Limiganti – razlika između verzija
mNema sažetka izmjene |
|||
| Red 5: | Red 5: | ||
== Reference == |
== Reference == |
||
== Izvori == |
== Izvori i literatura== |
||
;Izvori |
|||
* {{cite book|last1= Budimir|first1= Milan|last2= Flašar|first2= Miron|title= Pregled rimske književnosti|location= Beograd|publisher= Naučna knjiga|year=1991|ref=harv}} |
* {{cite book|last1= Budimir|first1= Milan|last2= Flašar|first2= Miron|title= Pregled rimske književnosti|location= Beograd|publisher= Naučna knjiga|year=1991|ref=harv}} |
||
* {{Cite book |ref= harv|las|author=Амијан Марцелин |title=Историја|year=1998|others=предговор, превод и коментари Милена Милин|location=Београд}} |
* {{Cite book |ref= harv|las|author=Амијан Марцелин |title=Историја|year=1998|others=предговор, превод и коментари Милена Милин|location=Београд}} |
||
;Literatura |
|||
{{refbegin|2}} |
|||
* {{cite journal |last= Вулић|first= Н.|year= 1928|title= Ратовање цара Констанција у данашњој Бачкој|journal= Гласник Историског друштва у Новом Саду|volume= I/1| ref = harv}} |
* {{cite journal |last= Вулић|first= Н.|year= 1928|title= Ратовање цара Констанција у данашњој Бачкој|journal= Гласник Историског друштва у Новом Саду|volume= I/1| ref = harv}} |
||
* {{cite journal |last= Вулић|first= Н.|year= 1929|title= Ратовање цара Констанција у данашњој Бачкој|journal= Гласник Историског друштва у Новом Саду|volume= II/1| ref = harv}} |
* {{cite journal |last= Вулић|first= Н.|year= 1929|title= Ратовање цара Констанција у данашњој Бачкој|journal= Гласник Историског друштва у Новом Саду|volume= II/1| ref = harv}} |
||
Verzija na datum 5 mart 2015 u 20:36
Limiganti (lat. Limigantes), poznati i kao Ropski Sarmati (lat. Sarmatae servi), bili su plemena spornog porekla nastanjena uz limes na Dunavu u 4. veku. Prema Karlu Paču, živeli su Banatu, a prema Nikoli Vuliću u Bačkoj. Po imenu su poznata samo dva plemena: Amikeni (Amicenses) i Pikeni (Picenses), koji su izgleda živeli u blizini rimskih gradova Akuminkuma (Slankamen) i Pinkuma (Veliko Gradište), na ušću reke Pinkusa (Pek) u Dunav.
Za vreme cara Konstantina I Velikog su se odmetnuli od Arkaraganata ili Slobodnih Sarmata, od kojih su bili zavisni, i proterali ih (334). Pošto su tako poremetili ravnotežu u Podunavlju i ugrozili rimske provincije na Dunavu i Savi, primorali su Konstantinovog naslednika Konstancija II da interveniše protiv njih (358). Poraženi u borbi, bili su primorani da se sele što dalje od limesa, u barbarikum. Međutim, nedugo potom ponovo su zašli u vidokrug Rimljana, u blizini provincije Valerije (359) i izazvali carevu pažnju (359). Car im je u blizini Akvinkuma (danas Budim) priredio audijenciju, koju su oni međutim iskoristili da ga ubiju. Na to je rimska vojska uzvratila pokoljem. Posle toga im se gubi trag u izvorima.
Reference
Izvori i literatura
- Izvori
- Budimir, Milan; Flašar, Miron (1991). Pregled rimske književnosti. Beograd: Naučna knjiga.
- Амијан Марцелин (1998). Историја. предговор, превод и коментари Милена Милин. Београд.
- Literatura
- Вулић, Н. (1928). „Ратовање цара Констанција у данашњој Бачкој”. Гласник Историског друштва у Новом Саду I/1.
- Вулић, Н. (1929). „Ратовање цара Констанција у данашњој Бачкој”. Гласник Историског друштва у Новом Саду II/1.
- Vulić, N. (1929/30). „Konstantius' Sarmatenkrieg im Jahre 358 und 359.”. Byzantinische Zeitschrift 30.
- Димитријевић, Даница (1975а). „Сармати и Римљани”. Шајкашка. I. Нови Сад. pp. 34-67.
- Димитријевић, Даница (1975б). „Доба великих миргација”. Шајкашка. I. Нови Сад. pp. 68-96.
- Mócsy, András (1968). „Limigantes”. Paulys Realencyclopädie der classischen Altertumswissenschaft. Supp. XI. Stuttgart.
- Patsch, C. (1925). „Beitrage zur Volkerkunde von Südosteuropa II. Banater Sarmaten”. Anzeiger der Akademie der Wissenschaften in Wien, Philosophisch-historische Klasse 62: 181-216.
- Patsch, C. (1928). „Beiträge zur Völkerkunde von Südosteuropa III. Die Völkerbewegung an der unteren Donau in der Zeit von Diokletian bis Heraklius. 1 Teil., Bis zur Abwanderung der Goten und Taifalen aus Transdanuvien”. Sitzungsberichte der Kaiserlichen Akademie der Wissenschaften in Wien, Philosophisch-Historische Klasse 208/2: 1-68.