]
+[[Kategorija:Članovi Udruženja književnika Srbije]]

Biografija
Vojislav Šešelj

Datum rođenja	11. 10. 1954. (1954-10-11) (69 god.)
Mesto rođenja	Sarajevo ( FNRJ)
Državljanstvo	Srbija, Bosna i Hercegovina.
Narodnost	Srbin
Veroispovest	hrišćanin (pravoslavac)
Politička partija	Srpska radikalna stranka Ranije: Srpski četnički pokret (1990—1991) Srpski pokret obnove (1990) Srpski slobodarski pokret (1990) Savez komunista Jugoslavije (1971—1990)
Supružnik	Jadranka Šešelj
Potomstvo	Nikola (1984). Aleksandar (1993). Mihailo (1996). Vladimir (1998).
Diploma sa	Pravni fakultet Univerziteta u Sarajevu Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu
Profesija	doktor pravnih nauka
Potpis
http://www.vseselj.com/ Official website
Mandat(i)
Potpredsednik Vlade Republike Srbije
1998 — 2000.
Predsednik opštine Zemun
1996 — 1998.
uredi

Vojislav Šešelj – razlika između verzija

Verzija na datum 6 mart 2015 u 12:28

Mladost

Rane godine

Studije

Porodica

Politička karijera

Predsednik Srpske radikalne stranke

Politički angažman

Suđenje u Haškom tribunalu

Pogrešno prevođenje

Puštanje na privremenu slobodu

Ordenje

Bibliografija

Reference

Literatura

Spoljašnje veze

Navigacija

Pretraga