Šljivovica – razlika između verzija
m r2.5.2) (robot Mijenja: bar:Zwetschgnwossa |
m Datoteka/fajl Prirodna_Sljivovica.jpg je uklonjen/a jer ga/ju je na Ostavi obrisao MGA73 sa razlogom: Per commons:Commons:Deletion requests/File:Prirodna Sljivovica.jpg |
||
| Red 1: | Red 1: | ||
{{drugo značenje2|Šljivovica}} |
{{drugo značenje2|Šljivovica}} |
||
[[Datoteka:Prirodna Sljivovica.jpg|thumb|Flaša šljivovice]] |
|||
'''Šljivovica''' (ili ''Šljiva''), tip [[rakija|rakije]], je jako i bezbojno ili žućkasto [[alkoholno piće]] koje se pravi od [[šljiva|šljive]]. Kao i svaka rakija, pravi se tako što dolazi do vrenja [[komina|komine]] (kljuka, cefre, džibre), a onda i njegove [[destilacija|destilacije]]. Rakija se dobija putem destilacije u [[kazan za pečenje rakije|kazanu za pečenje rakije]] pri čemu se dva puta destiliše. Posle prve [[destilacija|destilacije]] se dobija tzv. ''meka'' rakija a posle druge destilacije ''prepečenica''. Meka rakija se koristi za kuvanje [[Šumadijski čaj|''Šumadijskog čaja'']] a prepečenica kao piće. |
'''Šljivovica''' (ili ''Šljiva''), tip [[rakija|rakije]], je jako i bezbojno ili žućkasto [[alkoholno piće]] koje se pravi od [[šljiva|šljive]]. Kao i svaka rakija, pravi se tako što dolazi do vrenja [[komina|komine]] (kljuka, cefre, džibre), a onda i njegove [[destilacija|destilacije]]. Rakija se dobija putem destilacije u [[kazan za pečenje rakije|kazanu za pečenje rakije]] pri čemu se dva puta destiliše. Posle prve [[destilacija|destilacije]] se dobija tzv. ''meka'' rakija a posle druge destilacije ''prepečenica''. Meka rakija se koristi za kuvanje [[Šumadijski čaj|''Šumadijskog čaja'']] a prepečenica kao piće. |
||
Verzija na datum 22 novembar 2011 u 00:54
Za ostale upotrebe, v. Šljivovica (razvrstavanje).
Šljivovica (ili Šljiva), tip rakije, je jako i bezbojno ili žućkasto alkoholno piće koje se pravi od šljive. Kao i svaka rakija, pravi se tako što dolazi do vrenja komine (kljuka, cefre, džibre), a onda i njegove destilacije. Rakija se dobija putem destilacije u kazanu za pečenje rakije pri čemu se dva puta destiliše. Posle prve destilacije se dobija tzv. meka rakija a posle druge destilacije prepečenica. Meka rakija se koristi za kuvanje Šumadijskog čaja a prepečenica kao piće.
Ovo piće je nastalo na prostorima Srbije, a ime je izvedeno iz srpske reči šljiva. Proizvodnja je koncentrisana u Srbiji i Republici Srpskoj.
Šljivovica se takođe proizvodi u Bugarskoj, Hrvatskoj, Češkoj, Slovačkoj, Sloveniji, Makedoniji, Poljskoj, i Rumuniji. U mnogo manjoj meri šljivovica se proizvodi i u Austriji, Nemačkoj, Italiji...
Šljivovica je nacionalno piće Srbije, gde oko 70% prinosa šljive (prosečno 424.300 tona godišnje) odlazi u njenu proizvodnju. Sadržaj alkohola (etanola) kod meke rakije iznosi oko 5 procenata, dok kod prepečenice može da varira od 40 do 70 procenata. Šljivovica, kao i neke druge rakije, se često drži u drvenim (hrastovim) buradima radi bolje arome i boje (zlatno braonkasta). Za razliku od vina, rakije ne traže poseban nadzor i što duže stoje tim su bolje. Svaka rakija, pa i ova, je predviđena da se pije iz specijalnih malih čaša (od 0,3 do 0,5 dl) ili specijalnih malih flašica koje se u Srbiji zovu čokanji (ili čokanjčići), a u Vojvodini fićok (fićuci).
Dodavanjem lekovitih trava i drugih plodova dobijaju se rakije pod imenom travarica, klekovača...